PRIVATNO UDRUŽENJE NEĆE DELITI DRŽAVNI NOVAC? Pred Vladom bi danas mogli da se nađu medijski zakoni oko kojih se digla prašina

MEDIJSKA i novinarska udruženja - COMNET, PROUNS, DNN, DNV, UMMR i ARTS - koja deluju u okviru Udruženja medija i medijskih radnika, najavila su da će podneti tužbu Ustavnom sudu Srbije na Zakon o javnom infomisanju pošto on bude usvojen. Žaliće se na zakonsku odredbu po kojoj Savet za štampu odlučuje o tome ko će dobijati novac građana Srbije.

FOTO: Arhiva novosti

Naime, Predlog zakona o javnom informisanju i medijima, koji bi trebalo danas da se nađe na sednici Vlade, određuje Savet za štampu kao telo čije će odluke biti jedan od kriterijuma za dodelu javnog novca novinama i portalima, a REM za dodelu elektronskim medijima. Takođe se uspostavlja Jedinstven informacioni sistem na kome će biti vidljivi podaci od značaja za projektno sufinansiranje medija.

Da bi medij mogao da konkuriše za pare projektima, on mora da se pridržava profesionalnih i etičkih standarda, kaže Zakon. Dokaz za to ubuduće će biti odluke Saveta za štampu kao samoregulatornog tela u slučaju štampanih i onlajn medija, odnosno REM u slučaju elektronskih. Ako su ova tela u godini koja prethodi konkursu izrekla neku meru o kršenju zakona ili profesionalne etike, razmatraće se težina te povrede i broj izrečenih mera, kao i ponašanje medija nakon toga i donositi odluka ispunjava li taj medij uslove da dobije javni novac.

Sedište REM-a / Foto D. Milovanović

Ono što veliki deo medija vidi kao rešenje koje se eventualno kosi sa Ustavom, jeste činjenica da je Savet za štampu samoregulatorno telo, u kom članstvo počiva na dobrovoljnoj osnovi, za razliku od REM, za koji postoje precizni zakonski kriterijumi o izboru članova i radu. Budući da mnogi mediji ne priznaju Savet za štampu, postavlja se pitanje zašto bi mere jednog arbitrarnog tela bile obavezujuće kod raspolaganja državnim novcem.

- Uloga Saveta za štampu u novom zakonu ugroziće rad i postojanje velikog broja medija u Srbiji i zato ćemo dan nakon što zakon bude usvojen podneti žalbu Ustavnom sudu - kaže za "Novosti" predsednik Udruženja medija i medijskih radnika Gvozden Nikolić. - Odreba po kojoj jedno privatno udruženje građana, kakvo je Savet za štampu, odlučuje o sudbini medija u Srbiji kosi se ne samo sa Ustavom, nego i sa zdravim razumom.

Nikolić naglašava kako je nedopustivo da na tako grub način u zakon uđe odredba da samoregulatorno telo može da kroji kapu svim medijima, pogotovo zato što u Srbiji postoje još dva samoregulatorna tela - Medijski savet i Udruženje radio-stanica.

- To je diskiminacija, na takav način u zakon može da uđe i udruženje ribolovaca ili udruženje pčelara - kaže on.

Foto: Printskrin

Nikolić navodi da Savet za štampu ne podržava 60 odsto medijske zajedice u Srbiji i da će nova rešenja izazavati haos:

- Ovde nije reč o borbi za slobodu medija, nego o borbi za budžetski novac, ali i o skrivenoj borbi za preuzimanje medijske scene, a patriotske medije neko želi da ugasi.

On podseća da su 2008. godine "isti ovi ljudi i udruženja" doneli zakon koji je ugasio na desetine medija.

- Njihov tadašnji zakon gurnuo nas je u ponor. Svaki grad u Srbiji imao je lokalnu televizuju, nakon tog zakona sve su ubrzano rasprodate, a novinari se zaposlili u trafikama i menjačnicama. Sve su nam uzeli, pa i zgradu svih novinara, u koju su umesto medijske poslenike, smestili banke i butike. Sada je na redu seča onih koji su preživeli ili se podigli - konstatuje Nikolić i poziva UNS, NUNS i medijska udruženja da se bore svim sredstvima protiv ovakvih zakonskih odredbi.

Ištvan Kaić, savetnik ministra informisanja, pak, tvrdi kako je netačno da će samo od Saveta za štampu zavisiti raspodela novca, kako članovi Saveta misle:

- Zavisi zapravo od konkursne komisije, a ona samo "uzima u obzir" ono što Savet priloži. Savet nema nikakve ingerencije da izdaje uputstva kome treba, a kome ne dodeliti sredstva, za to je zadužena isključivo komisija, koja autonomno donosi odluke. Ta odluka se zatim uobličuje u njen predlog sa potrebnim obrazloženjima, a onda rukovodilac organa koji je konkurs raspisao, npr. ministar informisanja, donosi rešenje na osnovu predloga komisije sa svojim obrazloženjem. Dakle, ni on prosto ne potpisuje taj predlog, jer zakon pravi razliku između njihovog predloga i njegovog rešenja.

Kaić objašnjava i da ministar može da vrati predlog komisiji ako smatra da određeni kriterijumi nisu ispoštovani. To znači da ono što stiže od Saveta mora da prođe praktično ne jednu, nego dve ruke.

FOTO: Arhiva novosti

- Njihova slavodobitna objava kako će od njih zavisiti raspodela samo vam govori kakve su ambicije imali, a imali su ambiciju ne samo da članom 24 određuju ko može a ko ne da dobije novac, već i članom 22 da od njih zavisi ko uopšte može da konkuriše. Takav totalitarizam smo, srećom, na vreme u Ministarstvu osujetili - dodaje Kaić.

Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski objašnjava otkuda to da se zakonom daju, praktično, jednaka ovlašćenja jednom regulatornom telu, kao što je REM, i samoregulatornom kao što je Savet za štampu. On kaže da evropski propisi zahtevaju da o elektronskim medijima odlučuje regulatorno telo, budući da oni moraju da dobiju dozvole, dok o štampanim odlučuje samoregulatorno telo, jer takve dozvole nisu potrebne.

- U celom svetu postoje saveti za štampu i oni imaju ulogu koja se daje i našem. Problem je u tome što kod nas u njegov sastav ne ulaze sva udruženja, iako sva podržavaju isti Novinarski kodeks. Ako se zakon bude našao pred Ustavnim sudom biće to jedinstveni slučaj u Evropi - kaže Veljanovski.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije