NA GRUDIMA STETOSKOP I ORDEN SVETOG SAVE: Protođakon i lekar dr Petar Dabić dilomirao i na studijama bezbednosti

Najviše bezbednosno pitanje jeste održanje i razvoj identiteta narodnog bića i njegovog napretka stabilnosti, kako u Srbiji, tako i na okupiranim teritorijama KiM kao i u dijaspori, gde je pored državne diplomatske službe najveća srpska mreža upravo SPC, kaže Dr Dabić.

Foto: privatna arhiva

VEST da je prvi klirik Srpske pravoslavne crkve završio Visoke studije bezbednosti i nacionalne odbrane na Univerzitetu odbrane izazvala je veliku pažnju. Fotografija trenutka kada ministar odbrane Miloš Vučević uručuje diplomcu - protođakonu repliku srpskog srednjovekovnog mača je mnoge zaintrigirala.

Pacijenti Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje prepoznali su na njoj kardiologa dr Petra Dabića u mantiji. Vernici koji dolaze u crkvu svetog Trifuna na Topčiderskom groblju videli su protođakona Petra, čije besede im na jednostavan način daju odgovore na teška naučna i etička pitanja. Studenti medicine iz Banjaluke i njihove kolege sa studija stomatologije u Pančevu prepoznali su svog docenta dr Dabića.

Foto: privatna arhiva

Svi su u oni u pravu, jer diplomac 12. klase Visokih studija bezbednosti i nacionalne odbrane je i protođakon Petar i docent Dr Dabić, kardiolog, univerzitetski predavač, član Odbora za bioetiku Svetog Arhijerejskog Sinoda i nosilac Ordena Svetog Save III stepena.

- SPC je uključena u ovu edukaciju kao najstarija institucija našeg naroda koja ima izuzetno značajnu ulogu u održanju i izgrađivanju identiteta i bezbednosti našeg društva - objasnio je dr Dabić. - Naš Patrijarh u propovedima uvek ističe da smo mi svetosavski narod i svetosavska Crkva, a znamo da je Sveti Sava bio svetitelj, prosvetitelj, državnik i diplomata koji se starao o izgrađivanju pravoslavnog hrišćanskog narodnog bića. Crkva se trudi da ide tim tragom i putem. Iako je naša država sekularna, SPC predstavlja potku stabilnosti društva. Naša Crkva je narodna i daje nam srpsko-pravoslavni identitet. Ona je jedina institucija koja je ostala na teritoriji KiM i kada se država nakon okupacije morala privremeno povući sa te teritorije. Može se napraviti paralela sa vremenom kada je srednjovekovna srpska država nestala, ali je u vekovima ropstva zahvaljujući Crkvi očuvan identitet srpskog naroda. Blagoslov Njegove Svetosti Patrijarha Porfirija da uzmem učešća u pohađanju Visokih studija bezbednosti i nacionalne odbrane je u duhu te tradicije.

Кардиолог др Дабић у ординацији

U razgovoru za "Novosti" dr Dabić je objasnio zašto je država prepoznala crkvu kao deo sistema nacionalne bezbednosti:

- Najviše bezbednosno pitanje jeste održanje i razvoj identiteta narodnog bića i njegovog napretka stabilnosti, kako u Srbiji, tako i na okupiranim teritorijama KiM kao i u dijaspori, gde je pored državne diplomatske službe najveća srpska mreža upravo SPC. Ona prevazilazi pojam institucije, nju pored Vladika i sveštenstva predstavlja i verni narod i kroz nju živi narodno - duhovni organizam. Komunistička ideja da se Crkva prostire samo do ograde porte je ideja nekoga ko se bojao konkurencije ustanove koja je neuništiva. Duhovni naslednici tih ljudi, neprestano i danas po istom ključu napadaju Crkvu kako ima ambicije da se bavi politikom, a sada će je verovatno napadati da želi da se bavi bezbednošću. Crkva nema tu ambiciju. Ona je to što jeste, nezaobilazna je budući da smo Crkva svi mi ili bar većina nas.

Doktor Dabić napominje da su, pored elitnih oficira, polaznici Visokih studija bezbednosti i visoki državni službenici i istaknuti predstavnici društvenog života, koji prema savremenom francuskom i britanskom modelu upravo kroz ovakvu školu bivaju inkorporirani u opšti sistem odbrane.

Foto: privatna arhiva

- U ovako širokom konceptu sistema bezbednosti važan deo predstavlja zdravstvo i Institut za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" na čelu sa profesorom dr Milovanom Bojićem. Koliko je pružanje i održavanje zdravlja naroda strateško pitanje jasno se videlo i u vreme pandemije. U sistemu bezbednosti Crkva ima svoje mesto, koje nije političko, već društveno. Upravo zbog toga je Njegova Svetost Patrijarh Porfirije izabrao mene da pohađam ove studije, jer pored toga što sam protođakon, moja osnovna profesija je medicina.

Ključna osoba za duhovnost budućeg lekara bila je tetka njegovog oca, koja ga je odgajala kao rođena baka. Vodila ga je u crkvu, jer je bila pobožna, ali je kao vrlo obrazovana osoba insistirala i na svetovnom obrazovanju.

- Odrastao sam "na dva koloseka" i nastavio na isti način kroz ceo život. Baka je za vreme Drugog svetskog rata bila ilegalac u Beogradu, skojevka, koju je 1943. uhapsila specijalna policija, mučila ju je, a zatim je pustila kao mamac. Uspela je da pobegne iz grada i postala je politički komesar u partizanskom odredu. Kada se 1945. vratila u Beograd i videla pljačku i sve ružno šta se dešavalo rekla je: "Ja se za ovo nisam borila", izašla je iz Partije i vratila se Crkvi. Kao dete sam sa njom odlazio u kuće dva Beograda. S jedne strane bili su njeni prijatelji pobožni i crkveni ljudi iz građanskih porodica ili takozvani "bogomoljci" koji su bili potisnuti i prezreni. S druge strane su bili njeni drugovi iz rata koji su napravili karijere po partijskoj liniji. Sa njom sam odlazio u oba društva i imao sreću da u detinjstvu shvatim da život nije crno-bela priča.

Tako je dr Dabić odmalena u Crkvi, a od 1992. je njegov duhovnik bio današnji Patrijarh Porfirije, tadašnji iguman manastira Kovilj:

- Aktivno sam crkveno živeo u hramu svetog Trifuna gde mi je duže od jedne decenije duhovnik bio čuveni protojerej-stavrofor Dejan Dejanović, inicijator ideje da budem rukopoložen u đakona, za šta je dobio blagoslov od blaženopočivšeg Patrijarha Pavla.

BITNA BIOETIKA

PROTOĐAKON dr Petar Dabić je delegiran za ekspertske studije bezbednosti kao član Odbora za bioetiku Svetog Arhijerejskog Sinoda.

- Bioetička pitanja su danas veoma bitna. Od pitanja takozvane "dženderizacije" i problematičnih postavki zakona o rodnoj ravnopravnosti, na kojima Patrijarh opravdano insistira da su pogrešna i da u tom smislu društvo treba da preispita svoje stavove, do pitanja o načinu primene mera biomedicinski potpomognute oplodnje ili transplantacije organa, za koja sam ja kao lekar koji radi na Institutu Dedinje profesionalno vezan.

IZABRAO SLUŽENjE

ĐAKON je prvi sveštenoslužiteljski čin i đakonska služba omogućava čoveku da služi u Crkvi, a da pritom ostane fokusiran i na profesionalne obaveze, kaže dr Petar Dabić:

- Potpuno je prirodno spojiti prirodne nauke i duhovnost, jer je čovek psihosomatsko biće. Izabrao sam da budem lekar, što prvenstveno znači da služim ljudima, a izabran sam da budem đakon, a dijakonija na grčkom znači služenje.

GLOSA

Ključna osoba za duhovnost budućeg lekara bila je tetka, vodila ga je u crkvu, ali je insistirala i na svetovnom obrazovanju

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije