Društvo

PREMINUO AKADEMIK DRAGOSLAV MARINKOVIĆ: Odlazak poznatog genetičara

Љ.Б.

09. 05. 2024. u 16:03

SRPSKA akademija nauka i umetnosti saopštila je da je u Beogradu, u 90 godini, preminuo njen redovni član Dragoslav Marinković jedan od od naših najistaknutiji biologa i genetičara.

ПРЕМИНУО АКАДЕМИК ДРАГОСЛАВ МАРИНКОВИЋ: Одлазак познатог генетичара

Polje njegovog naučnog rada obuhvatalo je evolucionu biologiju, genetiku i bioetiku. Diplomirao je 1957. godine na Odseku za biologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Na istom fakultetu, 1960. godine, završio je magistarske studije iz oblasti ekologije i biologije ponašanja, a doktorsku disertaciju iz oblasti populacione genetike odbranio je 1965. godine. Boravio je na postdoktorskom usavršavanju na Rokfelerovom univerzitetu u Njujorku i na Kalifornijskom univerzitetu u Dejvisu.

U zvanje asistenta na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu izabran je 1959. godine. Na matičnom fakultetu prošao je sva univerzitetska zvanja, a za redovnog profesora izabran je 1981. godine. Bio je šef Katedre za genetiku i evoluciju.

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1997, a za redovnog 2003. godine. Obavljao je dužnost zamenika sekretera Odeljenja hemijskih i bioloških nauka SANU (2002‒2006). Bio je član Odbora za biologiju SANU, Akademijskog odbora „Čovek i životna sredina", kao i Akademijskog odbora za proučavanje života i rada naučnika u Srbiji i naučnika srpskog porekla.

Njegova bogata bibliografija broji više od 200 naučnih radova. Autor je dva univerzitetska udžbenika, više priručnika za nastavu genetike, a koautor je brojnih monografija i 23 srednjoškolska udžbenika.

Kao istaknuti naučnik bio je član više stručnih udruženja i institucija, među kojima su: Društvo genetičara Srbije, Antropološko društvo Srbije, Društvo bioetičara Srbije i Američko društvo za unapređenje nauka. Obavljao je dužnost predsednika i potpredsednika Srpskog biološkog društva. Bio je član Osnivačkog saveta Evropskog društva za evoluciju sa sedištem u Cirihu i jedan od osnivača Saveza društava genetičara Jugoslavije. Takođe, bio je počasni predsednik Nacionalnog komiteta za bioetiku Uneskove komisije Republike Srbije sa sedištem u SANU.

Za svoj naučni i nastavni rad primio je brojne nagrade i priznanja među kojima se izdvajaju: Aprilska nagrada studenata Beogradskog univerziteta (1964, 1989), Orden rada sa zlatnom zvezdom (1985) i nagrada „Prof. dr Vojislav Stojanović" Udruženja univerzitetskih profesora i naučnika Srbije.

Svojim naučnim i pedagoškim radom dao je veliki doprinos razvoju nauke u Srbiji. Njegov odlazak veliki je gubitak za Srpsku akademiju nauka i umetnosti i za sveukupno srpsko društvo.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

NIJE NI KUPILA KARTU, NA PLAŽI JOJ PONUDILI BESPLATNU VOŽNJU: Novi detalji tragične smrti Novosađanke u Budvi

Nesreće

0 26

NIJE NI KUPILA KARTU, NA PLAŽI JOJ PONUDILI BESPLATNU VOŽNjU: Novi detalji tragične smrti Novosađanke u Budvi

TINEJDžERKA je, kako kaže njen blizak prijatelj, bila devojka puna života, imala je mnogo planova za budućnost, a tek je imala 19 godina, i ceo život je bio pred njom, a sada je čitava njena porodica zavijena u crno.

30. 05. 2025. u 14:42

UKRAJINA IZVELA JEDAN OD NAJVEĆIH NAPADA NA RUSIJU: Aerodromi u Moskvi zatvoreni, uništena važna fabrika (VIDEO)

Svet

0 5

UKRAJINA IZVELA JEDAN OD NAJVEĆIH NAPADA NA RUSIJU: Aerodromi u Moskvi zatvoreni, uništena važna fabrika (VIDEO)

UKRAJINA je tokom noći izvela jedan od najvećih napada dronovima od početka rata, gađajući više ciljeva na teritoriji Rusije. Zbog napada su moskovski aerodromi bili primorani da privremeno obustave rad, što je izazvalo haos u vazdušnom saobraćaju.

28. 05. 2025. u 09:45