Društvo

U REDU ZA SANU I KOVIĆ I ANTONIĆ: Zaključuju se liste sa predlozima za buduće akademike

Lj. Begenišić

27. 03. 2024. u 10:55

KAKO se bliži kraj marta, kada ističe rok za dostavljanje predloga za izbor članova Srpske akademije nauka i umetnosti, zaključuju se i spiskovi predloženih kandidata za akademike.

У РЕДУ ЗА САНУ И КОВИЋ И АНТОНИЋ: Закључују се листе са предлозима за будуће академике

U Akademiju je stigao veliki broj imena koja će, međutim, proći ozbiljnu trijažu u narednim mesecima, a samo nekolicini će se posrećiti da budu i zvanično kandidati za akademike, za koje će se glasati na izbornoj Skupštini u novembru.

Pravo da predlažu kandidate imaju odeljenja i odbori SANU, senati univerziteta, naučno-nastavna veća fakulteta, naučna veća instituta, organi upravljanja naučnih društava i udruženja umetnika.

Svi oni šalju svoje predloge, a spiskovi na akademijskim odeljenjima su dugački. Tako su za članove Odeljenja društvenih nauka predložena 34 imena od čega je samo odeljenje dalo 28, a institucije sa strane - šest.

Odeljenje je za buduće akademike predložilo: psihologa Ivana Ivića, sociologa Slobodana Antonića, filozofe Bogoljuba Šijakovića, Iliju Marića, Borisa Milosavljevića, Časlava Koprivicu i Slobodana Divjaka, kao i politikologa Draganu Mitrović. Na spisku je najviše ekonomista i to su: Miroslav Jovanović, Blagoje Babić, Rajko Bukvić, Slobodan Kotlica, Gojko Rikalović, Đorđe Đukić i Milojko Arsić. Predložena je i etnolog Aleksandra Pavićević, etnolog-kulturolog Bojan Jovanović, stručnjak za informatiku i komunikologiju Božidar Radenković.

Tu su i pravnici Marko Pavlović, Jovica Trkulja i Đorđe Ignjatović, geograf Milomir Stepić, sociolog sela Milovan Mitrović, kulturolog Dragoljub Đorđević, demograf Mirjana Rašević, filozof Milan Brdar, istoričar sela i poljoprivrede Momčilo Isić i etnolog Ivica Todorović. Ovo odeljenje za inostranog člana predložilo je Pitera Radana, pravnika iz Australije.

Prirodnjaci najbrojniji

Srpska akademija nauka i umetnosti može da ima najviše 160 članova. Međutim, sadašnje članstvo daleko je od tog broja - oko 115. Rukovodstvo Akademije nada se da će predstojeći izbori iznedriti veći broj članova, po mogućstvu mlađe dobi, jer je i starosna struktura jedan od problema na koje se ukazuje. Takođe, odeljenja društveno-humanističkih nauka malobrojnija su od odeljenja prirodno-tehničkih nauka, a oko 65 odsto članstva čine prirodnjaci.

Institucije sa strane za buduće akademike predložile su teatrologa, estetičara i filozofa medija Divnu Vuksanović, psihologa Žarka Trebješanina, etnologa Draganu Radojičić, politikologa Dragana Simića, stručnjaka za borilačke veštine Patrika Drida i matematičara u nastavi Đorđa Kadijevića.

Na odeljenju društvenih nauka kažu da su predložili ovako veliki broj imena jer je ovo odeljenje najdeficitarnije i broji samo sedam članova, a po pravilima može da ima 25.

- Od 2006. godine do danas kod nas su primljena samo tri člana i to 2009. godine psiholog Aleksandar Đ. Kostić i 2018. godine filozof Alpar Lošonc i ekonomista Pavle D. Petrović. Dakle, do numerus klauzusa nedostaje nam čak 18 članova - kažu naši sagovornici.

I odeljenje za istoriju ima spisak od deset članova, a to su: Aleksandar Rastović, Miloš Ković, Petar Krestić, Bojana Krsmanović, Ivan Jordović, Vojislav Pavlović, Ljubomirka Krkljuš, Branko Bešlin, Vesna Dikić i Igor Borozan.

Prema izbornoj proceduri, o tome ko će biti kandidat za akdemika odlučuju odeljenja, koja u izbornom procesu imaju veoma važnu ulogu. To glasanje je i glavno "rešeto" za predložena imena, a da bi neko prošao dalje treba da na tajnom glasanju dobije podršku većine prisutnih članova odeljenja.

Kako kaže više naših sagovorika iz SANU, šansu da prođe dalje na odeljenjima ima troje ili četvoro predloženih, retko kada to bude više. Konačna odluka o tome ko će ući među "besmrtnike" pada na izbornoj Skupštini koja će biti održana 7. novembra.

25. 01. 2024. u 10:48

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Svet

0 11

NOVE SVETSKE SILE UKLjUČILE SE U SUKOB U UKRAJINI: "Dve na strani Putina, dve žestoko protiv Rusa"

SUMNjE u podršku SAD Ukrajini u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima mučile su sve one kojima je cilj da se Kijev obrani od ruske agresije. Tramp je pobedio i tek treba videti u kom će smeru krenuti njegova politika, ali sva ta dešavanja zasenila su drugi važan odnos u tom, ionako komplikovanom, odnosu.

22. 11. 2024. u 09:14

RUSIJA POSTALA GLAVNI IGRAČ U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine

Ekonomija

0 4

RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine

RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.

21. 11. 2024. u 11:32