„NOVOSTI“ NA KLINICI ZA KARDIOLOGIJU VMA: Veoma važan korak za zdravstvo u Srbiji - Od maja samostalno izvode intervenciju ablacije (VIDEO)
RED, ozbiljnost, posvećen rad u tišini, i mnogo mira neophodnog za oporavak pacijenata koji leže na odeljenjima. Lekari koji, pre svega, ulivaju poverenje, kako i dolikuje ustanovi ovakvog kredibiliteta.
Ovo su bili naši prvi utisci prilikom posete Klinici za kardiologiju Vojnomedicinske akademije u Beogradu. Do kraja naše kratke posete, prijatnog razgovora i nenametljivog obilaska odeljenja, kako se ni na koji način ne bi poremetio mir pacijenata kojima je ovde pružena vrhunska nega, naš utisak je ostao isti.
Dočekuje nas je načelnik klinike, pukovnik docent doktor Zoran Jović, ukratko nam objašnjavajući kako Klinika za kardiologiju, jedna od 26 koje postoje u okviru Vojnomedicinske akademije, funkcioniše.
Dva odeljenja Klinike za kardiologiju VMA raspolažu sa ukupno 52 kreveta (po 26 u svakom) koji služe za bolničko lečenje pacijenata. Funkcionalna kardiološka dijagnostika je treće odeljenje Klinike za kardiologiju.
- Imamo tri odeljenja i kabinet za ambulantne preglede, koji je u sastavu poliklinike VMA. Funkcionalna kardiološka dijagnostika je odeljenje na kojem radimo dijagnostičke procedure ambulantnim pacijentima – tu se radi ultrazvuk srca, dvadesetčetvoročasovni holter EKG-a, ambulatorni monitoring krvnog kritiska, ultrazvuk srca, kao i stres eho test i test opterećenja na pokretnoj traci. Što se tiče same klinike, imamo poluintenzivnu negu, koja obuhvala po deset kreveta na jednom i na drugom odeljenju, ostali kreveti su regularna odeljenja. Poluintenzivna nega uglavnom je rezervisana za najteže pacijente, uglavnom one sa srčanom insuficijencijom - objašnjava doktor Jović.
Četiri važna odseka
U sastavu Klinike za kardiologoiju pored dva glavna odeljenja postoji i Odsek za lečenje ishemijske bolesti srca, zatim Odsek za lečenje srčane insuficijencije, Odsek za ehokardiografiju, i Odsek za elektrofiziologiju i aritmije.
"Vrhunski stručnjaci i medicinsko osoblje na Klinici za kardiologiju
VMA bave se širokom paletom ispitivanja i lečenja kardioloških
bolesti - počevši od najzastupljenije, a to je ishemisjka bolest srca
koja obuhvata anginu pektoris i infarkte srca, srčanu insuficijenciju i
različite poremećaje u srčanom ritmu."
- Bavimo i različitim poremećajima u srčanom ritmu, koji vrlo često mogu biti prisutni i kod ovih najtežih pacijenata, ali i kod potpuno zdravih ljudi - ističe doktor Jović.
U Kabinetu za kardiologiju, koji je u sastavu poliklinike, postoje tri ambulante, dok su u letnjem periodu, zbog godišnjih odmora, aktivne dve od njih. Dnevno se u ovim ambulantama pregleda oko 90 pacijenata.
Nesumnjivo je da Vojnomedicinska akademija već više decenija važi za ustanovu najvišeg kredibiliteta. Ljudi u Srbiji i dalje najviše veruju u stručnjake sa Vojnomedicinske akademije, i uglavnom bi se najradije lečili kod lekara sa VMA, koji im svojim profesionalnim referencama, stručnošću, ali i pristupom, ulivaju poverenje.
Doktor Jović nam objašnjava kako izgleda proces hospitalizacije pacijenata na Klinici za kardiologiju.
- Preko Kabineta za kardiologiju mi indikujemo prijem u bolnicu za one pacijente kojima je to potrebno, radi dodatnog ispitivanja. Osim neinvanzivne dijagnostike, tu su detaljna invanzivna ispitivanja uključujući koronarografiju, implantacije pejsmejkera, radiofrekfentne ablacije koje smo počeli samostalno da radimo od aprila meseca ove godine. To je jedan način kako pacijenti mogu da dođu kod nas – zakazivanjem. Imamo liste gde upisujemo pacijente i do septembra meseca ove godine završićemo sve pacijente koji su zbog korone čekali po nekoliko meseci, pa čak i godinu dana. Od seprembra ćemo imati regularno pacijente i biće liste samo one kojima je u toku godine indikovan prijem na bolničko lečenje.
Regulisane liste čekanja nastale u periodu korona virusa
Načelnik Klinike za kardiologiju ističe da svi oni pacijenti, koji zbog perioda korona virusa duže čekaju, već imaju dobijen tačan termin za hospitalizaciju. Drugi način za prijem u bolnicu je preko centra za hitnu pomoć.
- To su pacijenti kojima je hitno indikovan prijem. Kardiologija postoji na još jednoj klinici, to je Klinika za urgentnu internu medicinu, gde se primaju pacijenti koji su životno ugroženi. Svi ostali pacijenti kojima je potrebna poluintenzivna nega ili detaljnija kardiološka ispitivanja, a stabilni su, primaju se iz centra hitne pomoći na naše odeljenje kardiologije. Primaju se i civilni i vojni osiguranici - navodi doktor Jović.
Civili ponovo imaju priliku da se leče na VMA
Vojnomedicinska akademija dežurna je sredom 24 sata za hitne pacijente, bez obzira da li imaju vojno ili civilno osiguranje. Takođe, od aprila meseca, ponovo je uveden popodnevni dopunski rad, koji omogućava građanima koji nemaju vojno osiguranje da zakažu preglede kod stručnjaka sa VMA. Ova praksa bila je u prekidu u periodu korona virusa.
- Mi smo ponovo počeli sa ambulantnim pregledima, u popodnevnim satima radnim danom. Što se tiče kardiologije svakim radnim danom od pola 4 se rade ambulantni pregledi, ultrazvuk srca, sva potrebna kardiološka dijagnostika. Ukoliko neko od tih pacijenata zaslužuje prijem u bolnicu radi daljeg ispitivanja, bez obzira što je on platio pregled, mi indikujemo prijem, i potrebno je da se pacijent sa propisano overenim uputom javi glavnoj sestri klinike, kako bi dobio termin za hospitalizaciju - pojašnjava doktor Jović.
Kako su liste čekanja koje su nastale u periodu korone regulisane, više neće biti čekanja dužeg od nekoliko meseci. Kako ističe doktor Jović, kada je u pitanju Klinika za kardiologiju, svako ko dobije indikaciju za hospitalizaciju moći će da dobije termin od septembra, čak i unutar tri do četiri meseca.
Kardiovaskularne bolesti - najčešći problem savremenog sveta
Kardiovaskularne bolesti su najčešće bolesti u savremenom svetu, samim tim i u našoj zemlji. Razgovor nastavljamo sa pukovnikom doktorom Predragom Bogdanovićem, načelnikom Odseka za ishemijsku bolest srca Vojnomedicinske akademije. Objašnjava nam kako izgleda najsavremenija dijagnostika i lečenje najtežih pacijenata na Klinici za kardiologiju VMA.
- Ishemisjka bolest srca je najčešća bolest savremenog sveta. U našoj klinici se radi najsavremenija dijagnostika i lečenje najtežih pacijenata. Radimo interventne procedure - koronarografiju, ugradnju stentova. Bavimo se i elektrostimulacijom srca, godišnje uradimo preko 200 pejsmejkera svih vrsta - od antibradikarnih pejsmejkera, jednokomorskih i dvokomorskih, do savremenijih vrsta pejsmejkera poput defibrilatora i jedne posebne vrste takozvane resinhronizacione terapije.
Poslednjih godina lekari VMA se edukuju i za oblast elektrofiziologije srca. Kako ističe doktor Bogdanović u pitanju je najmlađa, najkomplikovanija, ali i najznačajnija oblast u kardiologiji.
- Naši mladi lekari su počeli da rade neke osnovne procedure iz elektrofiziologije srca. U našu ustanovu stižu veoma komplikovani pacijenti iz ostalih regionalnih bolnica, kao i Beograda. Osim civilnih osiguranika, mi lečimo i sve vojne osiguranike na teritoriji Srbije. U našoj ustanovi leče se i pacijenti iz okolnih balkanskih zemalja - zaključuje doktor Bogdanović.
Klinika za Kardiologiju VMA oformila potpuno samostalan tim za intervenciju radiofrekfentne ablacije
U Srbiji je registrovano oko 150 hiljada ljudi koji pate od nekog tipa aritmije. Najsavremeniji i najuspešniji vid izlečenja jeste intervencija radiofrekfentne ablacije, a Klinika za kardiologiju VMA u maju ove godine prvi put je potpuno samostalno, sa timom stručnjaka sa klinike, uspešno izvela jednu ovakvu intervenciju.
- Što se tiče elektrofiziologije i intervencija tipa radio-frekfentnih ablacija, koje se koriste za lečenje različitih tipova aritmija, uključujući i one najopasnije, mi smo od 2017. godine počeli sa tim procedurama, ali nismo u potpunosti imali tim, odnosno imali smo tim, ali nismo bili samostalni u tim procedurama, već su dolazile kolege iz zemlje i inostranstva kako bi se te intervencije sprovodile. Od aprila meseca ove godine je ponovo okupljen tim sa načelnikom Odseka za elektrofiziologiju i aritmije, potpukovnikom doktorom Ivicom Đurićem, vratili smo i našeg tehničara koji je potpuno osposobljen, Darko Brkušanin, i mi smo aprila meseca testirali sistem, i 18. maja ove godine smo potpuno samostalno na sistemu koji smo imali već od ranije uradili prvu radio-frekfentnu ablaciju supraventikularne tahikardije - ističe doktor Jović.
Potpukovnik doktor Ivica Đurić, načelnik Odseka za elektrofiziologiju i aritmije, zadužen je prvestveno za lečenje aritmija. Vojnomedicinska akademija ima dugu tradiciju aritmologije, a razvoj elektrofiziološke službe započet je dosta rano.
- Iz tehničkih razloga taj razvoj je u jednom periodu stao, ali je ponovo pokrenut početkom ove godine, zahvaljujući kolegama iz Kliničkog centra Srbije i kolegama iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, u kojima smo i ja i moje kolege školovani za takvu vrstu procedura. Sadašnji ponovni početak je vezan za proceduru lečenja supraventikularnih tahikardija, tako da smo mi u maju prvi put samostalno izveli proceduru lečenja jedne kompleksnije pretkomorske aritmije, supraventikularne tahikardije - navodi doktor Đurić.
Velika potreba za ovom intervencijom u Srbiji
Kako ističe doktor Đurić, sama procedura je protekla dobro, pacijent se dobro oseća i redovno javlja na kontrole. U pitanju je kompleksna procedura koja podrazumeva prisutvo većeg broja lekara i tehničara u toku same intervencije.
- Ova procedura zahteva i prisustvo inžinjera iz kompanija, kojima se ovom prilikom zahvaljujemo na saradnji, jer bez njih nema razvoja elektrofiziologije u Srbiji. Nadamo se da ćemo u budućnosti moći da povećamo broj ovih procedura, jer su one u Srbiji jako potrebne, s obzirom da vrlo mali broj centara uopšte radi elektrofiziologoiju, a naročito kompleksne procedure u elektrofiziologiji.
Broj osoba sa aritmijama u Srbiji je, kako kažu stručnjaci, svakako veći od registrovanih 150 hiljada, ali nije poznat zbog tehničkih nedostataka u segmentu dijagnostikovanja aritmije, kao i nedostataka u ljudstvu.
- Ranije, bez elektrofiziologije srca, mi smo bili primorani da aritmije lečimo lekovima, koji svakako imaju svoje mesto u lečenju aritmija, ali je na žalost, izlečenje vezano za sprovođenje elektrofizioloških procedura, to jest za interventne procedure kojima se modifikuju sprovodni putevi i na taj način aritmije u potpunosti reše - navodi doktor Đurić.
Indikacije za lečenje elektrofiziološkom procedurom postavlja isključivo specijalista kardiolog. Neophodna je dobra procena da li bolesnik može biti lečen jednom takvom procedurom, koja, s obzirom na invanzivnost, nosi i određene rizike. Ipak, u pitanju je najsavršeniji oblik lečenja kojim potpuno rešavamo aritmiju, i za koji u Srbiji postoje velike liste čekanja. To je bio jedan od razloga da se i Vojnomedicinska akademija, sa idejom da pomogne i da se ove liste čekanja smanje, priključi velikim centrima koji ovu proceduru rade dugi niz godina.
- Uspeh procedura, u zavisnosti od aritmije koju lečimo, može da bude i preko 95 procenata. Kada je u pitanju aritmija koju je imao naš prvi pacijent, dugoročna uspešnost procedure je preko 95 procenata. Neke druge aritmije, poput atrijalne fibrilacije, koja je najčešća aritmija ne samo u našoj nego i u evropskoj populaciji, leče se takođe interventnom elektrofiziološkom procedurom, ablacijom plućnih vena, a njen uspeh varira od pacijenta do pacijenta i u proseku je negde oko 60 procenata. Razvoj elektrofiziologije u Srbiji poslednjih godina uzima zamah. Pored našeg centra formira se centar i u Kragujevcu i Nišu, koji će se pridružiti Beogradu i institutu u Kamenici, koji već imaju dugogodišnje iskustvo - zaključuje doktor Đurić.
NOVE SVETSKE SILE UKLjUČILE SE U SUKOB U UKRAJINI: "Dve na strani Putina, dve žestoko protiv Rusa"
SUMNjE u podršku SAD Ukrajini u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima mučile su sve one kojima je cilj da se Kijev obrani od ruske agresije. Tramp je pobedio i tek treba videti u kom će smeru krenuti njegova politika, ali sva ta dešavanja zasenila su drugi važan odnos u tom, ionako komplikovanom, odnosu.
22. 11. 2024. u 09:14
RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine
RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.
21. 11. 2024. u 11:32
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (1)