LICE SRBIJE PROMENIO I BEOGRAD NA VODI: Intervju - Akira Imamura, ambasador Japana

SRBIJA se od 2004, kada sam poslednji put poslovno posetio vašu zemlju, naporima građana i čvrstim liderstvom, značajno promenila. Broj visokih zgrada i šoping centara je promena koju sam možda najizrazitije uočio, kao i razmere preuređenja priobalja Save, odnosno Beograda na vodi. Povećao se i broj stranih turista i stranih kompanija, što me raduje.

Foto N. Skenderija

Ovako u intervjuu za "Novosti", o zemlji domaćinu govori Akira Imamura, ambasador Japana u našoj zemlji, koji je stupio na dužnost početkom juna. Ukazujući da postoji i nešto što se za dve decenije nije promenilo, a što ga posebno raduje - "žuti autobusi" koje je njegova zemlja poklonila Beogradu 2003. i koje kod građana prestonice još uživaju naklonost, ambasador Imamura navodi da je čast što ima priliku da se angažuje na daljem unapređenju naših prijateljskih odnosa:

- Ne mogu da zaboravim pomoć koju je Srbija uputila Japanu 2011. nakon velikog zemljotresa i cunamija. Srbija je bila među prvim evropskim zemljama koja nam je pružila pomoć. Pre desetak dana sam posetio osnovnu školu u Knjaževcu, gde sam saznao da su i njihovi đaci tada učestvovali u humanitarnim aktivnostima i da je pomoć Japanu bila upućivana sa teritorije cele Srbije. Tokom nesreće u nuklearnoj elektrani Fukušima, kada su mnoge diplomatske misije napuštale Tokio, srpska delegacija je nastavila sa radom, oslanjajući se na naučne osnove. U Japanu postoji izreka "Usluga se uslugom vraća".

Možda je pomoć koju je Japan pružio Srbiji 2014, kada ste bili pogođeni poplavama, bila "usluga koju smo vratili". Nakon toga, odnosi naših zemalja razvijali su se neometano, a posebno nakon posete pokojnog premijera Šinzo Abea Srbiji 2018, koji je pokrenuo "Inicijativu za saradnju sa Zapadnim Balkanom", kao podstrek povećanju uzajamnih poseta na visokom nivou i japanskih investicija.

Foto N. Skenderija

Odnosi naših dveju zemalja datiraju još iz 1882, kada su car Meiđi i kralj Obrenović razmenili zvanična pisma. Kako vidite odnose Srbije i Japana danas, a kako u narednih 10 godina?

- Mogao bih da kažem da naši odnosi sada polako ulaze u novu fazu. Prošle godine se navršilo 140 godina od kada su, razmenom prepiske između cara Meiđija i kralja Milana Obrenovića, započeli prijateljski odnosi između dva naroda. Bila je to godina u kojoj smo organizovali veliki broj događaja i koja je veoma značajna za naše odnose. Potrudiću se da, u susret 150. godišnjici našeg prijateljstva, naši odnosi budu još jači.

Nekoliko japanskih kompanija već uspešno posluje u Srbiji. Može li se očekivati dolazak još nekih investicija u narednom periodu?

- Poslednjih godina uočava se značajniji prodor japanskih kompanija na srpsko tržište.

Mislim da komparativne prednosti Srbije rastu i da se u budućnosti može očekivati povećanje ulaganja japanskih kompanija u vašu zemlju. Poslednjih godina uočava se značajniji prodor japanskih kompanija na srpsko tržište, a odluku da ovde investiraju donele su ceneći neke od kvaliteta Srbije, kao što su blizina tržištu EU, obilje kvalitetne radne snage i slično

Japan podržava proces evrointegracija Srbije. Da li mislite da bi naš put ka EU mogao da bude brži i na koji način?

- Mislim da je moguće ubrzati proces integracije Srbije u EU. Nedavno, Evropska komisija je objavila "Plan rasta za Zapadni Balkan". Ovaj plan ima za cilj da u velikoj meri ubrza proces proširenja EU. Ove mere treba pozdraviti, i Japan namerava da dodatno podrži proces evrointegracija Srbije. Ulaganja kvalitetnih japanskih kompanija ne samo da promovišu regionalno sjedinjavanje Srbije i EU, već doprinose i procesu pridruživanja kroz učvršćivanje korporativne filozofije i koncepta društveno odgovornog poslovanja.

Takođe, u oblasti vladavine prava želimo da srpskim novinarima podelimo iskustvo Japana u pogledu slobode medija.

Foto N. Skenderija

Koliko je Japan zainteresovan za politička dešavanja na Zapadnom Balkanu i šta vidite kao najveće izazove ovog regiona?

- Evropska unija je važan strateški partner Japana i mi podržavamo snažno ujedinjenu Evropu. Stabilnost regiona je bitna kako za stabilnost Evrope, tako i za čitavu međunarodnu zajednicu. Tako posmatrano, stabilizacija Zapadnog Balkana kroz integracije u EU posebno je bitna i za Japan. U ovom regionu i dalje postoje različiti problemi, kao što su oni koji se tiču Kosova, nesuglasica između različitih etničkih grupa i slično, te ne mogu da kažem da je mir u potpunosti uspostavljen. Sa druge strane, tu su i neki pozitivni pomaci i inicijative poput "Otvorenog Balkana", dok će Japan nastaviti saradnju sa zemljama regiona kroz pomenutu Inicijativu.

Kako se, po vašem mišljenju, može rešiti problem Kosova?

- Japan je zabrinut zbog povećanja tenzija na severu Kosova. U cilju ublaživanja tenzija u ovom regionu, smatram da je neophodno sprečiti nove incidente i urgentno poboljšati bezbednosnu situaciju na severu Kosova. Normalizacija odnosa između Beograda i Prištine kroz dijalog jedino je rešenje i mi podržavamo taj dijalog uz posredstvo EU.

Nakon normalizacije odnosa dve strane, za stabilnost u regionu neophodno je ostvariti integraciju obe strane u EU. U tom pogledu, formiranje Zajednice srpskih opština upravo je ključno. Japan posredstvom svojih kanala razgovara sa Prištinom, ali i od Beograda očekuje konstruktivan stav. Nša zemlja angažuje stručnjake koji pomažu Srbima i Albancima na Kosovu da zajedničkim naporima rade na vođenju TV kanala na srpskom jeziku, te se nadam da će ova inicijativa dati doprinos pomirenju dve strane.

Planeta je poslednjih meseci na ivici kataklizme. Šta u vremenima podela među narodima i oružanih sukoba, po vašem mišljenju, može da se učini da prevlada razum?

- Ušli smo u doba koje bismo mogli da opišemo kao istorijsku prekretnicu koja ljulja temelje međunarodnog poretka. Sada, kada se podele produbljuju i kada je međunarodna zajednica suočena sa višesložnom krizom, umesto konfrontacija i podela, trebalo bi da se fokusiramo na najosnovniju vrednost ljudskog dostojanstva, da saslušamo ljude u nevolji, osnažimo ih i radimo zajedno prkoseći teškoćama. Jednostrani pokušaji promene statusa kvo silom ili prinudom ne mogu se tolerisati. Kao nestalni član Saveta bezbednosti UN i ovogodišnji predsedavajući G7, Japan će nastaviti da intenzivno radi na održavanju i jačanju slobodnog i otvorenog međunarodnog poretka zasnovanog na vladavini prava, jačajući saradnju sa međunarodnim partnerima.

Građanima Srbije je dobro poznata japanska kultura. Čitamo knjige Murakamija, Koboa, gledamo japanske filmove... Znamo da su Novak i Piksi dobro poznata imena u Japanu. Ima li prostora da se saradnja na polju turizma, umetnosti i sporta unapredi?

- Od kada sam započeo svoju službu u Beogradu, upoznao sam mnoge ljubitelje Japana u Srbiji. Na Beogradskom sajmu knjiga mnoga dela japanske književnosti prevedena na srpski jezik prodavana su u velikim tiražima. Iznenadio sam se kada sam video da su neke knjige Osamu Dazaija, jednog od poznatijih japanskih pisaca, koje čak ni ja nisam pročitao, prevedene na srpski jezik, ali sam istovremeno bio srećan što je japanska kultura toliko popularna u Srbiji. Srbija je u Japanu poznata kao velika sportska sila.

Tome su, između ostalog, doprineli Đokovićevi nastupi na svetskoj sceni, kao i Piksijevi sa japanskim timom. Tokom 2025. u Japanu će se održati Svetska izložba Osaka-Kansai na kojoj će učestvovati i Srbija. Očekuje se da će je posetiti 28 miliona ljudi, a to će biti odlična prilika da se predstave lepote i čari Srbije, što će sigurno imati pozitivnog uticaja i na specijalizovanu izložbu koja će se dve godine kasnije organizovati u Beogradu. Takođe, želeo bih da više ljudi iz Srbije poseti Japan. Čari Japana su veoma raznolike, počevši od kulture, ishrane pa sve do savremenih tehnologija.

Prijatelji u nevolji

- IZREKA kaže "Pravi prijatelji se poznaju u nevolji". Nedavno sam upoznao jednu osobu iz Srbije, koja mi je na japanskom otpevala "Gospodina slona", japansku dečju pesmu. Bio sam iznenađen kada mi je ispričao da je imao dvanaest godina kada je Srbija prolazila kroz težak period sankcija iz 1990-ih godina, i da ga je tada jedan član japanske nevladine organizacije, koja je u Srbiji pružala humanitarnu pomoć, naučio ovu pesmicu. Ta priča me je jako dirnula - iskren je ambasador Imamura.

Pomoć u zdravstvu, obrazovanju, turizmu...

OKVIR dosadašnje pomoći Japana našoj zemlji građanima Srbije je dobro poznat? Da li ćete nastaviti sa donacijama i ubuduće?

- Pomoć Japana Srbiji u ovom trenutku sprovodi se na osnovu "Inicijative za saradnju sa Zapadnim Balkanom" i ima dva noseća stuba: podrška reformama u cilju integracije Srbije u EU i unapređenje regionalne saradnje. U fokusu su, između ostalog, razvoj privatnog sektora, mere protiv klimatskih promena, očuvanje životne sredine, zdravstvo, obrazovanje i socijalna zaštita. U oblasti zdravstva, Japan je obezbedio medicinsku opremu bolnicama u Beogradu, u Novom Sadu i Nišu, kao i mamografe medicinskim ustanovama širom Srbije. Takođe, preko lokalnih samouprava i nevladinih organizacija obezbeđujemo pomoć osnovnim potrebama stanovništva. Reč je o šemi pod nazivom POPOS, u okviru koje je do sada realizovano više od 250 projekata širom Srbije.

Od sledećeg proleća planiramo da pošaljemo stručnjaka koji će raditi na promociji turizma u zemljama Zapadnog Balkana. Ovo je pokušaj da se kroz turizam dodatno stimuliše kretanje ljudi unutar regiona, koji je u skladu i sa Inicijativom "Otvoreni Balkan" koju promoviše predsednik Vučić..

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije