GRAD HEROJ PRIMIO MILION IZBEGLIH LJUDI IZ SIRIJE: Svedočanstvo reportera "Novosti" - jesen 2021, Gazijantep i Šanlijurfa

NIKO nije ni slutio da će Gazijantep na stranice svoje burne prošlosti upisati razoran zemljotres koji je prošle nedelje pogodio ovaj grad na jugoistoku Turske.

Gazijantep pre razornog zemljotresa, Foto S. Vidačković

Žrtve se još broje, a brojke su stravične, preživeli se traže bez predaha, a dok iz minuta u minut gledamo akcije spasavanja iz ruševina, sećamo se kako je izgledala naša poseta ovom kraju Turske, drevnoj severnoj Mesopotamiji u septembru 2021.

Gazijantep, po mnogima najliberalniji grad u ovom turskom regionu, nalazi se na oko sat vremena vožnje od granice sa Sirijom. U prevodu sa arapskog, "gazi" znači "ratnik", "osvajač", "heroj", a Turci ga zovu kratko - Antep. Kao što mu samo ime kaže, Gazijantep se poneo kao heroj kada je rat besneo u Siriji, samo u jednom danu primio je više od 200.000 izbeglica, a ukupno ih je došlo gotovo milion. Turci bi nas sada ispravili i ponosno rekli da kod njih nema izbeglica, nego da su svi gosti. Pomogli su svojim prijateljima i rođacima iz Sirije, sa kojima dele istoriju i kulturu.

Deca iz Sirije krenula su u školu, uče turski, dok su odrasli otvorili prodavnice ili restorane gde su domaći i strani gosti dolazili da probaju - turska topla jela i sirijska hladna.

Arheolozi pronašli brojne muzejske eksponate, Foto S. Vidačković

Gazijantep je primer tolerancije i pragmatizma, predstavlja spoj orijentalne i evropske kulture i važi za jedan od najstarijih neprestano naseljenih gradova na svetu. Prema nekim podacima, na mestu današnjeg Gazijantepa postojalo je naselje još pre 5.650 godina. Ljudi su ovde manje konzervativni nego u drugim krajevima jugoistočne Turske, ali su svuda opušteni, gostoljubivi, srdačni. Žene su slobodnije obučene nego, recimo, u Šanlijurfi, ali jednako pristojno.

Lokalna hrana u Gazijantepu smatra se toliko dobrom da se priča da ljudi "lete iz Istanbula kako bi ovde doručkovali". Važi za rodno mesto baklave, a poznato je i po proizvodnji tepiha. Nepregledne plantaže pistaća nalaze se na putu ka ovom gradu, odakle god da dolazite. Posetili smo te 2021. i tamošnji najveći svetski muzej mozaika "Zeugma" koji, prema poslednjim informacijama, srećom, nije mnogo oštećen tokom zemljotresa.

Sve eksponate pronašli su arheolozi na obali Eufrata, a najpopularniji je "Ciganka", na kom se vidi deo ženskog lica i oči sa prodornim pogledom. I dalje se vode polemike da li je na mozaiku lice devojke ili Aleksandra Makednskog. Još pamtimo večeru u restoranu podno tvrđave iz 6. veka, u samom centru grada, koju je nedavni zemljotres sravnio sa zemljom.

Foto S. Vidačković

Potresne su danas slike kao posledice potresa koje je nemilosrdna priroda ostavila za sobom u Šanlijurfi, gradu koji smo takođe posetili tokom naše avanture pre dve godine. Urfa, kako je Turci zovu, ima dva miliona stanovnika, bogatu istoriju, ali je i dalje neprivlačna turistima, jer je od granice sa Sirijom, gde su česti nemiri, udaljena tek 50 kilometara. Nekad Edesa, danas Šanlijurfa, privlači mnogobrojne islamske vernike.

U samom centru videli smo stare kamene kuće sa ravnim krovovima, bazare, prolazili smo uskim ulicama sa kaldrmom, posetili mnogobrojne džamije, fotografisali se pored prelepih gradskih fontana i u parkovima, ušli u antički dvorac... Ukratko, Urfa je muzej pod otvorenim nebom. Atmosfera koja nas je tada dočekala u ovom gradu bila je istočnjačka, opuštena, a iako Urfa ima brojne istorijske znamenitosti, nije bilo one zapadnjačke nepristupačnosti i opomena na svakom koraku.

Još pamtimo kako se iznad antičkih nekropola koje su Rimljani pravili pre 2.000 godina na vrhu brda nalazi naselje. I to ne elitno, sa vilama i visokim ogradama, nego obične kuće, gde se veš suši na terasama, a deca jure loptu po nizbrdici, dok turisti nekoliko metara dalje gledaju antičke grobnice. I to nikom nije smetalo. Ljudi u ovom gradu - Turci, Arapi i Kurdi, veoma su ljubazni i gostoljubivi, ali i vrlo religiozni i konzervativni. Strance ovde prepoznaju na kilometar, a nema žene koja na ulici nije pokrivena. Prekorne poglede tamošnjih žiteljki i odmeravanja od glave do pete dobili smo zbog malo glasnijeg smejanja na ulici i, verovatno, golih ramena.

Iako zvuči čudno, u ovako religioznoj sredini, gde čak i u hotelskim sobama postoji serdžada - prostirka za molitvu, a na aerodromima i u restoranima i posebna prostorija za klanjanje, pre smo našli alkohol nego tursku kafu. Engleski slabo ko zna, ali meštani su toliko dobronamerni, spremni i voljni da beskonačnom pantomimom pomognu i upute na željenu lokaciju.

Zemljotres je promenio kompletnu sliku oba grada, ali, ostaje vera i uverenje da će nesalomivi duh i optimizam koji smo pre godinu i po videli kod Turaka koji žive u Gazijantepu i Urfi pomoći da prebrode ovu tragediju.

BRATIMLjENjE SA BEOGRADOM

DA se priroda nije surovo poigrala sa Gazijantepom, delegacija ovog turskog grada trebalo je da za desetak dana dođe u Beograd. Kako je rekao gradonačelnik srpske prestonice Aleksandar Šapić, bilo je planirano da predstavnici dva grada potpišu sporazum o bratimljenju i da razgovaraju o budućoj turističkoj, kulturnoj i ekonomskoj saradnji.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije