SUPERĆELIJSKA OLUJA JAČA OD A-BOMBE: Najtopliji dani prete razornim neveremenom

Boris Subašić

15. 07. 2023. u 12:31

STRAHOVITA "superćelijska oluja" u Bačkoj u četvrtak po podne je počupala i izlomila drveće, izbušila gradom veličine teniske loptice vozila i kuće.

СУПЕРЋЕЛИЈСКА ОЛУЈА ЈАЧА ОД А-БОМБЕ: Најтоплији дани прете разорним невеременом

Foto: Instagram printskrin/nsuzivo.rs

Superćelijska oluja nas podseća da su sile prirode vladari na našoj planeti, a strahovite grmljavinske nepogode praćene snažnim vetrom i gradom nastaju u lepim dramatičnim oblacima kumulonimbusima, koje volimo da posmatramo.

- Prema definiciji Svetske meteorološke organizacije kumulonimbus je težak i gust oblak, znatnog vertikalnog obima, u obliku planine ili ogromnih kula. To je oblak vertikalnog razvoja i za njegovo formiranje je potrebno da hladan i vlažan vazduh naiđe na toplu podlogu. Zato se grmljavinski oblaci - kumulonimbusi najčešće formiraju u toplijoj polovini godine - objašnjava prof. dr Jugoslav Nikolić, direktor RHMZ i stalni predstavnik Srbije pri Svetskoj meteorološkoj organizaciji.

Grmljavinska nepogoda nastaje tek kada se oformi oblak koji se horizontalno prostire nekoliko desetina kilometara, dok mu se vrhovi podižu od pet kilometara visine sve do nižih delova stratosfere. Osnovna jedinica u građi takvog kumulonimbusa je "konvektivna ćelija", homogena celina unutar oblaka u kojoj dolazi do snažnog vertikalnog vazdušnog strujanja kada se vreo vazduh sa tla podigne do hladne i vlažne vazdušne mase na visini.

- Ako kumulonimbus sadrži više ovakvih ćelija, on se naziva višećelijski. Superćelijski oblaci sadrže superćelije, složenije tvorevine koje karakteriše cirkulacija istih i kod kojih je otežano dejstvo u cilju sprečavanja grada. Energija kojom raspolaže kumulonimbus upoređuje se sa energijom atomske bombe. Posledica ove energije su jaki olujni vetrovi koji ponekad čupaju drveće, kidaju električne vodove, oštećuju krovove građevinskih objekata - navodi prof. Dr Nikolić.

Foto: Printskrin Facebook/ Andrea Mattioli

Grad dostiže veličinu teniske loptice

Grmljavinsku nepogodu retko čini jedan kumulonimbus. Obično se radi o grupi ovakvih oblaka, a svaki od njih predstavlja jednu grmljavinsku ćeliju, koja prolazi kroz tri stadijuma: razvoja, zrelosti i nestajanja, uglavnom nezavisno od ostalih ćelija.

- Ciklus za svaku posebnu ćeliju traje oko jedan sat, s tim što prva dva stadijuma, kada je aktivnost najveća, traju 30-40 minuta. Grmljavinske nepogode traju i duže, jer svaku od njih najčešće čini skupina grmljavinskih ćelija. Pri prelasku neke od tih ćelija u poslednji stadijum, dolazi do izraženog silaznog kretanja vazduha što može dati jak impuls za razvoj nove ćelije. Ponekad se na ovaj način može regenerisati i susedna ćelija u fazi nestajanja, pa se u već relativno mirnom oblačnom sloju neočekivano nastavlja grmljavinska aktivnost - navodi prof. dr Lazar Lazić, sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu.

U slučaju frontalnih grmljavinskih nepogoda često se stvara više stotina kilometara dugačak pojas kumulonimbusa zvani "grmljavinski zid", u kome svaki od višećelijskih oblaka sa visinom vrha od preko 20 kilometara ima akumuliranu energiju veću nego prosečna atomska bomba.

VRELINA KUVA OLUJE

POJAVA superćelijskih oluja, po rečima meteorologa, nije izuzetak već pravilo u najtoplijim periodima godine.

- Toplotne grmljavinske nepogode javljaju se u nestabilnoj vazdušnoj masi, pri intenzivnom zagrevanju tla i vazduha Sunčevim zračenjem. Obično se javljaju iznad kopna, u popodnevnim časovima toplog dela godine. Kreću se u pravcu preovlađujućeg vetra na visini, pojačavajući se iznad jako zagrejane podloge i slabeći iznad manje zagrejane. Njihova aktivnost, po pravilu, prestaje u večernjim satima - navodi prof. dr Lazar Lazić.

RHMZ MOTRI OBLAKE

KADA se formira superćelijski kumulonimbus protivgradna odbrana može samo da smanji štetu, jer se grad iz ovakvih oblačnih sistema nigde u svetu ne može potpuno sprečiti, kažu meteorolozi.

- Rad Sektora za rane najave i upozorenja RHMZ-a je permanentan. Za najširu javnost, na sajtu RHMZ-a, redovno se ažuriraju upozorenja na potencijalno opasne meteorološke pojave po regionima u okviru meteoalarma za naredna 72 sata. Za sve opasne pojave, koje su u domenu narandžastog i crvenog meteo upozorenja, posebno se izdaje i tekstualno upozorenje, koje se zatim i putem SMS poruka i mejla prosleđuje značajnim korisnicima, kao što su ministarstva, putari, opštinske komunalne službe, mediji - navodi prof. dr Jugoslav Nikolić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (2)

NIKOLA DRINČIĆ, TVORAC ČUDA U NIŠU, ZA NOVOSTI OTKRIVA: Kako je Radnički opet Real sa Nišave, šta je tajni recept i koliko to košta