I "DOROTEJA" BI DA "UHAPSE": Nenadićev roman "postao neprihvatljiv" zbog "lascivnog" narativa, istrgnuti zlonamerno delovi

ROMAN "Dorotej" Dobrila Nenadića jedan je od najcenjenijih romana tog razdoblja, a njegova književna vrednost je osnovni razlog što se nalazi u školskoj lektiri. Književnost prikazuje život u svim njegovim aspektima, pa i u onim za koje neki misle da su neprimereni. Seksualnost je sastavni deo života, umetnost 20. veka time se bavi u velikoj meri, pa ako bismo se time rukovodili ukinuli bismo veliki procenat savremenih umetničkih dela. U "Doroteju" ta tema je prikazana književnim sredstvima i obrađena na estetski prihvatljiv način.

(NE)SPORNO Delovi knjige koje su podcrtali podnosioci zahteva

Ovim rečima Mihajlo Pantić, profesor na katedri za srpsku književnost Filološkog fakulteta u Beogradu, komentariše zahtev koji je gimnazijama uputio Sindikat zaposlenih policije u kome traže da se škole izjasne o obradi romana "Dorotej", koji je u programu srpskog jezika i književnosti za prvi razred gimnazije. Sindikat je, naime, na imejl adrese gimnazija uputio zahtev da se izjasne pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

U sindikatu smatraju da je sadržaj u romanu "Dorotej" neprikladan za školski uzrast i traže od gimnazija i odgovore da li su roditelji obavešteni "u vezi navedene knjige", da li su gimnazije dobile saglasnost roditelja da njihova deca uče ovakve sadržaje, i da li se zaposleni u gimnazijama slažu s tim.

O tome da li je sadržaj primeren za petnaestogodišnjake, moglo bi se razgovarati, smatra prof. Mihajlo Pantić i navodi da bi bilo najbolje da se nađe srednje rešenje i da se taj roman prebaci možda u četvrti razred gimnazije, kada su deca već punoletna i zrelija, pa nas to ne bi vodilo polemičkom zaoštravanju i konfliktima.

Da je odlomak na koji je sindikat ukazao izvučen iz konteksta i da nastavnici u školi nikada neće akcenat staviti na taj deo već će roman tumačiti u celini, kaže nam Sanja Perovanović, profesorka književnosti u čačanskoj Medicinskoj školi i mentorka u Centru za talente. Ona, takođe, ukazuje da je zahtev upućen na pogrešnu adresu i pita da li je reč o interesovanju za nastavni sadržaj ili o manipulaciji sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

- Sindikat se meša u sferu kojom ne vlada, a izvlačenje citata iz konteksta je pogubno za tumačenje dela. Odlomak na koji su ukazali jeste lascivan i može na prvi pogled da izgleda vulgarno, ali to nije ideja romana niti će nastavnik staviti akcenat na ono na šta je ukazao sindikat - ističe ova profesorka. - Ovaj roman je veliko delo srpske književnosti, a ključni lik Dorotej suprotstavljen moralnim posrnućima onih koji ne bi smeli da ih imaju.

(NE)SPORNO Delovi knjige koje su podcrtali podnosioci zahteva

Osvrćući se na deo u kome ovaj policijski sindikat upozorava da je reč o ataku na porodicu, ova profesoroka kaže da bi sindikat trebalo da reaguje na ono što svakog dana gledamo na televizijama, a što urušava i porodicu i javni moral:

- Posebno je degutantno licemerje tog zahteva upućenog školama i profesorima pored subverzivne vulgarizacije, banalizacije i estradizacije društva na koju ne reaguju. Nisu digli glas na skaredne sadržaje kojima smo svakodnevno zapljusnuti, pa je ovaj njihov zahtev više nego licemeran, oni bi trebalo da se bave pravima zaposlenih, a ne nastavnim sadržajima.

Ona, takođe, naglašava da su gimnazije kojima se sindikat obratio pogrešna adresa, jer nastavnici samo dobiju gotov plan i program, a o sadržajima odlučuju Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Nacionalni prosvetni savet, Ministarstvo prosvete, dok je nastavnik poslednja karika u lancu.

arhiva

A odmah po saznanju da su gimnazije dobile zahtev da se izjasne, reagovalo je Društvo za srpski jezik i književnost, koje je kolegama u školama poručilo da ne odgovaraju.
- Ako ostavimo po strani upitnu pismenost ovog zahteva i potpuni besmisao pitanja koja se u njemu postavljaju, kao strukovno udruženje profesora srpskog jezika i književnosti moramo da reagujemo, jer su nam se javile kolege, predsednici stručnih veća, od kojih direktori traže da odgovore na ovaj zahtev. Direktori škola koji očekuju od naših kolega da odgovaraju na ovakve zahteve dodatno ponižavaju prosvetne radnike i sami rade na daljem urušavanju prosvetnog sistema - ističu u ovoj organizaciji.

Dodaju i da će "ako Sindikat zaposlenih u policiji bude saznao koja je to institucija nadležna da donese odluku da roman Dorotej uđe u školski program, onda možda i dobiti odgovor na neka od svojih pitanja".
Inače, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja koji je zadužen za nastavne sadržaje, navodi da je "Dorotej" jedan od najčitanijih romana u savremenoj srpskoj književnosti i višestruko nagrađivan.

- Dorotej o sebi ne govori, priču o njemu saznajemo od drugih, a njihova "svedočenja" su često lična, zlonamerna, ispunjena ličnom zlobom. Ovo jeste delo koje treba da bude izvor razmišljanja o mogućim posledicama koje "tuđa" viđenja mogu da imaju na život pojedinca, ma kako čisto njegovo srce bilo - pojašnjavaju u Zavodu. - Jedino što može biti sporno je zabranjena ljubav, ali ovaj motiv pojavljivaće se i u mnogim drugim književnim delima koja će učenici čitati... Sličan postupak učenici će imati prilike da primene i u "ukrštanju" delova iz Novog zaveta i Pekićevog "Vremena čuda".

Da li su škole obavezne da postupe po zahtevu Sindikata zaposlenih policije, mogu li u suprotnom biti kažnjene i da li je ovde reč o zloupotrebi Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja?

Iz te službe kažu da aktivna legitimacija za podnošenje zahteva za pristup informacijama od javnog značaja pripada svakom pod jednakim uslovima i obaveza svakog organa javne vlasti, uključujući gimnazije i druge ustanove koje obavljaju delatnost obrazovanja i vaspitanja, jeste da postupi po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja koji mu je podnet.

- Propuštanje organa da po zahtevu postupi na propisani način i u propisanom roku može dovesti do izricanja sankcija predviđenih istim zakonom - kažu u službi poverenika.
A profesorka Sanja Perovanović poručuje da su profesori poslednji bastion odbrane nekih temeljnih vrednosti.

- Posebno se od naše struke očekuje da iscelimo ono što na dnevnom nivou narušava i uzurpira vrednosti i negativno utiče na naše učenike - kaže ona. - Dobar pedagog i metodičar uvek kao prevashodni cilj ima interes svog učenika. Takođe, sindikati treba da se bave pravima i interesima radnika, a ne inkvizicijom u školi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije