TRAGIČNE POBEDE I BRATSKI ZLOČINI: Veliki rat, vreme apokaliptičnog stradanja srpskog naroda (1)

Izgledalo je da ova bujna, plodna zemlja ne sadrži ništa osim smrti i spomena na smrt, zapisao je Džon Rid

vikipedija

U PROLEĆE 1915. veliki američki reporter je stigao u Srbiju i razgovarao s nekoliko "krupnih mršavih ljudi, pušaka s pričvršćenim bajonetima obešenim o rame, bez ikakve uniforme osim vojničke šajkače".

- Šta ćete, mi Srbi više uopšte nemamo uniformi. Vodili smo četiri rata za tri godine, prvi i drugi balkanski rat, albanski ustanak, a sad evo ovaj. Tri godine se naši vojnici nisu presvukli - zabeležio je njihove reči, koje precizno i istinito opisuju stanje Srbije.

Ona je već posle balkanskih ratova bila iscrpljena ljudskim i materijalnim gubicima, na šta je ratna struja u vrhu Austrougarske 1914. računala planirajući napad. Sile Antante nije zanimala srpska sudbina, što ilustruju reči britssnkog ministra spoljnih poslova Edvarda Greja: "Ukoliko Austrougarska može vojno da pobedi Srbiju, a istovremeno zadovolji Rusiju, onda lepo i dobro".

vikipedija

Da su se velike sile preračunale pokazao je austrougarski desant na Beograd u noći između 28. i 29. jula 1914. koji su odbili dobrovoljci - četnici i građani. Pravi šok bila je Cerska bitka, prva saveznička pobeda u Velikom ratu. Usledila je austruogarska ofanziva na Podrinske planine koja je u istoriografiji dve Jugoslavije prećutana.

- Jedan od razloga je taj to što ona pokazuje greške srpske Vrhovne komande i Vlade, a drugi, važniji, je što se tokom nje pokazala upornost u borbi i okrutnost prema civilnom stanovništvu "jugoslovenske braće". Najveće zločine je počinila 42. hrvatska domobranska divizija "vražja" pod komandom Stjepana Sarkotića, koji je od kraja Velikog rata do 1929. rukovodio "hrvatskim komitetom" u Beču, prethodnicom ustaša. Zamenio ga je Ante Pavelić. U 25. pukovniji ove divizije su ratovali Josip Broz, Vlatko Maček i Slavko Štancer, budući komandant kopnene vojske NDH - kaže pukovnik mr Dragan Krsmanović, istoričar i nekadašnji načelnik Vojnog arhiva.

vikipedija

Srpska armija, kojoj saveznici nisu poslali obećanu pomoć, morala je da se povlači i Antanta ju je već otpisala, ali vojvoda Živojin Mišić je pregrupisao srpske trupe, izveo uspešnu Suvoborsko-kolubarsku kontraofanzivu.

U decembru 1914. više nije bilo neprijteljskih vojnika u Srbiji, osim 60.000 zarobljenika, među kojima oboleli od tifusa, koji su proširili zarazu na više od 400.000 ljudi. Umrlo je 100.000 civila, 35.000 vojnika i oko 30.000 zarobljenika.

- Prolazili smo kroz uzano polje zasađeno malim drvenim krstovima. Moglo ih je je biti na hiljade. Izgledalo je da ova bujna, plodna zemlja ne sadrži ništa osim smrti i spomena na smrt - sumorno je u proleće 1915. konstatovao Džon Rid.

Opisao je ostatke planinskog bojišta na Gučevu: "Hodali smo po mrtvima. Ponekad su nam noge upadale u jame pune trulog mesa, drobeći kosti. Prvih devet kilometara dužinom vrha Gučeva mrtvi su bili tako naslagani, deset hiljada njih".

Srpska vojska je u 1914. izbacila iz stroja 273.804. od ukupno 450.000 vojnika Austrougarske, a izgubila je 163.557 od svojih 250.000 najboljih vojnika. Privreda je bila razorena, a oblasti kroz koje je prošao neprijatelj opustošene i popaljene. Vladala je nestašica životnih namirnica, sirovina i radne snage.Pored svoje vojske i beskućnog stanovništva hranila je ogroman broj izbeglica iz Bosne i Hercegovine i Srema.

vikipedija

Tifus je pokosio četvrtinu od ukupno 450 srpskih lekara, čiji je broj i za vreme mira bio nedovoljan. Dok se Srbija borila sa glađu i epidemijama i pripremala vojsku za nastavak ratovanja, uz nedovoljnu savezničku pomoć, Berlin je preuzeo inicijativu od Beča i pripremao ofanzivu koju će predvoditi nemački feldmaršal August fon Makenzen. Bugari su 4. septembra 1915. potpisali sa Nemcima ugovor o savezništvu, a zauzvrat im je obećana Makedonija, jugoistočna Srbija do Velike Morave i deo Kosova. Za ofanzivu je angažovano 500.000 do 800. 000 vojnika, 1. 600 topova i haubica, 19 eskadrila i Dunavska rečna flotila od devet oklopnih monitora Nemačke, Austrougarske i Bugarske.

Vojvode Putnik, Mišić i Stepanović zahtevale su preventivni napad na Bugarsku ali Engleska se oštro usprotivila. Britanci su bili nezadovoljni jer Srbija nije davala teritorijale ustupke Bugarskoj da bi ona prišča Antanti. London je u Antantu uvukao Italiju obećavajući joj Dalmaciju, a Srbija je i tu bila smetnja, jer je njen državni vrh planirao stvaranje Jugoslavije.

- U političkom pogledu smo bili nemoćni da zadobijemo autoritetniji uticaj kod saveznika, a u vojničkom pogledu nejački da na frontu od 1.290 km sa 125.000-130.000 boraca protivstanemo trojici udruženih neprijatelja. Bili smo revnosno pothranjivani uporno obećavanim prihvatima od strane naših saveznika, ali se pokazalo da su to bile prazne utehe za naše lakoverne političare - zabeležio je ogorčeno glavni intedant srpske Vrhovne komande pukovnik Đorđe Bogdanović.

vikipedija

Srpska vojska je herojski i sa ogromnim žrtvama usporavala napredovanje neprijatelja očekujući obećanu savezničku pomoć koja nije stizala. Povlačenje pod borbom ka Kosovu bilo je sporo jer su uz vojsku išle stotine hiljada civila: "Cela Srbija, sva vojska i narod, imaju da se probiju kroz levak Ibarske klisure... Dug neprekidan lanac otegao se od Kraljeva do Klisure i odatle do Raške..." Vrhovna komanda je 25. novembra izdala naređenje komandantima armija o povlačenju ka Jadranskom primorju kroz Crnu Goru i Albaniju uz najavu: "Tu će se naša vojska reorganizovati, snabdeti hranom, oružjem, municijom, odelom i svim ostalim potrebama koje šalju naši Saveznici..." Vrhovna komanda, kralj, regent, vlada i nastavili su ka Skadru i prekinuli vezu s trupama i narodom koji ih je pratio, a saveznici nisu ispunili obećanja.

ŽIVOT MEREN RATOVIMA

UPRKOS užasu koji je 1915. preživljavala Srbija nemački agent Albin Kučbah je izveštavao Berlin o visokom borbenom moralu njene vojske. Švajcarkinja Katarina Klara Šturceneger iz ekipe Crvenog krsta je uočila da većina srpskih ranjenika ima ožiljke iz prethodnih ratova, posle čega je zapisala "Siroti ljudi. Oni se parče po parče daju otadžbini". Engleska bolničarka Mejbel Stobart je zabeležila da se Srbi stoički odnose prema ratu jer im je on "dominantna činjenica u životu naroda".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije