SUMNJIVI OTAC ATOMSKE BOMBE: Američki fizičar Openhajmer sumnjičen za saradnju sa Sovjetima

KLjUČNI i najkontroverzniji naučnik u američkom projektu "Menhetn" u kome je od 1942. do 1945. stvorena prva atomska bomba, posle Drugog svetskog rata bio je sumnjičen da je komunista jer je javno istupao protiv pravljenja hidrogenske bombe. Na suđenju je oslobođen optužbi, ali Vojska SAD je prekinula saradnju s njim. Umro je 18. februara 1967. razočaran svojim strašnim otkrićima i mučen grižom savesti.

vikipedija

AMERIČKI general Lesli Grouvs, zadužen za projekat "Menhetn"  insistirao je da Openhajmer bude naučni direktor ovog programa, iako je znao da je tridesetih godina bio simpatizer komunizma.

- Bio je genije. Pravi genije. Openhajmer je znao o svemu. Mogao je da govori sa vama o čemu god hoćete. Pa dobro, ne baš o svemu. Mislim da je bilo nekoliko stvari o kojima nije znao ništa. Nije znao ništa o sportu - svedočio je Grouvs posle rata.

On je vodio tešku bitku s kontraobaveštajcima koji su nadzirali naučnike u Los Lamosu i 1943. poslali izveštaj Pentagonu: "Služba bezbednosti ovde još uvek misli da Openhajmer ne zaslužuje puno poverenje i da njegova nacionalna vernost nije pouzdana. Mislimo da jedina potpuna lojalnost koju je on u stanju da pruži pripada nauci. Ako bi mu sovjetska vlada ponudila više za napredak njegovih naučnih zadataka, veoma sumnjamo da bi onda izabrao tu vladu i prema njoj bio lojalan."

vikipedija

Da su bezbednjaci verovatno bili u pravu pokazalo je Openhajmerovo euforično ponašanje prilikom testiranja prve nukelarne bombe u pustinji Novog Meksika. Super-tajna proba pod šifrom "Triniti" izvedena je u vazdušnoj bazi Alamogordo, gde je na vrh čeličnog tornja postavljena atomska bomba nazvana Naprava koja je aktivirana 16. jula 1945. pred svitanje .

  Kada je eksplodirala oslobodila je energiju ravnu energiji eksplozije 19.000 tona eksploziva TNT a  cela dolina bila je osvetljena nepodnošljivom svetlošću, hiljadu puta jačom od sunčeve u podne letnjeg dana. Usledio je vaatreni udarni talas praćen snažnim zemljotresom i vrelim vetrom.

Ekipa vodećih vojnih i naučnih rukovodilaca projekta posmatrala je eksploziju iz bunkera na devet kilometara od bombe, a mrtvu tišinu prekinuo je Openhajmer.

- Ako bi svetlost hiljadu sunaca izbila odjednom na nebu, istovremeno – bili bi oni jednaki sjaju tog veličanstva - citirao je stih iz drevnog indijskog nacionalnog epa Bhagavad gita.

Svedoci su se sećali da je zapao u neku vrstu mističnog transa i neljudskim glasom nastavio da recitue:

- Ja sam smrt, koja sve uništava, onaj koji preti svetovima.

Sam Openhajmer je u memoarima opisao taj trenutak:" Neki su se smejali, neki su plakali, dok je većina ćutala. Kroz glavu su mi prolazili stihovi iz "Bhagavad–Gite" u kojima Krišna pokušava da uveri Princa da treba samo da vrši svoju dužnost, a ovaj kaže: 'Ja sam postao smrt: rušilac svetova'."

Ekstatične reakcije su pokazivali i drugi prisutni vrhunski naučnici, radujući se kao deca uspelom eksperimentu koji je čovečanstvo uveo u doba nuklearnog straha.

- U periodu 1947–1952 Opemhajmer je bio na čelu Instituta za napredne studije i predsedavajući Generalnog savetodavnog komiteta pri Komitetu za atomsku energiju. Međutim, 21. decembra 1953. god. biva optužen za raniju saradnju sa komunistima, odlaganje imenovanja Sovjetskih agenata i odbijanje gradnje hidrogenske bombe. Iako je proglašeno da nije kriv po navodima optužnice, bio mu je zabranjen dalji pristup vojnim tajnama. Raskinut je i njegov ugovor kao savetnika u Komitetu za atomsku energiju. Udruženje naučnika Amerike stalo je u njegovu odbranu protestvujući protiv suđenja. Openhajmer postaje svuda u svetu simbol naučnika koji u pokušaju da reši svoj moralni problem nastao naučnim otkrićima, postaje žrtva lova na veštice. Poslednje godine života provodi u radu na ideji odnosa nauke i društva.   U Prinstonu, 18. februara 1967.godine, u svojoj 64–oj godini, umro je od raka grla - navodi istoričar nauke Drago I.  Dragović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije