MOM MARKU JE PUCAO U GLAVU: Svedočenje majke i sestre ubijenog vojnika JNA na suđenju za zločin u Rakitju

S. J. M.

19. 11. 2022. u 09:00

MOG brata Marka je taj Albanac Branko tukao po nogama, podlakticama... Upucao mu je iz pištolja metak u glavu, koji je prošao iznad usta i zastao u kičmi.

МОМ МАРКУ ЈЕ ПУЦАО У ГЛАВУ: Сведочење мајке и сестре убијеног војника ЈНА на суђењу за злочин у Ракитју

Foto: Privatna arhiva

Ovo je na jučerašnjem suđenju u odsustvu Branku Tuniću, hrvatskom državljaninu optuženom za ratne zločine nad 16 zarobljenika u zagrebačkom logoru Rakitje, ispričala Jelena Karanović, sestra Marka Utržana (20) koji je 30. septembra 1991. godine kao zarobljeni vojnik JNA ubijen u tom logoru. Rekla je i da su sve informacije saznali od vojnika koji su sa Markom bili u zarobljeništvu i koji su posle pušteni.

- Kod nas je u kuću u Kikindi dolazio Gordan Trifunović iz Berana, koji je bio u logoru sa Markom. Doneo nam je njegove stvari. Prespavao je kod nas i ispričao nam da su Marka izveli iz sobe gde su ih držali i odveli na mučenje. Kasnije su pitali stražara gde je Marko, a on im je rekao da je pušten kući. To im je bilo čudno, jer su mu ostale te stvari, koje nam je Gordan posle doneo - rekla je Jelena.

Marko Utržan je u martu 1991. godine otišao na redovno služenje vojnog roka u JNA, u Ljubljanu. Odatle je posle nekoliko meseci prebačen u Hrvatsku u kasarnu gde je bilo veliko skladište oružja, eksploziva i municije. Tu su ih u septembru opkolile paravojne hrvatske "zenge", pa su se predali, jer im je obećano da će biti pušteni kućama. Ali, odveli su ih u Rakitje, jedan od četiri zagrebačka logora.

- Razdvojili su Srbe od vojnika drugih nacionalnosti i prebijali ih u podrumu, vezivali... Pričali su nam da je bilo malo stražara koji ih nisu mučili, a da je najgori od svih bio Albanac, kojeg su zvali Branko. Na dan Markove sahrane zvao nas je telefonom neki dečko iz Makedonije i tražio je Marka, pa mu je mama rekla da je ubijen. Kazao je da mu je mnogo žao, da je bio u Rakitju, da je tad čuo pucanj i kako neko viče: "Marko, Marko!"
Markova majka Vera Utržan rasplakala se na početku svog svedočenja. Prisetila se najtežeg perioda u životu. Veoma potresena ispričala je da se jedno vreme javljao iz Hrvatske, da su potom izgubili kontakt i da ništa nije znala o sinu.

PORODICU NISU ZVALI IZ HRVATSKE

BRANKU Tuniću je u Zagrebu suđeno zbog smrti Marka Utržana, ali ne za ratni zločin ili ubistvo, već za prekoračenje nužne odbrane i on je oslobođen. Juče, na pitanje sudije da li je iko iz Hrvatske s njima kontaktirao ili ih zvao kad je bilo to suđenje, jer je sada sudu Tunićev branilac po službenoj dužnosti Andrija Marković dostavio presudu, Jelena Karanović je kazala da nije i da nisu pozivani ni u kom svojstvu. Navela je da su načuli da je bilo to suđenje, kada je u Srbiji vođena istraga, pa su ih pre nekoliko godina pozivali da daju iskaz.

- Bio je petak i bila sam na poslu, kad je sa nekim vojnikom došao moj suprug Radovan. Potrčala sam ka njima, a on mi je rekao: "Marka nema više". Odveli su me kući, dali mi lekove i injekcije za smirenje, a Markovo telo su doneli ispred kuće - ispričala je jedva govoreći Vera u sudnici. - Posle smo suprug i ja išli kod nekog dečka iz Žagubice, koji je bio zarobljen sa Markom i koji je prošao sve te torture. Pričao nam je da su ih vodili jednog po jednog na mučenje, izuvali im patike i tukli ih po tabanima. Kazao nam je da je Marko jednom posle prebijanja u nekom podrumu rekao: "Bolje da me ubiju, nego da ovako muče".

Na pitanje sudije da li je Marko bio nacionalista, Vera je kazala da nije, da je bio Srbin, ali da se nikada nacionalistički nije izjašnjavao, naročito jer mu je otac Radovan bio iz mešovitog braka, pošto mu je majka, a Markova baba, bila Hrvatica.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (12)

TAJNA KVALITETA KAFE: Benefiti od zrna do šoljice