ZBOG NAUKE PRAVIM RUPU U KUĆNOM BUDŽETU: Prof. dr Igor Tomašević, jedan od najcitiranijih naučnika na svetu

U VREME kada sam ja bio student Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, devedesetih godina prošlog veka, nama su profesori objašnjavali kako nauka nije krompir pa da je možeš meriti "na kilo", ali da nije ni zec pa da može da pobegne. Ali, od tada do danas se sve dramatično promenilo - naučni i tehnološki napredak daleko je brži, a razvila se i posebna naučna oblast - naukometrija, koja egzaktnim metodama sa velikom preciznošću meri i upoređuje naučna postignuća, i pojedinaca i celih institucija, pa i zemalja.

privatna arhiva

Ovako profesor dr Igor Tomašević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, koji je jedan od dva odsto najcitiranijih naučnika na svetu, upoređuje nauku pre tridesetak godina i danas.

Naš sagovornik, stručnjak za tehnologiju animalnih proizvoda, pre svega mesa, a malo manje mleka i ostalih vrsta hrane, postiže izvanredne naučne rezultate, a da bi došao do njih ne obazire se na probleme sa kojima je suočena naša nauka. Oni ga, kaže, čine jačim, a kada u nekom istraživanju "zapne" s novcem, spreman je da ga uzme iz porodičnog budžeta, pomalo to krijući i od supruge, i - reši problem.

Njegov rad i izvrsni rezultati prepoznati su u celom svetu zahvljujući upravo napretku nauke, odnosno potrebi da se svačiji rezultati "izmere". Po tim "merenjima" koje sprovodi američki Univerzitet u Stanfordu, poslednje dve godine ime ovog istraživača našlo na veoma prestižnom spisku najcitiranijih naučnika na svetu generalno, a ne samo u nauci o hrani kojom se bavi.

- Što se tiče Šangajske liste, na kojoj se rangiraju čitavi univerziteti, Univerzitet u Beogradu je među 75 najboljih na svetu u oblasti nauke o hrani i to u poslednjih pet godina uzastopno - kaže prof. Tomašević i podseća da je najbolji plasman ostvaren 2017. godine kada smo bili 35. na svetu. On ponosno ističe da je naučna oblast kojom se bavi daleko najuspešnija na našem najvećem i najstarijem univerzitetu, a samim tim i u Srbiji uopšte.

Na pitanje kako se stiže do takvog uspeha, pogotovo što je nauka u Srbiji opterećena raznim problemima, naš sagovornik odgovara: "Isključivo timskim radom", i to potkrepljuje navodeći imena kolega koje se bave hranom, a koji su, takođe, na listi top dva odsto najcitiranijih naučnika u svetu. Tu su: prof. dr Ilija Đekić sa Poljoprivrednog fakulteta, dr Marina Soković, dr Jasmina Glamočlija i dr Ana Ćirić sa Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković", kao i prof. dr Svetlana Ibrić sa Farmaceutskog fakulteta.

Put je, kako kaže prof. Tomašević, da se prvo uči od najboljih u svetu, a zatim sa njima i aktivno sarađuje:

- Zbog toga sam na stručnim usavršavanjima, u dužem ili kraćim periodima, bio na univerzitetima i naučnim prehrambenim institutima u Americi, Izraelu, Holandiji, Španiji, Belgiji i Nemačkoj. Sada sam angažovan kao ekspert iz inostranstva na naučnim projektima ministarstava nauke Rusije, Kine, Nemačke i Hrvatske, a poslednjih pet godina sam i gostujući profesor na Univerzitetu u Poljskoj. Lepota i draž našeg posla je što svake nedelje to znanje prenesem mlađima, našim studentima i doktorandima.

Naš sagovornik potvrđuje da su ovde uslovi za bavljenje naukom daleko od zadovoljavajućih, ali da su zato rezultati koje postižu naši naučnici još vredniji, "slađi i draži, jer su plod velikog entuzijazma i ljubavi prema poslu".

- Jesu ti rezultati skoro nevidljivi za domaću javnost, sa izuzetkom te jedne nedelje u godini kada izađu rezultati Šangajskog rangiranja univerziteta i naučnih oblasti. Tada manje više svako ima komentar ali malo ko ulazi u dublju analizu razloga kako naših uspeha, tako i neuspeha - priča profesor.

privatna arhiva

Kako je "velika" nauka za običnog čoveka najčešće nerazumljiva, naš sagovornik pojašnjava kakve koristi društevna zajednica i običan čovek imaju od nje:

- Kada govorimo o koristima za društvo, prvo što mi pada na pamet jeste činjenica da su naši rezultati korišćeni kao integralni deo izveštaja naše Vlade povodom pristupnih pregovora sa EU. Nijedno razvijeno društvo nije bez nauke o hrani koja služi kao potpora i podrška industriji hrane. Kod nas su veze nauke i preduzetništva u hrani nešto labavije i to ne bez razloga. Savremenoj industriji hrane moraju se ponuditi isključivo konkretna i zaokružena rešenja, kojima će postići bolje pozicioniranje na tržištu kroz unapređen kvalitet i bezbednost proizvoda, ali i veću ostvarenu dobit.

Upozorava da za akademska, isključivo teoretska razmišljanja, savremena industrija hrane nema ni vremena ni novca i navodi konkretan primer, kako je on sam rešio problem. Da bi ga rešio, i porodica je pomalo trpela, jer je troškove - snosio sam:

- Zbog nedostatka sredstava za nabavku savremenog mernog uređaja za određivanje boje hrane, bio sam praktično primoran da sam pronađem originalno metodološko rešenje za ovaj problem i konstruišem uređaj za njegovu primenu. Tako je nastao kompjuterski vizuelni sistem kao najsavremenija, digitalna, metoda za određivanje boje, ali i drugih kvalitativnih parametara hrane. Do danas nisam baš u potpunosti spreman da priznam svojoj dragoj supruzi koliku je rupu isti napravio u našem kućnom budžetu tokom godina nastajanja.

Srećom, i supruga profesora Tomaševića je diplomirani inženjer tehnologije mesa, pa je od nje uvek dobijao podršku i razumevanje za istraživački rad. Porodična požrtvovanost se isplatila, jer nakon što su metoda i sistem ostvarili značajne međunarodne naučne rezultate i prošli recenzije, za njih se prvo zainteresovao nemački Institut za tehnologiju hrane, na kome je i sam Tomašević proveo poslednjih godinu dana kao gostujući istraživač. Danas je njegov sistem uspešno implementiran i služi za određivanje kvaliteta hrane nemačkih proizvođača.

Uprkos naučnim uspesima i potencijalu koji ima poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet muku muči da upiše studente i na njemu svake godine ostane dosta praznih klupa. Prof. Tomašević ocenjuje da za to ima više razloga: veći je broj obrazovnih ustanova, a manji broj dece koja upisuju fakultete.

Ni u njegovo vreme nije bilo sjajno:

- Nikada neću zaboraviti pogled svog profesora matematike u Šestoj beogradskoj gimnaziji kada je u završnoj godini saznao da mi je želja da upišem Poljoprivredni fakultet. Bio je to izraz čuđenja i razočaranja u isto vreme. Verujem da bi danas drugačije gledao na moj izbor.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije