DUŽNI SMO DA ČINIMO DOBRA DELA: Prizrenska Bogoslovija pribežište i utočište svom narodu u najcrnjim danima pogroma, leta 1999. godine

JUTRO se stopilo u noć. A noć je bila dan. Činilo se da svitanja ni biti neće. Samo tama iz koje izranjaju reke ljudi i zaustavljaju svoju nesreću pod svetlošću Bogoslovije. Nemerljiva patnja obara ljude. Svako ima nekog koga nema. Ostao na putu koji je goreo. Otet. Odveden. Ubijen.

Protojerej Dejan Krstić sa plaketom dobijenom od našeg lista, Foto Privatna arhiva

Kraj juna, 1999. godine. Prvi dan po Vidovdanu. Kolonu sa patrijarhom Pavlom od Gračanice, kroz Metohiju do Prizrena, prati Kfor. Pavle se uputio u susret stradanju naroda. Njegovih crkava. Manastira. Da se lično uveri: slike koje je primio bile su toliko potresne, neverovatne. Želeo je da ohrabri narod. Da ne napušta ognjišta. Ali, zanemeo je pred tolikim zlom. Pratili smo tu kolonu do Bogoslovije, posle, do Đakovice, Peći... U Bogosloviji stotine ljudi. Popadali u porti. Na stepeništima. Unutra, uvećavaju se gomile, bez plača. Bez jauka. Samo poneko od izbezumljenih zaječi. I, glas zamre.

- Ima, dajemo, ali narodu nije do jela - stiže odgovor ekonoma Bogoslovije, prote Nikole Božanića. Ni on sam, čini se, ne zna kuda udara. Ali, to se čini samo nama. Ovaj požrtvovani čovek od početka egzodusa, do same zime, brinuo je o svom nesrećnom narodu kome je Bogoslovija bila spasenje. Bogoslovi iz Niša kažu nam s tugom da su ga iz života ispratili na Stevanjdan ove godine.

Bogoslovija je gorela marta 2004. Foto Tanjug

Bogoslovi kao medicinsko osoblje u kakvoj bolnici u kojoj više nema mesta ni igla da padne. Velika škola, kao velika bolnica. Utočište i pribežište za duše koje se ne mire da je ovo poslednji prag koji će, kao kućni, rođeni da poljube na putu izgona iz Metohije.

- Sve iznesite, sve podelite. Svaku mrvu - govori u, hodu, prota Božanić. Drži se, kao nekad, onaj Dušanov bor u Nerodimlju koji je car svojom rukom zasadio. Malo ko veruje da je došlo vreme oproštaja. Da se Srbi rastaju sa grobovima i kućama. Nedozrelim vinogradima. Metohijskim trešnjama. Zemljom vekovnih korena.

- Jesu li spakovane sve te knjige, molim vas da ništa ne ostane. Požurite. Pakujte svu arhivu, relikvije. Dajte, dajte, ljudi, da se svaki list sačuva - pronose se glasovi onih koji spasavaju i narod i istoriju.

Prizrenski bogoslovi kao da su slutili da će, kroz manje od pola decenije, u novom pogromu Bogoslovija biti stavljena na lomaču bezumnih...

Prof. Milutin Timotijević, nekadašnji dekan Bogoslovije, Foto R. R.

Odozgo, od Kaljaje, vuče se staro i bolesno. Mnogi su, zaustavljeni na ovom kratkom putu.

Nisu mogli da zamisle da će tako naglo doći vreme, da su samo mrtvi Srbi u Prizrenu poželjni. A, samo koji mesec pre ovih biblijskih slika u Bogosloviji, bili smo sa Našpalićima u crkvi Svetog Đorđa. Ruke srpskih domaćina okretale su sa protom Milutinom Timotijevićem, rektorom Bogoslovije, i sveštenicima, slavske kolače. Posle smo, uz kaldrmu, išli i pevali do Kaljaje.

- Ovi ljudi neka ostanu u Bogosloviji dok se ne otvori put da izađu - govori neko vojnicima Kfora. Isti glas, posle, obraća se Nemcima koji su zaduženi za mir i bezbednost Srba u zoni Prizrena. Okolo, u grupama, patrolira UČK, plamte im oznake na rukavima crnih uniformi. Nama nestaje goriva u iznajmljenom vozilu, stranih registarskih oznaka.

- Snaći ćemo se da pratite kolonu s patrijarhom - i za to su se pobrinuli bogoslovi.

Bogoslovi sa profesorima u Bogosloviji 2016. Foto D. Zečević

Prošli smo, nedavno, kroz ovo sećanje sa protom Milutinom. Nije imao snage da opiše trenutak rastanka sa Prizrenom. Nije imao snage da se vrati u proleće 2004. godine, kada je spaljena Bogoslovija. Vratili smo ga u vreme dodeljenog Podviga "Večernjih novosti" za sve što je Bogoslovija učinila za spas srpskog naroda. Živo se seća toga trenutka. Posle penzionisanja, sve što je darovano Bogosloviji, njoj je i ostavio, pa i Plaketu "Novosti".

Ovo znamenje kojim naša redakcija ovenčava plemenita dela, ljude nad ljudima, živi i bukti punih šest decenija.

- Svi smo dužni da činimo dobra dela, ne radi nagrada i priznanja - kazao je prota Milutin.

- One jesu podsticaj, kao što je ova vaša divna i plemenita akcija, ali nema tih nagrada koje mogu da potisnu u zaborav strašne i neopisive rane našeg naroda i crkve. Kosmet je naša rana, ali je i naša nada da svakom zlu ima i kraja. Seobe nisu lake ni kada su dobrovoljne, a saznali smo kakve su kada su prinudne. Takve, nepravedne, pravda će jednom zaustaviti. Jača i istinoljubivija. Moćnici ovog sveta otvorili su Pandorinu kutiju zla usmerenu prema jednom narodu. Srpskom narodu. Posledice se znaju, ali, zna se i to da svakom zlu dođe i kraj. Neki su, eto, želeli da Bogoslovija ne postoji. Da je na živoj vatri sagore, da bude satrta i zatrta. Ali, čudo Božje, ona izgnana, u Nišu je počela da donosi plodove. Sada, umesto jedne, tim čudom Božjim, imamo dve škole. U Nišu i Prizrenu. Sačuvale su pamćenje u spasenim arhivama i knjigama. Obe su jednako važne i bilo bi dobro i za narod i za Crkvu da su jedna drugoj oslonac.

DELILA SUDBINU, STRADANjE, PESMU

JEDNA od najstarijih pravoslavnih škola na Balkanu, Bogoslovija u Prizrenu "Svetih Kirila i Metodija", pre dve godine obeležila je vek i po, duboko ukorenjena u trajanje srpskog naroda s kojim je delila sudbinu. I stradanje i pesmu. Posle izgona srpskog naroda devedesetdevete i paljenja 2004. godine, duhovna kolevka srpskog naroda se pridigla. U obnovljenom zdanju ponovo se čuje pojanje bogoslova.

Foto Eparhija raško-prizrenska

IZNEDRENA TRPNjOM I STRADANjEM

PONOS naše crkve, naroda i države je Prizrenska bogoslovija - kaže nam prota Milutin.

- Iznedrena je mukom, trpnjom i stradanjem srpskog naroda. Posebno u vreme kada je bilo spasonosno da se osnuje takva škola. Da narod ostane u svojoj veri. Ovu, kao i druge škole u kojima se uči kako se dostojno i uzvišeno opstaje u najteže vreme, moramo da čuvamo i negujemo.

ČUVAJU PRIZNANjE OD "NOVOSTI"

PROTOJEREJ Dejan Krstić, profesor i sekretar Bogoslovije Svetog Kirila i Metodija u Nišu, uz sve obaveze koje su imali tokom prethodnih prazničnih dana naše Crkve i naroda, baš se potrudio da, uz blagoslov vladike Arsenija (rektor i episkop niški), posvedoči koliko je priznanje "Večernjih novosti" za čovekoljublje, plemenitost, humanost i dobrotu poštovano. Zato je i sačuvano.

Foto Arhiva Novosti

Podsećanje na dan darovanja Bogoslovije ovim simboličnim darom "Novosti", i profesora protojereja Dejana vratilo je u leto 1999. godine. Kaže da je tada bio u Bogosloviji i seća se svega. Rodom je iz Prizrena, oženjen iz Velike Hoče, otac dva sina, najpre je posle izgona iz carskog grada, boravio u Gračanici. Sada je porodično gnezdo savio u Nišu.

Dobro smo se, sada, razumeli. Lepo je on to, sve, objasnio vladiki Arseniju. Hvala mu zbog toga.

Preporučujemo

Društvo

0 1

NEŠIN SLATKI DODIR LjUDSKOSTI: I ove godine išao do Kikinde da bi uručio poklone za 11 najmlađih

07. 01. 2023. u 19:00

Društvo

0 0

KAJAKAŠA OD MORAVE OTEO: Zdravo Drakul, iz Čačka, spasao sugrađanina

06. 01. 2023. u 20:00

Društvo

4 10

60. NAJPLEMENITIJI PODVIG - KOMŠINICU OTRGAO IZ OMČE NASILNIKA: Saša Ranđelović pritekao u pomoć ženi koju je, pred detetom, davio bivši muž

06. 01. 2023. u 09:33

Društvo

1 3

ODAHNULI SMO KAD JE MATEJA PRODISAO: Vatrogasci iz Zaječara iz šahta dubokog četiri metra izbavili trogodišnje dete

06. 01. 2023. u 15:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije