(NE)NAMERNO BEŽIMO OD NAŠEG PISMA: Upozorenje stručnjaka, učesnika skupa "Srpski jezik i ćirilica danas"

KAD hoće da vas okupiraju prvo vam uzmu identitet. Tako su radili naši okupatori i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, a među najvažnijim ciljevima srpskih neprijatelja u oba ova rata bili su zabrana i uništavanje ćirilice koja je temelj našeg nacionalnog identiteta.

D. Novković

Ovo je poručeno sa skupa "Srpski jezik i ćirilica danas" koji je oragnizovalo Udruženje za odbranu ćirilice "Dobrica Erić", a povodom 1. novembra - dana kada je oslobođen Beograd u Prvom svetskom ratu. Dva dana nakon oslobođenja prestonice stigla je naredba o povratku ćirilice, jer je naše pismo bilo zabranjeno tokom Prvog svetskog rata u Srbiji, a građani primorani da ga zamene latinicom.

Da je ćirilica u srži srpskog duhovnog bića koje određuje i naše nacionalno biće, poručio je prof. dr Jovan Janjić sa Instituta za političke studije. On je naveo i da je upravo zbog toga stalno na udaru.

Janjić je naveo da je na početku Drugog svetskog rata jedan od tri cilja koje je Hitler obeležio, bilo uništenje Narodne biblioteke Srbije.

- A kada su Aleksandra Lera na kraju rata pitali zbog čega je Narodna bibiloteka bila cilj, on je odgovorio da je direktno od firera dobio naređenje da prvi ciljevi moraju biti: da se poseče srpska inteligencija, obezglavi Srpska crkva i uništi Narodna biblioteka Srbije jer je u njoj sačuvano ono što je vekovima činilo kulturni identitet srpskog naroda - podsetio je Janjić na ovu istorijsku činjenicu.

Upozorio je i da se i dan-danas uništava sve što je napisano na našem pismu, a da mnogi ćute i poručio "da bi bar mi sami trebalo da čuvamo ono što je naše".

Prof. dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika, podsetio je da se Zakon o zaštiti ćirilice ne primenjuje iako je usvojen.

- U državi i njenoj visokoj birokratiji nije sazrela svest o značaju srpskog jezika i ćirilice za srpski kulturni identitet i suverenitet - rekao je Tanasić. - Kulturna okupacija otvara vrata svim drugim okupacijama, a pošto nismo uvek imali vojsku, da se branimo od neprijatelja, kultura je bila glavni branilac našeg nacionalnog i kulturnog identiteta i suvereniteta.

On je naveo da se jezička politika uređuje u saradnji lingvističke struke i države, ali da je država ta koja ima pečat za sprovođenje zakona, a mi smo u situaciji da molimo državu da radi ono za šta je plaćena.

Tanasić je podsetio i na donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti kojim se uvodi rodno osetljiv jezik kojim se uvodi inženjering i ideologija u srpski jezik.

- Taj propis država podržava svim sredstvima, dok zakon o zaštiti ćirilice i dalje ne primenjuje - upozorio je Tanasić.

I dr Marina Spasojević sa Instituta za srpski jezik SANU istakla je da je na dražvi da vodi brigu o svom jeziku, da vodi njegov razvoj i da ga usmerava.

- Više decenija lingvisti ukazuju na težak položaj i potiskivanje ćirilice i naše udaljavanje od matičnog pisima - upozorila je Marina Spasojević. - Ćirilica je delila tešku sudbinu svog naroda, bila zabranjivana i proterivana.

Govoreći o tome na koji način se udaljavamo od našeg pisma, ona je rekla da se to čini namerno i nenamerno stihijskim prelaženjem na latinicu, a odgovornost je lična i kolektivna i svi faktori se preklapaju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije