U SLOVENIJI NAJBROJNIJI, A NEMAJU STATUS MANJINE: „Novosti“ istražuju - Koliko Srbi u dijaspori čuvaju identitet, jezik, kulturu...

U VEĆINI susednih zemalja Srbi se suočavaju sa nizom ozbiljnih problema, poput učestalih etnički motivisanih incidenata u Hrvatskoj, nepriznatim manjinskim statusom u Sloveniji, nepostojanjem bilateralnog sporazuma za zaštitu manjina s Albanijom, nepoštovanje prava na zapošljavanje i školovanje na maternjem jeziku u Federaciji BiH i Crnoj Gori...

Foto: Privatna arhiva

- Najpovoljniji status naši sunarodnici imaju u Rumuniji i Mađarskoj. Sa obe ove zemlje Srbija ima bilateralne sporazume o zaštiti manjina, i na toj osnovi formirane su međuvladine mešovite komisije za manjine - sumira za "Novosti" rezultate svojih dugogodišnjih istraživanja o položaju Srba u regionu Dragomir Radenković, doktor ekonomskih nauka, nekadašnji ambasador i konzul u Temišvaru i član novoosnovanog Odbora za iseljeništvo Matice srpske.

Srbi u Rumuniji, naglašava dr Radenković, imaju jedno garantovano mesto u parlamentu, a u Mađarskoj zastupnika, portparola bez prava glasa, ali sa pravom iznošenja mišljenja o manjinskim pitanjima. U obe zemlje vlada redovno finansira krovne organizacije srpske manjine, postoji obrazovanje na srpskom jeziku, podržavaju se aktivnosti srpske zajednice u oblasti kulture.

U obe ove države, međutim, naših sunarodnika sve je manje iz popisa u popis. U Rumuniji ih nema više od 18.000, dok je u Mađarskoj taj broj oko 10.000. Srbi u Mađarskoj su u najspecifičnijem položaju - najmalobrojniji su, ali njihov značaj umnogome prevazilazi brojnost jer raspolažu bogatom kulturnom baštinom i društveno-istorijskim iskustvom značajnim za vasceli srpski narod. Slično je i u Rumuniji. Nastavi li se trend pada nataliteta, u ne tako dalekoj budućnosti, u tim zemljama biće više srpskih istorijskih tragova nego samih Srba.

U ostalim zemljama okruženja Srbi se suočavaju sa ozbiljnim izazovima statusne i institucionalne prirode, sa teškoćama u obrazovanju i informisanju na maternjem jeziku što direktno ili indirektno dovodi u pitanje njihovu nacionalnu, etničku, kulturnu i versku posebnost.

- Slovenija je jedina zemlja u kojoj Srbi u regionu nisu priznati kao nacionalna manjina - naglašava dr Radenković i dodaje da, inače, ovakav status imaju i pripadnici drugih naroda sa prostora bivše SFRJ.

Priznate su samo italijanska i mađarska manjina, kao autohtone, uz romsku, i njima se obezbeđuje širi korpus prava kao što su upotreba nacionalnih simbola, obrazovanje na svom jeziku, pravo na predstavnika u parlamentu, neposredno predstavljanje u organima lokalne samouprave.

Srbi u Sloveniji traže da im se priznaju ista prava koja imaju Slovenci u Srbiji, odnosno da dobiju status nacionalne manjine, jer sadašnji status otvara put ka njihovoj asimilaciji. Osnivanjem Nacionalnog saveta Srba Slovenije 2016. godine i Saveza Srba u Sloveniji (2019) kao krovne organizacije, učinjeni su koraci ka poboljšanju položaja srpske zajednice. Suštinski značaj za rešavanje problema koji stoje pred Srbima u Sloveniji i za unapređenje njihovih prava imala bi promena statusa i priznanje srpske nacionalne manjine.

Mada su najbrojnija manjinska grupa (prema nezvaničnim procenama srpskih udruženja preko 65.000 ljudi), imaju status etničke zajednice na koju se ne primenjuje Okvirna konvencija Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina. Samim tim između Srbije i Slovenije ne postoji ni bilateralni sporazum o zaštiti nacionalnih manjina. Status Srba u Sloveniji jedno je od spornih pitanja u srpsko-slovenačkim odnosima.

- Ova tema trebalo bi da ima visoko mesto u dijalogu Srbije i Slovenije, da bude kontinuirano prisutna na agendi bilateralnih susreta i razgovora. Nastojanju da se ovo pitanje pozitivno reši mogao bi da doprinese i Odbor za iseljeništvo Matice srpske, tako što bi ukazivao na potrebu da se inicira rešavanje ovog pitanja prilikom susreta predstavnika zvaničnih organa Srbije sa odgovarajućim slovenačkim partnerima. U svakom slučaju, nadležne institucije Srbije trebalo bi znatno više i odlučnije da se angažuju na rešavanju ovog pitanja - smatra dr Radenković.

Srbija još nema bilateralni sporazum o zaštiti nacionalnih manjina sa Albanijom, na osnovu kojeg bi se formirala međuvladina mešovita komisija za manjine. Osim toga, na srpskom jeziku nema nastave ni u jednoj javnoj školi, niti medija koji bi bili finansirani od strane države.

Foto: Фото: Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Albanija, ističe dr Radenković, još nije potpisala Evropsku povelju o regionalnim ili manjinskim jezicima, kojom bi srpski jezik bio priznat kao tradicionalni manjinski jezik, što bi tu državu obavezivalo na njegovu primenu u oblasti školstva i javnog informisanja.

Specifičan položaj imaju i Srbi u BiH koji, prema ustrojstvu te Federacije, nisu nacionalna manjina, mada su statusno konstitutivni narod sa nadležnostima predviđenim Dejtonskim sporazumom (dva entiteta - FBiH i Republika Srpska, tri konstitutivna naroda), položaj Srba krajnje je nepovoljan, uz kršenje osnovnih ljudskih i nacionalnih prava.

- Ne poštuju se ustavne i zakonske odredbe, uskraćuju se sredstva za srpske organizacije i udruženja, ne poštuje se pravo na zapošljavanje u javnom sektoru, ne ostvaruje se pravo na obrazovanje na maternjem jeziku i ćiriličnom pismu, ne poštuje se srpski kulturni i verski identitet... Čak i one opštine u kojima su Srbi u apsolutnoj (Drvar, Glamoč i Bosanski Petrovac), odnosno relativnoj većini (Grahovo), zanemarene su od strane kantonalnih i federalnih vlasti- upozorava dr Radenković.

Ni u Crnoj Gori, s obzirom na nedefinisan status srpske zajednice, između Srbije i Crne Gore, ne postoji bilateralni sporazum o zaštiti nacionalnih manjina, niti osnovni bilateralni mehanizam koji se odnosi na zaštitu nacionalnih manjina.

Privatna arhiva

U takvim uslovima, pred Srbima je znatan broj problema. Srpski jezik ima status manjinskog jezika. Za zapošljavanje je na snazi neformalni kriterijum nacionalne podobnosti... A, prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja Crne Gore, koje je Centar za demokratiju i ljudska prava (CEDEM)sproveo, na popisu nacionalno bi se 42,8 odsto građana Crne Gore izjasnilo se kao Crnogorci, dok bi se u popisni listić upisalo 32,8 procenata kao Srbi.

Preporučujemo

Društvo

0 0

U SVETU SE NE ISTIČE POREKLO, NEGO – STRUČNOST: „Novosti“ istražuju - Koliko Srbi u dijaspori čuvaju identitet, jezik, kulturu...

28. 05. 2023. u 07:00

Društvo

0 2

"NOVOSTI" ISTRAŽUJU: Koliko Srbi u dijaspori čuvaju svoj identitet, jezik, kulturu...

27. 05. 2023. u 07:00

Srbija

0 1

PRILIKA ZA NAPREDAK: Apatin i Mohač postali dva bratska grada

22. 05. 2023. u 17:34

Reportaže

1 0

DIVNE VESTI IZ ŽUPE: Prevremeno rođena devojčica, jedna od trojki, dobija kanile, ponovo će biti sa dve sestrice

22. 05. 2023. u 15:41

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije