ODATA POČAST ZABORAVLJENIM DOBROTVORIMA: Doprinos Kuzmana Rackovića i njegove supruge Ane Kikindi i njenom napretku konačno ovekovečen u knjizi

GOTOVO niko nije pominjao da je baš on ostavio gradu zgradu današnje Muzičke škole u centru grada. Nepoznanica je bilo i zalaganje njegove supruge Ane da se kikindska omladina školuje i da su njih dvoje davali stipendije mladeži. Njihov doprinos gradu i njegovom napretku, posebno u obrazovanju, rasvetljen je zahvaljujući dvojici mladih istoričara Istorijskog arhiva, Draganu Belesliću i Srđanu Sivčevu. Oni su autori knjige "Kuzman Racković, lik i delo", koja je upravo predstavljena javnosti.

Foto: Istorijski arhiv Kikinde

- On je bio pravnik po obrazovanju, advokat, a onda i činovnik Velikokikindskog distrikta. Obavljao je nekoliko funkcija, najpre je bio senator, potom sudija, a vrhunac njegove karijere jeste položaj vrhovnog sudije Distrikta, pa je upravljao Velikom Kikindom tri godine, od 1861. do 1863, a posle toga je smenjen. Njegova porodica je među prvima doseljena u Veliku Kikindu, sa potiske bojne granice iz okoline Segedina. Kuzman Racković je u Kikindi zaršio osnovnu, latinsku školu, gimnaziju je završio u Segedinu, a studije prava u Kežmarku i Eperješu (današnja Slovačka). Potom se vratio u Kikindu i postao advokat - navodi Beleslić. Racković se borio za nacionalno pitanje Srba u Kikindi u 19. veku, što je veoma važno jer su bili manjina u Austrougarskoj, borio se za poboljšanje uslova života u gradu, naročito higijenskih, bio je dobrotvor, pomagao je bolnici i trudio se da učini što više za napredak grada.

Foto: Фото: Р. Шегрт

POGLEDAJ GALERIJU

- Njegova supruga Ana je takođe bila zanimljiva ličnost, netipična za vreme u kojem je živela, a to je druga polovina 19. veka. Bila je preduzetnica, imala je svoju radnju za prodaju porcelana i ručnih radova, i vrlo aktivna u tadašnjem društvenom životu.

Nastojala je da se omladina školuje, posebno devojke, što krajem 19. veka nije bilo uobičajeno, naročito među Srbima - podaci su do kojih su Beleslić i Sivčev došli tokom jednogodišnjeg istraživanja u fondovima Istorijskog arhiva Kikinde. Ana Racković nije bila rođena Kikinđanka, već je poreklom iz mesta Bebe u rumunskom delu Banata. Oboje su bili iz imućnih porodica. Njeni su gajili dobre odnose sa visokim crkvenim slojem i u brak je donela vrlo dobar miraz. Nasleđenu imovinu njih dvoje su znatno uvećali.

- Zajedno su osnovali Zadužbinu "Kuzman i Ana Racković" i bili su veliki zadužbinari, ali se o tome danas vrlo malo zna. Najpoznatija je njihova fondacija, odnosno zaklada, kako se tada zvalo, osnovana 1869. sa 1.600 dukata i na osnovu testamenta Kuzmana Rackovića.

Zaživela je posle 20 godina, tačnije 1890. i iz sredstava te fondacije osnovana je Viša devojačka škola, prva takva u Kikindi. Od 1890. do 1895. građen je objekat po kojem je zadužbina najpoznatija, a to je zgrada današnje Muzičke škole. Zgrada je odmah bila namenjena za obrazovne svrhe, jedno vreme je bila Viša devojačka osnovna škola, pa Ženska osnovna škola, pa Državna osnovna škola, a od 1953. je Muzička škola "Slobodan Malbaški". Nekada se govorilo da je to Rackovićeva škola. Nažalost, Kikinđani danas o tome vrlo malo znaju - kaže Sivčev. Iz fondacije Kuzmana i Ane Racković siromašni učenici i učenice dobijali su stipendije.

- Došli smo do podataka da je u periodu od 1905. do 1910. godine 125 učenika dobijalo mesečnu stipendiju u iznosu od 50 tadašnjih austrougarskih kruna - prenosi Sivčev. Mladi istoričari želeli su da ovom knjigom ukažu na zadužbinarstvo Rackovića i da po tome mogu da stanu u red sa mnogo poznatijim zadužbinarima, poput Melanije Gajičić Nikolić. Pričom o Kuzmanu i Ani Racković ukazuje se i na značajan deo istorije grada. Knjigu je izdao Klub istoričara, a sredstva za štampu je, po projektu, odobrila lokalna samouprava. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije