TRI GRACIJE POMERAJU GRANICE NAUKE: Doktori nauka Ana, Isidora i Milica postižu vrhunske rezultate u nauci

Lj. Begenišić

04. 01. 2024. u 08:00

MLADE su, uspešne i veoma posvećene naučnom radu koji zahteva mnogo upornosti i odricanja. Ana Dobrota, Isidora Kešelj i Milica Radaković, sve tri doktori nauka, bave se sasvim različitim oblastima - Ana je stručna za fizičku hemiju, Isidora rešava probleme muškog steriliteta, a Milica istražuje da li je ledeno doba bilo baš toliko ledeno.

ТРИ ГРАЦИЈЕ ПОМЕРАЈУ ГРАНИЦЕ НАУКЕ: Доктори наука Ана, Исидора и Милица постижу врхунске резултате у науци

Foto vlada srbije

Iako se bave potpuno različitim oblastima, imaju i nešto zajedničko, to je ambicija da svaka u svojim okvirima pomeri granice i da doprinos sveukupnom životu i svojoj zemlji koju neizmereno vole.

Ove tri dame su i dobitnice nacionalnih priznanja "Za žene u nauci" koje se svake godine dodeljuje najuspešnjim mladim naučnicama.

Ana, Isidora i Milica za naš list govore o tome kako su donele odluku da se posvete naučnim istraživanjima, objašnjavaju šta njihova, za običan svet komlikovana nauka, tačno podrazumeva, koliko im ostaje slobodnog vremena i čemu ga posvećuju...

DR ANA DOBROTA:

Put koji su trasirale nastavnice

privatna arhiva

Ana Dobrota proučava materijale

Značajan uticaj na moje usmeravanje prema prirodnim naukama, a potom i ka naučnom radu, imale su sjajne nastavnice matematike i hemije iz osnovne škole, i genijalna profesorka fizike iz gimnazije. Usadile su mi ljubav i entuzijazam prema ovim predmetima, i obezbedile mi dobru bazu znanja. Vremenom sam uvidela da je matematika jezik i logika fizike, a fizika jezik i logika hemije, te da se moja interesovanja idealno kombinuju u interdisciplinarnoj nauci kakva je fizička hemija.

Tokom osnovnih i master studija na Fakultetu za fizičku hemiju posebno su me zaintrigirale elektrohemija, nauka o materijalima i kvantna hemija. Od diplomskog rada nadalje, uz fantastičnog mentora, počela sam da se bavim upravo kombinacijom te tri grane fizičke hemije kroz kompjutacionu nauku o materijalima usmerenu na elektrohemijske primene. Cilj je da damo barem mali, a poželjno i značajan doprinos sveukupno kvalitetnijem životu. Na fakultetu se bavim i nastavom.

Moj rad uključuje istraživanje i otkrivanje novih materijala, kao i poboljšanje postojećih, kako bi se zadovoljile neke specifične potrebe ili razvile nove tehnologije. U fokusu mog istraživanja je materijal koji se zove grafen, a koji je srodan grafitu. Grafen je važan jer je vanredno čvrst, fleksibilan i provodljiv materijal koji ima potencijal da donese značajan napredak u industrijama.

Naš posao ume da bude vremenski veoma zahtevan. Ipak, važno mi je da pored toga negujem i odnose sa porodicom i prijateljima, kao i druga interesovanja. U tom smislu mi je vrlo značajan pokret - sve od šetnje, preko joge, plesa i zumbe, do plivanja. Uživam u učenju stranih jezika, španski mi je omiljen. Inspiriše me muzika, a u poslednje vreme mi sve više prijaju i boravak u prirodi i čitanje.

GLOSA

U fokusu mog istraživanja je grafen, koji je srodan grafitu, i ima potencijal da donese značajan napredak u industrijama.

DR MILICA RADAKOVIĆ:

Milioni godina zapisani u sedimentu

privatna arhiva

Milica Radaković istražuje stene

Ključan trenutak da se opredelim za geonauke bio je kada sam na drugoj godini osnovnih akademskih studija smera profesor geografije birala predmet koji se tiče paleogeografije, odnosno izgleda naše planete u geološkoj prošlosti. Profesor, moj sadašnji mentor, umesto da traži klasično polaganje ispita, dao mi je zadatak da izlažem naše zajedničko istraživanje u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti - ogranku u Novom Sadu, na međunarodnoj konferenciji. Ovo je bio uspešno sproveden test mojih mogućnosti, a svet konferencija, nauke i naučnih radova postao je zabavnija strana studiranja. Moj plan je da ostanem u Srbiji, jer mislim da ima nepresušan potencijal za moja istraživanja. Volela bih da se usavršavam u Kini, ali da primarno ostanem vezana za Balkan, koji volim.

Inače, izučavam izgled životne sredine na prostoru Vojvodine i njene promene tokom poslednjih milion godina na osnovu sedimenata koji su nataloženi tokom ovog dugog perioda. Na prostoru Srbije postoje dokazi o prethodnih devet glacijalno-interglacijalnih ciklusa, odnosno smena hladnih i toplih perioda. Danas su klimatske promene aktuelna tema u kontekstu uticaja čoveka na prirodne procese. Mi izučavamo period kada nije bilo baš nikakvog uticaja čoveka. Trenutno se nalazimo u jednom toplom periodu, koga zovemo holocen, a koji je počeo pre oko 11.700 godina, kada smo poslednji put izašli iz pravog ledenog doba. Međutim, i holocen je imao kratke smene hladnijih i toplijih perioda. Tako je u Evropi od 14. do 19. veka vladalo jedno malo ledeno doba koje je dovelo do rasta lednika na Alpima, zaleđenih reka severne Evrope, pojave gladi i kuge, ali i velikih promena u društvu, predvođenih gladnim i nezadovoljnim stanovništvom, počevši sa Francuskom revolucijom. Zanimljivo je da su instrumentalna merenja temperature počela upravo nakon malog ledenog doba kada je temperatura bila prirodno niska, tako da temperatura trenutno raste i veća je od one iz 1850. godine, što je očekivano. Moram da naglasim da ne postoji "normalna" temperatura, jer su glavne osobine klime promenljivost i cikličnost.

Moja profesija zahteva boravak na terenu i traženje prirodnih arhiva formiranih u proteklih milion godina koje potom mogu da proučavam. Tokom studija sam se učlanila u Društvo mladih istraživača "Branislav Bukurov" na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, koje dobija sredstva za organizovanje istraživanja Srbije. Kao predsednica ovog društva organizovala sam mnogo ekspedicija sa studentima, koji su bili voljni da šetaju sa mnom desetinama kilometara dnevno po Srbiji i pomažu mi prilikom uzorkovanja. Osim površine, istražujem i podzemlje planete, zavlačim se u kanale pećina koje nisu dostupne turistima, jer smatram da su one neuporedivo lepše. Naravno, ovo radim uz opremu i iskusne speleologe. Pećinski nakit takođe predstavlja prirodnu arhivu koja se taložila hiljadama godina, a analiziramo ih sa kolegama iz Kine. Na terenima sam više puta mesečno, uglavnom vikendima, pošto radnim danima držim nastavu kao asistent na Katedri za fizičku geografiju, Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo.

DR ISIDORA KEŠELj:

Ples pao u senku mitohondrija

privatna arhiva

Isidora Kešelj na radnom mestu

Na četvrtoj godini fakulteta, kada smo odabrali usmerenja, u mom slučaju to je bio modul Molekularna biologija, veoma me zainteresovao rad u laboratoriji i to uzbuđenje u otkrivanju novih stvari na nivou molekula. Tokom izrade master rada, u laboratoriji u kojoj i sada radim, zaista sam zavolela rad u nauci. Na samom početku nisam imala svest o većim problemima sa kojima se naučnici suočavaju a tiču se novca, opreme... Baviti se naukom jeste zahtevno i traži posvećenost i odricanja, ali je kod mene uvek preovladavao osećaj zadovoljstva da radim ono što volim i sa ljudima sa kojima je uvek zadovoljstvo raditi, posebno sa mojim velikim prijateljem i koleginicom dr Marijom Medar.

Rezultati naučnih eksperimenata koje sam uradila pokazali su da se spermatozoidi pacijenata sa dijagnozom normozoospermije razlikuju kako po funkcionalnosti, tako i po profilu ekspresije markera mitohondirjalne dinamike. Naš cilj je nalaženje novih molekularnih markera koji bi služili kao prognostički/dijagnostički marker muške neplodnosti.

Molekularni markeri koji su odabrani predstavljaju molekule za koje se sugeriše da posreduju fuziju spermatozoida sa jajnom ćelijom u procesu fertilizacije. Svrha predloženog projekta predstavlja definisanje molekula koji posreduju fuziju spermatozoida sa jajnom ćelijom, a koji bi bili novi molekularni markeri i time bi povećali dijagnostičku vrednost evaluacije spermatozoida. Ovo je posebno važno za grupu pacijenata sa normalnim parametrima spermograma čiji se spermatozoidi razlikuju po funkcionalnosti i nisu uspešni.

Kako sam napredovala u zvanjima na univerzitetu, nizale su se i obaveze. Zbog rada u nastavi i u laboratoriji, bilo je sve manje prostora za aktivnosti koje su do tada dominirale. Tako sam jednog dana prestala da treniram ples koji volim kako bih se fokusirala na istraživanja i rad sa studentima. Između plesa i mitohondrija, izabrala sam mitohondrije. Iako taj izbor nije bio lak, donela sam odluku i nastavila putem koji sam odabrala. Ispostavilo se da sam, udubljujući se sve više u svoje istraživanje, pomerala granice znanja, a to donosi ogromnu radost. Zbog tog dobrog osećaja na koji nailazim, kako u laboratorijskim istraživanjima, tako i u radu sa studentima, shvatila sam da sam napravila pravi izbor. Kada ste suočeni sa bitnim izborima, treba razmišljati dugoročno, tako da i kada danas žrtvujete jednu stvar koju volite, to uvek radite da biste sa druge strane dobili nešto još bolje. Naučno istraživanje definitivno može da obogati život, ali iza toga se uvek nalaze vredan rad, upornost, odricanje i kvalitetne odluke. Slobodno vreme provodim putujući sa suprugom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

KAKO DANAS IZGLEDA ČUVENI ZVERKA? Mnogi kažu da ne liči na sebe, a njegova karijera je krenula nizbrdo zbog optužbi za silovanje (FOTO)