JOŠ sam otečen, stavljam obloge i pijem lekove. Kada uboji malo splasnu, moraću kod lekara na kontrolu. U petak po podne izašao sam iz bolnice, i evo me sada kod kuće. Ne znam šta da kažem i mislim o ovome što se desilo na radnom mestu. U oktobru bi trebalo da odem u penziju, i ne verujem da ću se do tada vraćati u učionicu. Fizičke rane će proći, ali šta je sa onima na duši?

Komentari (0)