SUSRET SA ISTORIJOM - Knez ubijen zbog gesla "Balkan balkancima"

KNEZ Mihailo Obrenović, koji čitav vek i tri decenije pride jaše bronzanog konja na beogradskom trgu, najpre nazvanim Pozorišnim, a potom Republike, godinama će biti na meti raznoraznih demonstranata najrazličitijih političkih opredeljenja, penjali su mu se na glavu, kao što su mu se peli i za života.

Ubistvo u Košutnjaku, Foto "Vikipedija"

Kad su jednom od ovog evropejski obrazovanog vladara tražili više zapadnjačkog parlamentarizma, izneo im je jedan akt tadašnje skupštine, i na njemu "krst do krsta":

- Dokle god ni poslanici ne umeju svog imena napisati, dotle se, Boga mi, vi mladići uzalud žurite da proklamujete velike slobode!

Knjaz je bio pobornik "prosvećenog apsolutizma" i često je govorio kako on lično u Srbiji poznaje sve obrazovane ljude - pa ima ih deset, najviše dvanaest!

- A ustanove jedne zemlje ne prave se za dvanaest ljudi, nego se moraju podešavati prema opštem nivou naroda - objašnjavao je mladim liberalima. - Dati parlamentarizam samo da bi Milovan Janković mogao držati parlamentarne besede, bilo bi neozbiljno!

Knjaza ubiše, u Koštunjaku, maja 1868. Bilo je to pre 155 godina i otad se definitivno sindrom podele uselio u srpski narod, započet u Radovanjskom lugu 1817. kada je "kum preko kuma, skratio kuma za glavu". I odneo je u Stambol na poklonjenje... I tako u naredni vek i po delićemo se na obrenovićevce i karađorđevićevce, Srbijance i prečane, monarhiste i republikance, partizane i četnike, "grobare" i "cigane", na "Slobine" i "dosovce" na "prve" i "druge" Srbijance...

Elem, tri pucnja iz četvorocevne "bibernice" kalibra 9 mm, na uskoj stazi u Košutnjaku, tamo negde oko Hajdučke česme, u prvim večernjim satima 29. maja, ostaće za srpske istoriografe večita dilema. Da li su ti hici ispaljeni na Mihiala da bi Karađorđevići "vratili krv" zbog Miloševog ubistva Crnog Đorđa, ili su to uradili braća Kosta i Đorđe Radovanović sveteći se knezu što im je brata poslao na robiju? Ili su, ipak, u ovu prljavu rabotu svoje prste umešale velike evropske sile.

OSTVARENjE vizije moderne, razvijene i evropske Srbije počeo je sa devizom "zakon je najviša volja u Srbiji". Jedna od prvih odluka je bila ukidanje takozvanog turskog ustava čime je neutralisano mešanje Porte u unutrašnje stvari Srbije. Na Preobraženskoj skupštini 1861. usvojen je zakon o Državnom savetu. Članovi tog saveta postali su odgovorni knezu, a ne Porti. Donet je zakon o Narodnoj skupštini koja je imala samo savetodavnu ulogu. Time je knez jasno pokazao da će Srbijom upravljati kao prosvećeni apsolutista. Započeo je sveobuhvatno uvođenje reda u državni sistem. Reformisao je prosvetu, pravosuđe, državnu upravu, vojsku, uveo je opštu obavezu za sve muškarce od 20 do 50 godina. Na taj način mogao je da okupi armadu od 150.000 ljudi. Veštom diplomatskom strategijom uspeo je da 1867. i poslednji turski vojnik napusti Kneževinu.

