GRUJA ZA NEKOLIKO MINUTA NANJUŠI EKSPLOZIV U KAROSERIJI DŽIPA: "Novosti" sa četom vodiča policijskih pasa specijalizovane jedinice MUP

AZIJSKI ovčar Bela i njeni drugari, štenci nemačkih ovčara, stari dva meseca, trenutno su na predobuci za službene, policijske pse. Gruja, belgijski ovčar, ima dve godine i već je obučen za istražnog psa. On je samo za "Novosti" demonstrirao svoju veštinu i za nekoliko minuta pronašao eksplozivnu materiju koja se nalazila sakrivena ispod karoserije crnog džipa.

Foto: Zoran Jovanovic

O Beli, Gruji i ostalim službenim psima brigu vodi četa vodiča službenih pasa pri Specijalističkom bataljonu u okviru Policijske brigade.

Većina pasa koje trenutno imaju, po rečima komandira odeljenja Saše Pejčića, iz njihovog je odgoja i na to su izuzetno ponosni. Ostali su ili kupljeni, ili dobijeni kao donacija.

- Kada nas pitaju koliko pasa ima, kažemo dovoljno. Njihov broj je varijabilan, neki su konstantno operativni, neki na obuci, a tu su i štenci, poput Bele, koje tek treba obučavati - objašnjava Pejčić.

Foto: Zoran Jovanovic

Na osnovu afiniteta koje pokažu tokom predobuke, štenci će postati istražni psi za otkrivanje eksplozivnih ili opojnih materija, psi tragači ili će postati psi za odbranu i napad, tzv. napadači. Napadači se koriste za obezbeđenje događaja u kojima učestvuje veliki broj ljudi, kao što su utakmice ili drugi oblici javnog okupljanja, deluju preventivno na eventualne izvršioce krivičnih dela i prekršaja, dok kod drugih građana stvaraju osećaj sigurnosti.

Foto: Foto: Zoran Jovanovic

POGLEDAJ GALERIJU

- Oni štenci koji tokom obuke budu istrajniji u pronalaženju igračaka, oni uporni, biće dobri tragači. Drugi, koji su aktivni, energični i laju, biće ili dobri napadači ili čuvari - objašnjava Pejčić.

Treći, koji ne pokažu nijednu od tih osobina, koji se radije povlače, idealni su za kućne ljubimce, ostaju u četi i koriste se za igru sa najmlađima prilikom poseta.

Generalno, da bi pas postao službeni, mora da pokaže volju za saradnjom i da je psihofizički zdrav.

- Tokom obuke učimo ih da se ničeg ne plaše, a posebno ne zvukova - nastavlja naš sagovornik. - Psi ne smeju da se uplaše, pa zato treninzi podrazumevaju i odvođenje, npr., u tržni centar, da se naviknu na buku, na pokretne stepenice i različite podloge. Naročito je važno obezbediti psu pozitivno okruženje između trećeg i četvrtog meseca, jer ako tada stekne neku traumu, recimo, uplaši se vožnje kolima ili snažnog zvuka, to se kasnije neće ispraviti.

Ova specijalizovana jedinica ima trenutno nemačke i belgijske ovčare, ptičare, poput mađarske vižle ili epanjel bretona, rotvajlera... Imali su i mešance, koji su se pokazali dobro. Trenutno, osim ovog legla štenaca od dva meseca imaju i jedno leglo staro svega 20 dana.

Pripadnici PB, Čete vodiča službenih pasa, testiraju i biraju pase i za potrebe drugih organizacionih jedinica MUP, a vodiči iz tih jedinica dolaze u PJP PB sa službenim psima na obuku i doobuku.

Osnovna obuka traje šest meseci, svakodnevno. Treninzi slede tokom celog radnog veka psa, sve do zaslužene penzije. A radni vek službenog psa traje sve dok je fizički i mentalno zdrav i dok su mu refleksi dobri. To bude najčešće osam do 10 godina, a nekad i duže. Kad komisija proceni da je pas "zreo" za penziju, on nekada ostane u jedinici do kraja života i njegov dugogodišnji vodič o njemu brine, a nekada ga i usvoji.

- Najbolje rezultate pas pokazuje između treće i sedme godine, tada je najzreliji i fizički najjači - dodaje Pejčić. - Najduže traje obuka istražnih pasa i njihovi vodiči su u konstantnoj edukaciji, jer se na terenu pojavljuju novi bezbednosni izazovi. Ovi psi moraju da budu stabilni i bez nervoze i nesigurnosti.

Od 1992. godine, otkad je Pejčić u Policijskoj brigadi, tridesetak pasa otišlo je u penziju. Jedan je sa njima ostao punih 16 godina. U intervencijama su posebno uspešni bili Kiki, Hulk, Brando, Rid, Zevs, Roni...

Razlika između nekadašnjih obuka i današnjih razlikuje se po pristupu.

- Sada veću ulogu ima motivacioni faktor (igračke i hrana), dok se ranije sa psima čvršće i strožije radilo. Sada je emotivna vezanost psa i vodiča daleko veća. U stanju smo da izmenimo po nekoliko parova, dok se ne nađu pravi vodič i pravi pas. Ranije su vodiči dobijali jednog psa i trenirali ga, nezavisno od toga da li su jedno drugom "legli". Ovaj koncept pokazuje veću uspešnost. Odnos sa psom je i hranjenje, igra, briga, ali ima i težih zadataka, npr. na utakmicama i sa navijačkim grupama, kada se koristi puno pirotehnike, kada nas gađaju predmetima. Pas mora da veruje vodiču. Samo tako će zaštiti i njega i kolegu pored, a i vodič će štititi psa - konstatuje Pejčić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije