Društvo

NA DANAŠNJI DAN TURCI SU SPALILI MOŠTI SVETOG SAVE NA VRAČARU: Hram Svetog Save sazidan je na mestu za koje se smatra da je mesto spaljivanja

Tatjana Njegomir

10. 05. 2024. u 07:39

POSMRTNI ostaci Svetog Save, jednog od najvećih srpskih svetitelja, prvog arhiepiskopa Srpske pravoslavne crkve, nalazile su se u manastiru Mileševa.

НА ДАНАШЊИ ДАН ТУРЦИ СУ СПАЛИЛИ МОШТИ СВЕТОГ САВЕ НА ВРАЧАРУ: Храм Светог Саве сазидан је на месту за које се сматра да је место спаљивања

promo

Za vreme turske vladavine, srpski narod se skupljao nad njegovim moštima, kako bi pronašli utehu i mir.

Bojeći se da se sa toga mesta ne digne pobuna protiv Turaka, Sinan-paša Beogradski je naredio da se mošti Savine prenesu u Beograd, i tu spale, na Vračaru, 27. aprila (10. maja) 1594. godine. Prema srpskoj crkvenonarodnoj tradiciji, spaljivanjem moštiju svetiteljevih paša ne samo da nije ugasio svest o Svetom Savi u narodu nego ju je još više ukorenio.

Mesto spaljivanja teško je sa sigurnošću utvrditi. Iako je Hram Svetog Save sazidan na mestu za koje se smatra da je mesto spaljivanja moštiju, taj se događaj verovatno nije desio na današnjem Vračaru, koji je tada bio daleko izvan zidina grada, već na brdu „Čupina umka“, na Tašmajdanu, na mestu između današnje Crkve Svetog Marka i sportskog kompleksa, a koje se tada zvalo Vračar.

Srpska pravoslavna crkva slavi ovaj praznik 27. aprila po julijanskom, odnosno 10. maja po gregorijanskom kalendaru.

Prema nekim pričama, u to vreme se na mestu današnjeg hrama nalazila močvara, dok se na Slaviji pecalo jer je tu bila bara. Dalje predanje glasi da je Sinan-paša došao Carigradskim drumom da spali Savine mošti. Sinan-paša je hteo da spali kosti na što prometnijem i većem mestu kako bi što više građana moglo da vidi lomaču i zastraši ih i upravo je to mesto bilo centar svega, odakle se sve moglo videti.

Početkom 19. veka Gligorije Vozarević - čovek koji je najzaslužniji za osnivanje Narodne biblioteke, tvrdio je da je pronašao mesto spaljivanja moštiju velikog Svetitelja jer je na periferiji našao nepoznati drveni krst. Zamenio ga je novim 1874, a ceo kraj je dobio naziv "Vozarev krst". Danas taj deo grada nosi naziv Crveni krst.

S druge strane, Odbor za podizanje Hrama Svetog Save odlučio je da se čuveni objekat podigne na vrhu Vračara, gde se sada nalazi najveća pravoslavna svetinja na Balkanu, verujući da su tu spaljene mošti, jer se i odatle vidi dobar deo Beograda.

BONUS VIDEO: PREDSEDNIK NA CEREMONIJI DANA EVROPE: Srdačan pozdrav Vučića sa Žiofreom

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
IZRAEL JE ZATEČEN: Delije uradile nešto što je malo ko očekivao

IZRAEL JE ZATEČEN: "Delije" uradile nešto što je malo ko očekivao