Mihailo Obrenović preporodio Srbiju, Foto Anastas Jovanović

Ideja vodilja mu je bila potpuno oslobađanje od turskog protektorata. Za 16 godina izgnanstva, obilazeći evropske dvorove, stekao je iskustvo kako se u visokoj politici vode igre protkane spletkama i intrigama. Bio je duboko svestan da je oslobođenje njegovog i drugih balkanskih naroda iz viševekovnog turskog ropstva jedino izvodljivo usaglašenom akcijom svih balkanskih hrišćana. Takvo ubeđenje kod Mihaila Obrenovića je proizašlo iz dubokog razumevanja izmešanosti nacija i religija na Balkanu. Zbog toga je moto njegove politike postao "Balkan balkanskim narodima". Prve konkretne korake ostvaruje 1866. sklapanjem saveza sa Crnom Gorom. Knjaz Nikola Petrović je bio spreman da se odrekne prestola ako knez Mihailo povede rat za oslobođenje i ujedinjenje srpstva. Obe kneževine su se 1866. obavezale na pripremanje rata protiv Turaka. Sklapa sporazum sa Grčkom kojim su se obe članice obavezale da uđu u rat protiv Turske ukoliko jedna od država bude napadnuta. Sa bugarskim emigrantima u Bukureštu 14. januara 1867. zaključio je ugovor o zajedničkoj državi Srba i Bugara. Pregovarao je i sa albanskim prvacima da se i oni priključe opštem ustanku protiv Turaka. Srpski knez je od Beograda napravio stecište svih onih koji su sanjali revoluciju u Otomanskoj imperiji i jedinstvo balkanskih hrišćana, posebno bugarskih emigranta koji su tu izdavali svoj list "Dunavski lebed".

SRPSKI knez vodio je i tajne razgovore se ugarskim predsednikom Vlade Đulom Andrašijem, potom ministrom spoljnih poslova Austrougarske. Andrašijeva ideja je bila da Srbija dobije zapadne teritorije Bosne i Hercegovine, linijom Vrbas-Neretva, a ostatak bi zaposela Dunavska monarhija. Uslov za to bio je da Kneževina Srbija odustane od širenja na sever kao i od pokretanja opšteg ustanka i rata na Balkanu. Knez Mihailo je prihvatio tu ponudu. Nepsredno posle dogovora sa Andrašijem dolazi do zbližavanja srpske vlade sa hrvatskim političarem Štrosmajerom. Hrvatski političari prihvatili su mogućnost da se Bosna i Hercegovina pripoji Srbiji. Srpska vlada preko pravoslavnih kaluđera vodi nacionalnu propagandu u Bosni i Hercegovini gde nastoji da na svoju stranu pridobije begove.

Ovaj dogovor nije odgovarao ni Turskoj, ni Habzburzima, koji su nameravali da se prošire na Srbiju, ali ni Rusiji, kojoj je bio neophodan balkanski ustanak, ni Engleskoj, koja je u njemu videla mogućnost raspada imperije sa Bosfora. Drugim rečima, svima je bilo u interesu da knez Mihailo bude uklonjen jer je vodio nezavisnu državnu politiku.

Simpatije velikih sila je gubio iz godine u godinu... Njima je bio potreban neko poslušan, bez nacionalnih vizija i ambicija, spreman na svaku saradnju i sve ustupke, neko ko neće buniti balkanske narode.

Nekoliko sati posle zločina u Košutnjaku ubice su uhapšene, a tokom noći policija je privela i njihove saučesnike. Samo četiri dana nakon atentata na kneza Mihaila Obrenovića, pred sud je izvedeno 18 optuženih. Među njima i četvorica neposrednih izvršilaca atentata: Kosta Radovanović, sapundžija, Đorđe Radovanović i Stanoje Rogić, propali trgovci i Lazar Marić, bivši predsednik suda u Smederevu, koji je zbog ubistva žene bio osuđen na 20 godina robije. Sudio je redovan Beogradski varoški sud. Proces je bio javan i održavao se u dorištu Glavne policije, gde su bile podignute tribine i postavljena sedišta za narod koji je želeo da prati ovaj proces. Igrom sudbine sudilo se po krivičnom zakonu koji je sam knez Mihailo propisao malo pre nego što će biti ubijen.

A to je značilo da niko nije mogao biti osuđen bez sprovođenja dokaznog postupka i javnog iznošenja odbrane od strane okrivljenih.

SUĐENjE je trajalo mesec dana. Gotovo svi optuženi su izjavili da im je motiv bio lične prirode i da se radilo o osveti Obrenovićima, pre svih Mihailu. U prvom delu procesa ništa nije ukazivalo na umešanost Karađorđevića niti se ta mogućnost spominjala u optužnici. Međutim, tih dana policija dobija nalog da upadne na jedno od imanja Aleksandra Karađorđevića i tom prilikom pronalazi 5.000 dukata, skrivenih u povećoj saksiji. I ta pozamašna svota novca poslužiće sudskom veću kao ključni dokaz i nedostajuća spona između nekadašnjeg kneza i uhapšenih zaverenika, po mišljenju optužbe, ključna veza između bivšeg kneza i atentatora.

To je bilo dovoljno da se početkom jula 1868. zakaže novo suđenje. Aleksandar Karađorđević ovog puta je osuđen kao inspirator i organizator atentata. Zajedno sa njim osuđeni su atentatori i njihovi pomagači. Ukupno četrnaestoro, od kojih četvorica neposrednih izvršilaca zločina, osuđeni su na smrt, a ostali na višegodišnje kazne robije. Knez Karađorđević je osuđen na 20 godina zatvora, ali kako je u to vreme živeo u Budimpešti, austrougarske vlasti su odbile da ga isporuče u Srbiju.

A razvoj događaja oko sudskog procesa bivšem srpskom knezu posredno govori o višestrukoj umešanosti Beča i Budimpešte u zločin u Košutnjaku. Austrougarska je pre svega dozvolila zaverenicima da koriste njenu teritoriju u pripremi za atentat, a izgnani knez Karađorđević, koji je živeo u Budimpešti, nabavio je oružje i dao novac izvršiocima. Zahtev Vlade Srbije koja je tražila od mađarske vlade da kneza izvede pred lice pravde, sud je u Budimpešti prvo odbacio na osnovu "nedovoljnih dokaza", ali ga je Apelacioni sud proglasio krivim i osudio na osam godina zatvora, na osnovu činjenice da je on nabavio oružje i novac za ubice. Međutim, pošto su se odnosi sa Srbijom pogoršali, Vrhovni sud Mađarske odbacio je ovu presudu i potvrdio prvobitnu.

Izvršioci atentata su pronađeni i kažnjeni, ali imena inspiratora, onih koji su u ovu priču uvukli i Aleksandra Karđorđevića, ostala su obavijena velom tajne. Nažalost, to je sudbina većine političkih ubistava značajnih ličnosti širom sveta. Nalogodovci takvih ubistava se nikad ne otkriju. Ostaju samo sumnje i indicije...

Metak u čelo

NA KARABURMI, u zoru 16. jula 1868, 40 dana od atentata na Mihaila, izvršena je smrtna kazna streljanjem ubica. Privezani za kolac ispod kog je bila iskopana rupa, osuđeni su čekali da budu streljani. Vodom vojnika koji je trebalo da izvrše egzekuciju komandovao je oficir Vasa Mijatović. Vod je bio raspoređen tako da svako pojedinačno bude na datu komandu streljan. Mijatović je komandovao "pali" i plotun je zagrmeo i u tom trenutku Mijatović je pao pogođen metkom posred čela!? Ispostavilo se da se jedan od ispaljenih hitaca odbio od stene i nesrećnog oficira ubio na mestu. Posle ovog nesrećnog slučaja, streljanje je dovršio jedan potporučnik koji je preuzeo komandu.

Preporučujemo

Društvo

3 9

SUSRET SA ISTORIJOM, USTAV IZ 1974. SFRJ DOVEO DO PROSJAČKOG ŠTAPA: Parcelizacija ekonomiskog sistema bila uvod u raspad zajedničke države

19. 02. 2023. u 20:48

Društvo

2 1

SUSRET SA ISTORIJOM - DA LI JE PESNIKA UBILA PREJAKA REČ: Misterija oko smrti Branka Miljkovića

12. 02. 2023. u 19:00

Društvo

6 9

SRPSKA MATA HARI STRADALA OD RUKE ČETNIKA Između mita i stvarnosti - Kako je Vera Pešić ušla u vrtlog špijunaže pravo iz Sijarinske banje

29. 01. 2023. u 16:17

Društvo

0 4

LUDE NOĆI STIGLE SA "DUHOM EVROPE": Kako su se minulih vekova u Srbiji, kraljevini Jugoslaviji i SFRJ slavili omiljeni novogodišnji praznici

25. 12. 2022. u 13:11

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije