PRIMIRJE POTPISANO KRVLJU SRPSKIH RATNIKA: Vaskrsla "vojska aveti" odlučila je sudbinu rata
PRIMIRJE, kako se diplomatski nazivana kapitulacija Nemačke u Velikom ratu potpisano je 11. novembra u Kompijenu, na Zapadnom frontu, jer je to omogućila nezadrživa ofanziva srpske vojske na Solunskom frontu.
To nisu rekli saveznici iz Antante, već Nemci, njeni najopasniji protivnici iz bloka Centralnih sila. One su ostale bez 700.000 vojnika kada je Bugarska, slomljena srpskim jurišima na Solunskom frontu, 29.septembra 1918. potpisala bezuslovnu kapitulaciju.
- 62.000 srpskih vojnika odlučilo je rat, sramota - konstatovao je tada nemački car Vilhelm.
Nemački general Fon Kluk je potvrdio da je bugarska katastrofa bila tačka preokreta u svetskom ratu i jedini razlog zbog koga je nemačka Vrhovna komanda zatražila primirje i mir.
Svedočanstva neprijatelja su najveća pohvala pobedi vaskrsle "vojske aveti" kako su u antanti nazivali srpske ratnike koji su u decembru 1915. preživeli, bez obećane pomoći saveznika, prelazak ledenih crnogorskih i albanskih vrleti i stigli do obale Jadrana. Ratnici koji su se na Krfu oporavili ponovo su uzeli oružeje u ruke nestrpljivo očekujući naredbu za povratak u otadžbinu, potvrđujući tako reči austrogarskog vojnog reportera Ervina Kiša koji je još 1914. zapisao: "Ratovanje protiv ovog sveta spremnog na smrt neće biti tako lako kako se zamišlja!"
Švajcarkinja Klara Šturceneger, bolničarka Crvenog krsta tokom misije u Srbiji je konstatovala da "Evropa neće razumeti da se srpska vojska odvažila da se suprotstavi brojno jačem neprijatelju".- Raspoređena da brine nad nekoliko stotina ranjenika, ona je otkrila je da većina ima ožiljke iz prethodnih ratova: "Siroti ljudi" veli ona "oni se parče po parče daju otadžbini." Rečju i fotografijama Šturcenegerova je ukazivala na genocidnu agresiju vojski Trojnog saveza i isticala slobodarske ciljeve i ideale srpskog naroda - navodi istoričar dr Ljubodrag P. Ristić.
Engleskinja Flora Sandes koja je brinula o srpskim ranjenicima ostavila je svedočanstvo da su koji su oni ispoljavali neverovatnu izdržljivost i hrabrost boreći se protiv nadmoćnijeg, odmornijeg i bolje naoružanog neprijatelja a "pored svega, oni su bili skromni, nesebični i sa smislom za šalu".
- Iskusna medicinska sestra, humanitarka, Engleskinja Mejbel Stobart je znala da je teško preživeti užase rata a ostati pri zdravoj pameti. Ali "rat nije bio neka novina u Srbiji." Srbi su navikli da im je rat "dominantna činjenica u životu naroda" pa čak prema ratovima mere periode u životu. Mada su veoma patili zbog poraza koji im je nanela nadmoćna vojnička sila i zbog toga što su bili daleko od svoje domovine, srpski oficiri koji su bili skromni u pobedi 1914. nisu gubili nadu jer, kako je ocenila Stobartova, iako "ljudi koji vode fizičke bitke mogu da budu ubijeni, ideal za koji se bore nikada neće umreti - navodi dr Ristić.
Britaski književnik Klod Askju koji je došao u Srbiju 1914. da vidi kakav to narod u njoj živi, prošao je sa Srbima deo golgote. Užasnut prizorima kojima je prisustvovao i zadivljen upornošću i disciplinom srpskog vojnika, zabeležio je da je Srbija "spasla svoju dušu i svoju čast" i da je "njen plameni slobodarski duh umakao osvajaču, i izgladnela armija je ponela dušu Srbije sa sobom u izgnanstvo. Srpski vojnik je, svojom hrabrošću i istrajnošću učinio svoju domovinu slavnom i nepobedivom"
Vaskrsla srpska vojska je probojem Solunskog fronta i porazom Austrougarske koja je kapitulirala pred njom 3.novembra dovela Nemačku u neodbranjiv položaj, iako je ona neposredno pre toga dominirala na Zapadnom frontu.
Za razliku od nemačkog cara koji je to kao savremenik potvrdio, sile Antante i njihova docnija istoriografija su "zaboravile" da je srpski Vojvoda Mišić autor ideje o udaru na Centralne sile sa Balkana, odakle one nisu očekivale opasnost. On je dugo ubeđivao savezničke vojskovođe da pobeda ne može biti izvojevana u rovovskom ratu na Zapadnom frontu već munjevitim udarom preko planina na granici Grčke i Srbije. Vodeći vermahtov general Manštajn je u memoarima posle Drugog svetskog rata priznao da je strategiju "blickriga" preko Ardena prekopirao od Mišića.
Tek u julu 1918. grancuski komandant Solunskog fronta je uspeo da pridobije sile Antante za ideju srpskog vojvode. O tome koliko je srpski život vredeo za saveznike ilustruje stav Engleske da se njeni vojnici neće uključivati u bitku dok ne vidi kako će proći Srbi.
Saveznici iz Antante obećali su samo sigurnu artiljerijsku podršku. Uspeh proboja zavisio je isključivo od srpskih vojnika. Mišiću je predata operativna komanda i sa planinske osmatračnice on je 14. septembra rano ujutru naredio 24-časovnu artiljerijsku pripremu na frontu "od Ohrida deo Jegejskog mora". U suton istoga dana, srpskim pešadijskim jedinicama je pročitana naredba koja se završava sa :"S nepokolebljivom verom i nadom, junaci, napred u otadžbinu!" Mišić je izabrao najteži i najmanje očekivani pravac za proboj znajući da svaki srpski vojnik žudi za Srbijom i da će učiniti sve da se na nju vrati.
- Na svim puškama su nataknuti bajoneti. Ranci su zabačeni na leđa. Ljudi su urezali stepenice u nagib rovova... I levo i desno, koliko mi trenutni pogled obuhvata, vidim ruke mojih drugova oficira dignute uvis. Napred! Talas šlemova i ranaca na leđima mojih vojnika pokriva za trenutak beli grudobran. Na čitavom frontu naše armije hiljade naših ljudi polazi u ovom trenutku na juriš. Samo četiri ili pet, možda i deset sekundi tišine u kojoj se čuje kotrljanje kamenja ispod teških vojničkih cokula, zveka čuturica koje udaraju o male ašove i kundake i potmuli eho bitke na Sokolu. Potom sve leti uvis. Mi smo vojska fantoma koja je zašla u avetinjsku šumu mrtvih borova. U fijuku, urlanju, gustom dimu, vulkanskim erupcijama i smradu sumpora - dolazi pakao - svedočio je srpski poručnik Stanislav Krakov, heroj balkanskih ratova i velikog rata, pisac i novinar. On zabeležio i da je vaskrsla srpska "vojska aveti" jurišala pod neobičnom komandom "Ustajte mrtvi!". Za srpske ratnike je i smrt na srpskoj zemlji bila drugačija nego ona u tuđini.
- Teške granate haubica padaju kao sa neba, bacaju uvis okamenjeno drveće i ljudska tela koja se parčaju u vazduhu. Ni oborena stabla, ni strmi nagib, ni iščupane stene, ni teška ratna sprema ne usporava naš nalet. Ni znaka kolebanja. Kao da ova smrt za druge dolazi. Moji su ljudi u dimu samo postali manji, uvučeni u sebe i pognute glave jure napred... Vazduh je ispunjen piskom i zviždanjem čelika. Zemlja ključa oko nas i čitavo polje je obraslo oblačićima koji se kao plamene stabljike dižu neprekidno iz suve streljane zemlje. Mi više ne trčimo, mi letimo, jer nam se čini da je smrt samo tu, na površini poludele zemlje, a ne i u vazduhu - zapisao je Krakov.
Srbi su silovito probili Solunski front i nezdrživo jurnuli u otadžbinu. Regent Aleksandar je preneo da saveznici iz Antante traže da srpska vojska stane, a vojvoda Mišić mu je kroz zube ogovorio:" U smrt, samo ne stajati!"
Autrougarska je kapitulirala pred vaskrslom Srbijom 3. novembra. Saveznici su na konjima jedva stizali srpsku pešadiju. Nemačka je izgubila sigurno zaleđe i odlučila da kapitulira. Primirje je potpisano 11. novembra 1918. u specijalnom železničkom vagonu francuskog maršala Foša U Kompijenju, ali kajzer Vilhelm je pošteno priznao da zasluga za to pripada Srbima.
RAT POSLE RATA
SRPSKA Ratna vojska zvanično je postojala sve do maja 1920, kada ju je nasledila Vojska kraljevine SHS, koja je odmah po osnivanju bila u ratnom stanju na jugu države, koje je zvanično potrajalo sve do 1923. godine.
Dok su se od novembra 1918. engleski i francuski vojnici demobilisali, srpska vojska se suočavala sa novim protivnicima, pre svega Italijom, koja je nameravala da okupira Dalmaciju i Crnu Goru, smatrajući da na to ima pravo po Londonskom ugovoru iz 1915, zbog koga je ušla u rat na strani Antante. Bukureštanskim ugovorom iz 1916. Antanta je darovala Rumuniji gotovo ceo Banat. Italija, ali i druge zemlje Antante, kojima su se priružile i Nemačka i Kominterna, davale su bezerezervnu podršku bugarskim i albanskim teroristima, komitama, VMRO i kačacima.
PLAVA GROBNICA
U januaru 1916. političari Antante su još uvek većali šta da rade sa bolesnim i iscrpljenim Srbima koji su u masama umirali na albanskoj obali. Tek posle ruske intervencije oni iole zdravi su prebačeni na Krf, a teški bolesnici na "ostrvo smrti" Vido. Na njemu je posle 1.200 sahrana nestalo zemlje za kopanje raka i sledećih oko 6.000 leševa sahranjeno je u zajedničkoj Plavoj grobnici u moru.
ALBANSKA GOLGOTA
Prema materijalima za Mirovnu konferenciju gubici srpske vojske u borbama 1915. i tokom Albanske golgote iznosili su ukupno 150.000 mrtvih i 77.278 nestalih koji su pribrojani mrtvima. Na marš duži od 150 kilometara preko crnogorskih i albanskih planina 3. decembra krenulo je oko 220.000 vojnika i oko 200.000 civila. Od 27.000 regruta preživelo je 7.192. Od 6.000 mladića rođenih 1897. i 1898. preživelo je pet stotina! Procenjuje se da je preživelo oko 60.000 civilnih izbeglica.
CENA POBEDE
CENA pobede, čiji je rezultat bio nastanak jugoslovenske države, bila je izuzetno visoka: 370.000 vojnika, 630.000 stradalih civila, 114.000 teških invalida nesposobnih za rad, oko 500.000 siročadi, materijalna šteta koja je procenjivana na 7-10 milijardi zlatnih franaka, ratni dugovi koji su dosezali gotovo jednu milijardu zlatnih franaka, Srbija koja je ličila na "razoreni ratni logor", na "kostur" sa uništene dve petine ukupnog nacionalnog bogatstva - navodi istoričar akadmik dr Ljubodrag Dimić.
STIGAO ŽESTOK ODGOVOR TRAMPU OD PREDSEDNIKA: To je naše i tako će ostati!
PREDSEDNIK Paname Hose Mulino poručio je da Panamski kanal pripada njegovoj državi i da oko toga neće biti pregovora.
23. 12. 2024. u 08:54
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
"SRCE MOJE, DUŠO MOJA" Dajana grca u suzama zbog Žike, a on je grli: "Setila sam se naše svadbe" (VIDEO)
"ZASLUŽIO si da te zagrlim i poljubim..."
23. 12. 2024. u 10:06
Komentari (9)