Društvo

BEZ PRAVA DA SE IZJASNE KAO SRBI: Trideset dve godine od sticanja samostalnosti Slovenije, naši sunarodnici diskriminisani

V. Crnjanski Spasojević

01. 07. 2023. u 07:19

U JULU pre 32 godine, posle slovenačkog rata za nezavisnost, poznatog i kao Desetodnevni rat, ova nekadašnja jugoslovenska republika stekla je samostalnost i tako je formalno počeo raspad Jugoslavije. Tri decenije kasnije, Srbi u Sloveniji, iako najmnogoljudnija manjina, i dalje nemaju taj status.

БЕЗ ПРАВА ДА СЕ ИЗЈАСНЕ КАО СРБИ: Тридесет две године од стицања самосталности Словеније, наши сународници дискриминисани

Profimedia

Da bi dobili stalni boravak potrebno im je pet godina života i rada u kontinuitetu, a za državljanstvo - 10. Poređenja radi, Albancima sa Kosova za stalni boravak potrebno je dve, maksimalno tri godine boravka u Sloveniji, a sedam za državljanstvo. Ukrajincima je za radne vize dovoljno tek dan-dva!

- Zvaničan broj Srba u Sloveniji nemamo, jer se od popisa 2011. godine ne vodi statistika po nacionalnoj i verskoj pripadnosti, ali naše analize pokazuju da je više od 200.000 ljudi (od 2,1 milion stanovnika) spremno da se izjasni da su pripadnici srpskog nacionalnog korpusa - objašnjava Vladimir Kokanović, predsednik Saveza Srba Slovenije. - Slovenci ne sprovode klasičan popis, već podatke uzimaju iz upravnih enota (upravni organi). Vladi smo podneli zvanične inicijative za izmenu regulative o popisu, a tražili smo i uvođenje registra verske i nacionalne pripadnosti. Nedavno smo zahtev ponovili.

V.C.S.

Vladimir Kokanović

Poslednji popis, na kom se 38.960 ljudi izjasnilo kao Srbi, bio je 2001. Kokanović napominje da u to vreme nije bilo "popularno" reći da si Srbin, pa je čak 50.000 građana odbilo da kaže kojoj naciji pripada, dok je 26.000 prethodno izbrisano iz registra stanovnika. Oni su posle proglašenja nezavisnosti ostali bez pravnog statusa, imovine, socijalnih i zdravstvenih prava, jer su imali jugoslovensko i državljanstvo neke od drugih republika. Ustavni sud Slovenije osporio je ove odluke, kao i Evropski sud u Strazburu. Do danas je, međutim, svega 5.000 ljudi uspelo da vrati prava i dobije odštetu. Najviše "izbrisanih" bili su Srbi.

- Prošle godine se predsednik države izvinio "izbrisanima", a da je to greška priznala je i potpredsednica Skupštine Meira Hoti, iz stranke Tanje Fajon. Govori se da će im biti podignut spomenik u Ljubljani. To su dobri iskoraci, ali potrebno je suštinski rešiti ovo pitanje i nadoknaditi im prava.

APSURD

PROCEDURA za izdavanje prve radne vize, koja važi godinu dana, traje - godinu dana. Tako se jednoj profesorki iz Srbije desilo da je produženu vizu dobila istog dana kada joj je ona formalno istekla, pa je odmah morala da je vrati!

Što se tiče statusa nacionalne manjine, Kokanović podseća da Slovenaca u Srbiji ima 0,4 odsto i imaju priznat status i sva prava. Reciprociteta, međutim, nema. U Sloveniji su jedine zvanično priznate manjine Italijani i Mađari, iako ih zajedno ima 9.000. Status su dobili na konto autohtonosti.

- I Srbi su autohtoni, jer su se masovno naselili u Belu krajinu još 1530. - naglašava naš sagovornik. - Zato se zalažemo za dijalog. Slovenija ističe da je za to potrebno menjati Ustav, a mi kažemo, ako je ustavno, to je i političko pitanje, pa je potrebna politička volja da se reši. Voleli bismo da razgovaramo i o mogućnosti dvojnog državljanstva i liberalizovanju vizne procedure. To je bitno i za privredu Slovenije. Srpska dijaspora tamo jedina je rastuća u regionu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (7)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ROZE OKTOBAR, ŠTITNA ŽLEZDA, TRBUŠNA AORTA: Besplatno pregledano više od 5.000 građana

ROZE OKTOBAR, ŠTITNA ŽLEZDA, TRBUŠNA AORTA: Besplatno pregledano više od 5.000 građana