IZ ŠVEDSKE STIGLE SAMO ZATAMNJENE FOTOGRAFIJE: Slučaj usvajanja dečaka iz Titela, razdvojenog od sestara i brata, pred Sudom u Strazburu

DEČAK koji se, dok je bio u Srbiji, zvao Ž. P., a zatim je, pre nešto više od pet godina, usvojen u Švedskoj, nema kontakt sa sestrom sa kojom je živeo, kao ni sa bratom i sestrom od kojih je prethodno razdvojen. Njegova nekadašnja starateljka Miroslava Lazić, po profesiji knjigovođa, pokušavajući da ponovo uspostavi pokidane veze između srodnika, stigla je do Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.

Foto: Privatna arhiva

Miroslava je zvanično starateljka starijoj sestri J. P.

- Tvrdim da je ovo usvajanje bilo nezakonito jer biološki brat i sestra mogu da se razdvoje samo u posebnim okolnostima, kojih ovde nije bilo. Sada mi je cilj da stupe u kontakt i da usvojeni dečak dođe u posetu sestrama i bratu za zimski i letnji raspust - kaže Miroslava.

Ona se javila redakciji "Novosti" posle intervjua koji smo objavili sa švedskim piscem i novinarem Patrikom Lundbergom, koji je u svojoj zemlji dobio najvišu novinarsku nagradu upravo jer je razotkrio šemu nelegalnih međunarodnih usvajanja.

Miroslavina priča počinje u momentu kada je gledala TV emisiju o tome kako Srbiji nedostaju hranitelji. Pošto nema svoje potomstvo, odlučila je da se javi. Prošla je potrebne obuke i dobila licencu, pa su u njen dom stigli J. i Ž. Devojčica je imala sedam godina, a dečak devet meseci. Bili su iz obližnjeg Đurđeva. Biološkim roditeljima je oduzeto starateljsko pravo zbog narkomanije. Osim dečaka i devojčice, iz biološke porodice izmešteni su i njihovi srednji brat i sestra i dati drugoj porodici, takođe u Titelu. Kada se taj bračni par razveo, deca su preseljena u Žabalj, kod treće porodice.

FOTO: Privatna arhiva

- Dok su svi bili u Titelu, braća i sestre su intenzivno održavali kontakt. Viđali su se u školi, međusobno posećivali, spavali jedni kod drugih, igrali se zajedno. Kad su srednjeg brata i sestru preselili u Žabalj, kontakti su se proredili. Prema mom uverenju, to nije bilo u najboljem interesu dece - kaže Miroslava.

Dečak Ž. danas ima 10, a J. 16 godina i ide u Medicinsku školu u Zrenjaninu. Odličan je đak.

- U septembru 2017. došli su iz Centra za socijalni rad Žabalj i želeli da razgovaraju sa J. o tome želi li da bude usvojena. Pošto je imala više od 10 godina, morali su da traže njeno mišljenje. J. je u razgovoru rekla da mene smatra majkom i da ne želi da ide nigde, niti da ostavlja braću i sestru. Onda su mene, kao staratelja, pitali da li dajem saglasnost da samo dečak bude usvojen. Odbila sam, jer je u najboljem interesu dece da ostanu zajedno - priča Miroslava.

Tako je lišena starateljstva i imenovan je nov staratelj za Ž., i to promptno dok Miroslava još nije razrešena (čime su prekršeni propisi). Dečak je do usvajanja ostao kod nje u hraniteljskoj porodici, a novi staratelj je odmah potpisao saglasnost za usvajanje.

- Uporno sam tražila rešenje o razrešenju od starateljstva, ali nisu hteli da mi daju. Tek u kontaktu sa jednim profesorom Pravnog fakulteta, shvatila sam šta se desilo i ponovo zatražila mejlom i dobila ga. Naime, da su mi rešenje dali blagovremeno, žalila bih se i proces usvojenja bi se usporio - objašnjava Miroslava.

U međuvremenu, centar je pokušao da joj oduzme starateljstvo i nad devojčicom, ali je Miroslava dobila spor pred Ustavnim sudom, u oktobru ove godine. Trenutno se pred Sudom u Strazburu nalazi njena predstavka u vezi sa usvojenjem dečaka.

Foto: Privatna arhiva

- J. prve godine uopšte nije pitala za brata, pa sam se već zabrinula da li je to normalno. Pričala sam sa rođakom, dečjim psihologom u penziji. Otkrila mi je da devojčica tako potiskuje traumu i negira ono što se dogodilo. A onda je, posle godinu dana, došla sa jednog rođendana i rekla: "Ja hoću da se moj brat vrati!" Tad sam krenula u sve pravne procedure. Kada putujemo na odmor, uvek se zbliži sa dečacima njegovog uzrasta - primećuje Miroslava.

Ona se obraćala i švedskim institucijama i agencijama za usvajanje. Tamošnja vladina agencija MFoF, koja kontroliše Adoptionscentrum (agenciju za međunarodno usvojenje), na zahtev za uspostavljanjem kontakta između braće i sestara odgovorila je da su kontaktirali s usvojiteljima, da dečak zna za svoje poreklo iz Srbije, da mu usvojitelji redovno pokazuju fotografije sa bratom i sestrama, "ali da on nije spreman da ih upozna". Tada su joj poslali zatamnjene slike dečaka, uz poruku: "Poštovana hraniteljice, šaljem vam slike da pokažete sestrama i bratu."

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije