ZAOSTAVŠTINA ZA BUDUĆNOST: Digitalizacija arhivske građe prof. Aleksandra Đ. Kostića u SANU
PROJEKAT digitalizacije zaostavštine prof. Aleksandra Đ. Kostića započet je sa puno entuzijazma, ali bez jasnog uvida u količinu građe koju je trebalo digitalizovati.
Prof. Nela Puškaš, saradnik Instituta za histologiju i embriologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, pronašla je u Institutu oko 500 mikrofotograma (Mikroskopski snimci preparata) na staklenim pločama koje je dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka snimio prof. Aleksandar Đ. Kostić. Prof. Puškaš je stupila je u kontakt sa Audiovizuelnim arhivom i Centrom za digitalizaciju SANU (u daljem tekstu - AVA SANU), sa predlogom da se pronađeni mikrofotogrami digitalizuju. Vremenom, broj staklenih ploča sa snimcima različite sadržine narastao je na preko 6.000, a projekat digitalizacije proširen je na celokupnu dostupnu građu vezanu za prof. Kostića. Ukratko, naoko skroman projekat digitalizacije nekoliko stotina staklenih fotografskih ploča prerastao je u integralni projekat u okviru kojeg je do sada napravljeno oko 10.000 snimaka. Pored staklenih fotografskih ploča, u zaostavštini prof. Aleksandra Đ. Kostića pronađena su i arhivska dokumenta Histološkog insituta, ispitne knjige, preparati, prepiska i mnoga druga vredna građa. Imajući to u vidu, AVA SANU je odvojio nekoliko radnih stanica, od kojih je svaka sadržala opremu specijalizovanu za pojedinu vrstu građe. Fotografije na staklenim pločama prof. Aleksandra Đ. Kostića mogu se podeliti na crno-bele (8 h 8,5 cm) i kolor pozitive (9 h 12 cm) i crno-bele negative (13 h 18 cm). Na crno-belim i kolor pozitivima nalazile su se nalepnice, ponekad sa obe strane, na kojima je naznačeno da su u pitanju mikrofotogrami prof. Kostića, a u donjem delu snimka dat je njihov opis. Bio je to izazov koji je zahtevao posebne pripreme jer je bilo neophodno ne samo odozdo osvetliti transparentni snimak već istovremeno i njegov gornji deo na kome su se nalazile nalepnice sa tekstom.
SNIMANjE staklenih fotografskih ploča obavljeno je specijalnim uređajem (svetlosni boks - light box) koji se sastoji od pilot lampe i blica, koji je za tu namenu konstruisao Branislav Vojnović, stručni savetnik AVA SANU. Da bi se istovremeno osvetlila i gornja površina sa nalepnicama, korišćena su dva spoljna blica (600 W/s) pod uglom od 450. Snimanje bi počelo tek kada bi se postigla savršena sinhronizacija unutrašnjeg i spoljnih bliceva i kamere i pošto bi se obavio test kvaliteta snimka kolor kartom za transparentnu građu (IT 8). Građa je snimana trenutno najboljom opremom za digitalizaciju kulturnog nasleđa. Korišćena je kamera Phase One od 100 MR sa makro objektivom Scxneider Blue Line od 120 mm. Uoštravanje snimka izvodilo se ručno, a oštrina njegovog centra i periferije kontrolisani su tako što bi u softveru Capture One 12 snimak bio podignut na 400%. Po završenom snimanju crno-beli slajdovi eksportovani su U TIFF i JPG formatu u najvišoj rezoluciji, pri čemu je jedan snimak u TIFF formatu iznosio oko 700 MV. Snimanje ostale građe, posebno dokumenata iz arhiva Histološkog instituta nastalih dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, obavljeno je standardnom procedurom jer je AVA SANU imao iskustva sa digitalizacijom ovakve građe. Digitalizacija je obavljena kamerom Pxase One od 100 MR i objektivom Schneider od 72 mm. Objekat snimanja osvetljen je sa dva led rasvetna tela od 200 W, postavljenih pod uglom od 45 stepeni. Da bi se dobio snimak maksimalnog kvaliteta, prethodno je snimljena test karta (Golden Txread), a snimak je internetom poslat u inostranstvo gde se njegov kvalitet ocenjuje na osnovu sedam parametara, ocenama od 1 do 4 (zvezdice). Posle nekoliko minuta dobija se ocena snimka test karte, a snimanje građe počinje tek kada se po svim parametrima dobiju maksimalne ocene. Projekat digitalizacije zaostavštine prof. Aleksandra Đ. Kostića nije završen. U toku je obrada snimaka i pravljenje metapodataka (detaljan opis svakog snimka).
SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu
SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.
26. 11. 2024. u 17:09
(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)
JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.
24. 11. 2024. u 18:59
PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj
NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).
25. 11. 2024. u 15:22
Komentari (0)