I SRPSKO SELO U TREćEM DOBU, VEĆINA VLASNIKA GAZDINSTAVA STARIJA OD 70: U susret popisu poljoprivrede 2023.

U KAKVOM je stanju srpsko selo znaćemo posle objavljivanja rezultata popisa stanovništva, domaćinstava i stanova, krajem aprila, a još preciznije nakon popisa poljoprivrede, koji će trajati od 1. oktobra do 15. decembra. Kako je najavio direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević, popisom će biti obuhvaćeno 680.000 domaćinstava, pravnih lica i preduzetnika, koje će evidentirati 4.000 obučenih anketara, kontrolora i instruktora.

FOTO: Arhiva novosti

Uprkos tome što i dalje puno nade polažemo u poljoprivredu kao privrednu granu i uprkos tome što ona, uz prehrambenu industriju, zauzima veliki deo našeg izvoza, sada je već sasvim jasno da srpska sela izumiru. To, uostalom, pokazuje i činjenica da je najveći broj nosilaca poljoprivrednih gazdinstava, prema rečima državne sekretarke u Ministarstvu poljoprivrede Milice Đurđević, stariji od 70 godina! Čak 65 odsto domaćinstava su jednočlana ili dvočlana.

I u statistici prethodnih godina, slika srpskog sela je tužna: u našoj zemlji postoji oko 4.700 sela, od kojih je 1.200 u fazi nestajanja; 1.034 ima manje od po 100 žitelja, a 550 manje od po 50; najmanje 100 naselja je sasvim prazno, a još toliki broj ima manje od po 10 stanovnika... Više od 200 sela nema nijednog meštanina mlađeg od 20 godina; čak 500 nema asfaltni put, a 400 ni prodavnicu; poštu nema oko 2.000 naselja, 230 nema školu jer nema dovoljno đaka, a u dve trećine ne postoji ambulanta... Više od 800.000 hektara oranica svake godine ostane neobrađeno, a više od 100.000 kuća je prazno...

Da li su brojke danas nešto bolje, ili ipak gore nego pre deceniju, znaće se u roku od godinu dana. Da razloga za optimizam nema pokazuju podaci iz prethodnog popisa poljoprivrede, 2012. godine, upoređeni sa brojkama iz Ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava iz 2018. Naime, broj gazdinstava je za šest godina pao za punih 62.000 - sa oko 628.000 gazdinstava i još 2.000 pravnih lica u 2012. na oko 566.000.

FOTO: Arhiva novosti

Danas je, prema rečima Milice Đurđević, u Registru poljoprivrednih gazdinstava upisano 466.000 gazdinstava, od kojih 462.000 porodičnih. Kada se saberu njihovi nosioci i članovi porodica, ukupno je upisano 842.000 fizičkih lica. Broj ruralne populacije ipak je veći, budući da je upis u ovaj registar dobrovoljan. Takođe, prijavljeno je 2,6 miliona hektara koje domaćinstva obrađuju.

- Popisom će biti obuhvaćena poljoprivredna gazdinstva, porodična poljoprivredna gazdinstva, kao i nosioci ovih gazdinstava koji su upisani u registar - rekla je Đurđevićeva na konferenciji, na kojoj je najavljen oktobarski popis. - Posle njega saznaćemo realno stanje u nacionalnoj poljoprivredi, a dobijeni podaci trebalo bi da unaprede kreiranje agrarne politike, ali i daju smernice za izgradnju infrastrukture u ruralnim sredinama.

Prema rečima direktora RZS Miladina Kovačevića, poljoprivreda u bruto domaćem proizvodu učestvuje sa šest procenata:

- Anketa iz 2018. godine pokazala je da je površina korišćenog plodnog zemljišta iznosila 3,47 miliona hektara, od čega su 84 odsto obrađivala porodična gazdinstva. Prosečna ekonomska veličina gazdinstva u Srbiji četri puta je niža od proseka EU.

Među podacima koje ćemo na jesen dobiti nisu samo ona o broju gazdinstava, obradivih površina ili stoke i živine, već i o kategoriji zemljišta, mehanizaciji, radnoj snazi, pa čak i gustini i starosti voćnjaka. Preliminarni rezultati biće objavljeni do 31. januara sledeće godine, a konačni, sukcesivno, do kraja 2025.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije