STEPINAC DOLAZI NA DNEVNI RED? Ponovo bi moglo da se pokrene pitanje kanonizacije zagrebačkog nadbiskupa
Da Alojzije Stepinac, zbog svojih postupaka, nikako ne zaslužuje da bude svetac, poručio je Efraim Zurof, izraelski istoričar i direktor centra "Simon Vizental" na tribini koju je organizovala Akademija nauka i umetnosti Republike Srpske.
Izjava najpoznatijeg lovca na naciste podsetila nas je na proces kanonizacije hrvatskog kardinala iz vremena NDH, koji je zaustavljen, jer papa Franja nije želeo da potpiše taj akt.
Međutim, da time nije stavljena tačka na ovaj slučaj, smatra akademik, istoričar Ljubodrag Dimić.
- Proces proglašenja Stepinca za sveca je trenutno storniran, ali kada dođe sledeći papa, proces će verovatno biti nastavljen - ističe Dimić za naš list. - Taj proces za Katoličku crkvu veoma je bitan, jer oni žele da za sveca proglase Papu Pija HII koji je stolovao u Vatikanu tokom Drugog svetskog rata, ali pre njega treba kanonizovati neku ličnost iz toga perioda, a Stepinac je za to najpogodniji.
Naš sagovornik ističe da je proces kanonizacije Stepinca sada zaustavljen i zbog spoljnopolitičkih okolnosti u koje ubraja jačanje islamskog faktora, migracije, ali i krizu u Ukrajini.
Akademik Dimić smatra da će rezultat ukrajinske krize biti značajan za dalji tok procesa u vezi sa Stepincem.
- Zapadni svet zajedno sa Vatikanom sada se bavi Ukrajinom, radi na pokatoličavanju stanovništva, jačanju Ukrajinske pravoslavne crkve, približvanju ove države Vatikanu i nemaju vremena da se bave ovim prostorom - naglašava Dimić. - Međutim, ukoliko izgube u Ukrajini i tu ne postignu uspeh, otvoriće Balkan, jer bi bio veliki rizik da sve ostane na porazu. Ako dožive poraz u Ukrajini, trebaće im pobeda na Balkanu.
Inače, proces kanonizacije Alojzija Stepinca godinama opterećuje odnose Srpske pravoslavne crkve i Katoličke crkve. Stepinac je proglašen blaženim, a Rimokatolička crkva je pokrenula i proceduru njegove kanonizacije, čemu se SPC žestoko usprotivila, jer ga smatra odgovornim za zločine koji su počinjeni nad Srbima u Hrvatskoj za vreme NDH i Ante Pavelića.
Pisma papi o pokatoličenju
Tako Stepinac u pismu upućenom papi Piju HII, 16. maja 1941. godine, podržava proces pokatoličenja pravoslavnog stanovništva u NDH. Njegov "potpuno iskren" stav o tom pitanju glasi:
"U krugovima vlasti postoji najbolja želja da se Hrvatska pretvori u katoličku zemlju... Želja onih koji trenutno vladaju Hrvatskom da provedu u djelo učenje Katoličke crkve stavlja nam obavezu da im pomognemo i da ih podržimo sa svom lojalnošću i snagom kojom raspolažemo"... U narednom pismu piše o rasnim zakonima koji se uvode u NDH, "likvidaciji šizmatika", progonima koje čine ustaše i koje smatra "manjim zlom" u odnosu na ono što čine i što bi činili nacisti, verskim prelazima "šizmatika" motivisanim ne samo terorom ustaša, već bedom šizmatičke crkve...
Kako bi se razmimoilaženja prevazišla, formirana je zajednička mešovita komisija SPC i Katoličke crkve, čiji je zadatak bio da ispita i vrednuje istorijski učinak zagrebačkog nadbiskupa, odnosno utvrdi da li je Stepinac znao i podržavao genocid nad Srbima u NDH i da li je znao za Jasenovac.
Komisija je tokom nekoliko godina održala šest sastanaka, ali do zajedničkog stava nije došla, Stepinac je za srpsku stranu ostao zločinac, za hrvatsku - svetac.
Ipak, mnogi dokumenti koje su proučavali istoričari nedvosmisleno govore da je Stepinac znao za zločine nad Srbima i da je učestvovao u pokatoličavanju pravoslavnog stanovništva u Hrvatskoj, gde je tokom 1941. i 1942. godine pokatoličeno više od 200.000 Srba.
Zahtev za priznavanje NDH
Stepinac je od Vatikana pokušao i da izdejstvuje priznavanje NDH, uz napomenu da papino priznanje NDH smatra nužnim, jer se radi o državi u kojoj se vodi očajna borba na život i smrt između šizme koja je predstavljena u srpstvu i katoličanstva predstavljenog u Hrvatima. Vatikan, međutim, nije nikada de jure priznao NDH.
- Sva do sada poznata dokumenta neumoljivo su svedočila o blagonaklonom stavu koji je imao prema ustaškom pokretu i njegovim prvacima - navodi akademik Dimić. - Bilo je poznato ushićenje sa kojim je nadbiskup zagrebački dočekao i pozdravio formiranje NDH, davao bezrezervnu podršku i blagoslov ustaškom vođstvu, nastanak NDH smatrao "Božjom milošću", nalagao sveštenstvu da gorljivo i s oduševljenjem podrži novonastalu državu - Svetu Hrvatsku.
Poslednji lovac na naciste
- Kao poslednji lovac na naciste, bavio sam se istragama i izručenjima nacista širom sveta. Jer smatram da sve zločince iz Drugog svetskog rata treba izvesti pred lice pravde. Upravo jedan takav slučaj je ulazak u trag komandantu ustaškog logora Jasenovac Dinku Šakiću, koji se nalazio u Argentini. Kada je reč o NDH, smatram i da Alojzije Stepinac nipošto zbog svojih postupaka ne zaslužuje da bude svetac - poručio je Zurof.
Među dokumentima koja ovo potvrđuju su i dva pisma koja je Stepinac slao u Vatikan, a čiji je sadržaj krajnje diskriminišući za nadbiskupa i instituciju koju je predstavljao.
- Ono što se iz njih vidi i što je za istoričare posvećene toj temi najznačajnije, svakako predstavlja nedvosmisleno jasan stav Stepinca prema genocidu nad srpskim narodom - kaže Dimić. - Ta pisma su potvrdila, i to veoma ubedljivo, ono što su istoričari suštinski znali, ali su se oko uloge nadbiskupa Stepinca prema progonu, likvidaciji, prekrštavanju Srba na prostoru NDH, često sporili u skladu sa vlastitom verskom i nacionalnom pripadnošću.
(MAPA) OVOG DATUMA STIŽE PRAVA ZIMA I NAJHLADNIJI PERIOD! Ivan Ristić za "Novosti" otkriva: Biće još snega, dolazi hladan arktički vazduh
CELA Srbija okovana je snegom, a meteorolog Ivan Ristić za "Novosti" kaže da nas tek očekuje prava zima.
24. 12. 2024. u 14:46
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
STIŽE POLITIČKI POTRES? Evo ko vodi u anketama za novog nemačkog kancelara
ALIS Vajdel, liderka desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD), prema poslednjim anketama, preuzela je vođstvo ispred Fridriha Merca, lidera Hrišćansko-demokratske unije (CDU).
24. 12. 2024. u 12:17
Komentari (5)