ISTINU O DECI UBIJENOJ U NDH KRIJU MATIČNE KNJIGE: Istoričar Goran Hutinec o snimcima koji otkrivaju masovne grobnice
ISTORIČAR Goran Hutinec, sa Odseka za savremenu istoriju zagrebačkog Filozofskog fakulteta, siguran je da bi timovi stručnjaka, kada bi krenuli arheološki da istražuju područje Jasenovca i Donje Gradine, otkrili mnoštvo tragova nekadašnjeg ustaškog logora, ali i neekshumiranih masovnih grobnica.
Upravo to prekopavanje terena od Hrvatske traži Međunarodna alijansa za sećanje na Holokaust IHRA, uz još jedan zahtev - da se područje Memorijala kandiduje za Unesko. IHRA koju čini 35 zemalja, dala je zadatak Zagrebu da izvrši arheološka istraživanja mesta nekadašnjeg logora i egzekucije zatvorenika, ali ovaj nalog ne obavezuje BiH koja nije članica ove alijanse.
Inače, Hutinec je 2019. godine, u arhivu Nacionalne zbirke vazdušnih fotografija u Edinburgu pronašao fotografije urađene iz vazduha, pred kraj rata, kada je Jasenovac preletala sredozemna saveznička eskadrila za vazdušno izviđanje.
Ovi snimci pokazuju da su masovne grobnice postojale na području Gradine, sa druge strane Save. Na snimcima se vidi i romsko groblje, ali i svi objekti u sklopu logora koji su kasnije srušeni i uništeni, kada su ustaše rešile da se povuku.
Američki pilot 15. izviđačke eskadrile nije imao zadatak da snimi logor, već je u januaru 1945. snimao železničku prugu i stanicu kod Novske, kao i most preko Save nedaleko od Jasenovca. Tokom tog leta nadleteo je i na logor, pa je i njega usput snimio, iako saveznici tada nisu znali da je u pitanju monstruozno mučilište i gubilište. Na identičan način saveznički izviđački avioni nešto pre toga slučajno su snimili i nacistički logor u Aušvicu.
Zločin sam sebe "isplatio"
NA savezničkim fotografijama iz vazduha vidi se da logoraši stalno nešto utovaruju i istovaruju. Goran Hutinec kaže da su oni korišćeni za robovski rad, pa je tako logor sam sebe izdržavao. Najviše njih radilo je na poljoprivrednim parcelama ili u šumi.
- Tamo su činjeni zločini koji su sami sebe finansijski "isplatili", a krađa imovine od novopristiglih žrtava bila je dodatna "zarada" - zaključuje Hutinec.
Mesec dana pošto su snimci nastali, ustaše su prekopale deo grobnica, izvadile posmrtne ostatke žrtava i zatrpale ta mesta.Cilj je bio da se ubiju svi zatvorenici koji su se, u januaru 1945. godine, našli tu, a da se sam logor sruši i zapali. Delimično su u tome i uspeli, jer je srušena glavna zgrada, a na području Gradine su bile masovne likvidacije logoraša, prevashodno Srba, Jevreja i Roma.
U grobnicama u kojima su uništavani i paljeni dokazi, prema rečima dr Hutineca, sigurno su ostali pepeo i fragmenti posmrtnih ostataka.
- Ustaše nisu stigle sve da unište i u Donjoj Gradini se sigurno može svašta otkriti - kaže Hutinec. - Tokom šezdesetih godina prošlog veka samo jedan odsto terena je istražen. Sondiranje je izvršeno na više mesta, a tamo gde su detektovane kosti kopano je. Iskopano je ukupno oko 100 kvadratnih metara, od 9.000, na koliko se Gradina prostire, a sa Ušticom ima više od 10.000.
Kao mogući problem ovaj istoričar vidi to što se deo nekada jedinstvenog logorskog kompleksa danas nalazi u Hrvatskoj (Jasenovac), a deo u BiH, odnosno Republici Srpskoj (Donja Gradina) i što, kako je već konstatovano, ona nema obavezu da poštuje nalog IHRA.
- Voleo bih da u tom smislu bude saradnje između dve zemlje, ali sam skeptičan, jer su se još u socijalizmu svađali oko toga ko će morati više da plati, pa je najveći deo terena ostao neistražen. Bez prekogranične saradnje neće se daleko stići - komentariše Hutinec, dodajući da se više od polovine tragova, odnosno masovnih grobnica, nalazi upravo u Donjoj Gradini, koja je bila glavno jasenovačko stratište.
Jedan od zadataka koji je stručni tim IHRE postavio u vezi sa Jasenovcem jeste i da se zvaničnem putem pokuša doći do podataka o rođenju i smrti žrtava. Ovo će biti teško izvodivo, smatra naš sagovornik, ukoliko se ne promeni hrvatski zakon o matičnim knjigama, po kom su podaci u njima zaštićeni 100 godina od nastanka. To znači da istoričari moraju da čekaju još dve decenije za one koji su rođeni za vreme rata, odnosno neku godinu manje za one rođene pred rat. A upravo je u grupi dece i mladih do 20 godina broj žrtava u NDH najveća nepoznanica. Zato već neko vreme traje pritisak stručnjaka da se zakon o matičnim knjigama promeni.
"Zaposleno" 2.000 ustaša
U sistemu jasenovačkih logora, odnosno u "ustaškoj obrani", bilo je zaposleno oko 2.000 ljudi, što je otkriveno na osnovu isplatne liste s početka 1945. Oni su bili locirani na različitim tačkama, a u samoj Ciglani bilo ih je oko 70. Neki su, potvrđuje Hutinec, učestvovali u borbama, na primer kada su se vodile borbe za Banjaluku.
- Najveći je problem identifikovati tadašnju decu, to je bilo teško i posle rata, na osnovu svedočenja komšija, koji se nisu sećali imena mališana ili su se sećali pogrešno, pa je to unosilo zabunu. U spiskovima su se mogli videti podaci sa prezimenom i odrednicom npr. "dečak", ali bez imena. Drugi problem je nedostatak podataka o transferima logoraša. Recimo, postojao je jedan transport Jevreja za Aušvic, iz kog su neki vagoni isključeni u Jasenovcu, ali se ne zna, osim 20 imena, ko je bio u njima pošto su se tokom vožnje ljudi premeštali i spajali sa bližnjima. Ili, na primer, ima podataka da je neko zatočen u Lepoglavi, ali ne i da je prebačen u Jasenovac ili drugi logor, pa se ne zna gde je tačno umro - kaže naš sagovornik.
Upravo zbog svega toga nikada neće biti moguće potpuno locirati sve žrtve, ali je zagrebački istoričar ubeđen da bi u malim arhivama mogli postojati važni tragovi, koji bi, upoređeni sa iskazima svedoka posle rata, doveli do preciznijih podataka.
- Država bi konačno morala nešto i da investira u ovaj posao, a investicija nema još od šezdesetih. Ono što je danas muzej u Jasenovcu trebalo je da bude tek upravna zgrada, a muzej da se napravi od tadašnje škole. Do toga nikada nije došlo. Država je njihovim kustosima, pored svih poslova koje imaju, prepustila i identifikaciju žrtava - objašnjava Hutinec.
Ipak, kako kaže, kustosi sa Spomen-područja Jasenovac počeli su da rade virtuelnu rekonstrukciju nekadašnjeg izgleda logora. U tome će im pomoći i serije vazdušnih snimaka koje je naš sagovornik otkrio u edinburškom arhivu.
- Na njima se tačno vidi gde su bile masovne grobnice, kako po udubljenjima, tako i po razlici u vegetaciji između tih površina i okoline. Zbog velikog broja ljudskih ostataka, menja se hemijski sastav tla, pa se dešava da trava ne raste istovremeno kao u okolini. Takođe, na fotografijama iz aprila 1945. vidi se da se diže dim sa lomača, na kojima su spaljivani leševi. Vidi se i mesto pravoslavne crkve u Jasenovcu, koja je srušena i podignuta garaža za motorizovanu jedinicu, koja je jurila odbegle logoraše. Na dan 16. aprila 1945. sve zgrade u logoru bile su cele, pa se tačno može locirati šta su ustaše pri povlačenju srušile. Takođe su netačne tvrdnje da je najviše logoraša poginulo prilikom savezničkog bombardovanja, jer se na snimcima vidi i da barake sa logorašima, za razliku od drugih zgrada, nisu gađane - objašnjava naš sagovornik.
Dodaje i da je vidljivo kako se prsten bunkera i osmatračnica širio oko samog mesta i logora na oko kilometar i po. On veruje da bi i na tim mestima trebalo vršiti iskopavanja.
IHRA: Važno sačuvati sećanje
NAPREDAK u sprovođenju važnih mera u Jasenovcu ojačaće njegovu ulogu kao istinskog mesta sećanja, dijaloga i inkluzivnosti - to u ekskluzivnoj izjavi za "Novosti" poručuje generalna sekretarka Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust (IHRA) Ketrin Mejer.
Mejerova je reagovala odgovarajući na pitanja našeg lista oko toga šta se sada očekuje od zvaničnog Zagreba u vezi sa zahtevom da se Jasenovac i spomenik "Kameni cvet" upišu na Uneskovu listu svetske kulturne baštine, obave potrebna iskopavanja, kao i da se ovo mesto na odgovarajući način zaštiti i predstavi. Naglasila je i šta se sada očekuje od Zagreba koji predsedava IHRA do marta sledeće godine:
- Sa hrvatskim akcionim planom za Spomen-područje Jasenovac to sada postaje stvarnost - naglasila je Mejerova i pohvalila namere Hrvatske, što ostavlja nadu da će zahtevani proces ipak biti sproveden. (G. Č.)
Saveznička eskadrila
SAVEZNIČKA sredozemna eskadrila je pod malo drugačijim imenom formirana 1943. godine, posle nemačkog i italijanskog poraza u Severnoj Africi. Pošto su saveznici osvojili Siciliju i južnu Italiju, eskadrila se preselila iz Severne Afrike u južnu Italiju i glavne baze formirala u Bariju i Fođiji. Osim što su avionima uništavali neprijateljske industrijske centre, snimali su i potencijalne ciljeve u Nemačkoj, Poljskoj, Čehoslovačkoj i Jugoslaviji. Za dve godine letenja, načinjeno je na stotine hiljada snimaka iz vazduha.
MERKELOVA PROGOVORILA O PUTINU: Jednu stvar posebno istakla - "Imao je osećaj za to"
BIVŠA nemačka kancelarka Angela Merkel opisala je u svojim memoarima prvi susret sa Donaldom Trampom, a takođe je govorila o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i Ukrajini. Odlomke iz knjige objavili su nemački mediji.
21. 11. 2024. u 11:45
RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine
RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.
21. 11. 2024. u 11:32
DESILO SE ČUDO: Krenuli da mu isključe sina sa aparata, otac ULETEO SA PIŠTOLjEM u bolnicu (VIDEO)
LEKARI su rekli da za njega više nema nade i naložili su da se isključi s aparata za održavanje vitalnih funkcija, ali to njegov otac nije mogao da dozvoli, uprkos tome što se mladićeva majka, Pikeringova bivša supruga, saglasila sa doktorima.
21. 11. 2024. u 15:31
Komentari (0)