NA LISTI 72 RODA, SVAKO BIRA ŠTA JE: Svetski ideolozi dženderizma nameću nam pravila po kojima su polovi muško i žensko prevaziđeni

Eto, svašta možete da budete - to su vama filantropi dali, a vi ne umete da cenite. To je progres, a ne da se valjate u blatu zatucanosti kao muško i žensko.

arhiva

Ovim rečima sociolog, prof. dr Slobodan Reljić prokomentarisao je spisak na kome se, osim muškog i ženskog roda, nalaze još 72 rodna identiteta, odnosno džendera. Na tom spisku, koji su svetski borci za ljudska prava marljivo sastavili, rodovi su navedeni na engleskom jeziku po abecednom redu, pa svako ko se ne oseća ni kao muškarac, ni kao žena, može da uzme listu i za sebe pronađe i vidi - šta je.

Tako, verovali ili ne, na spisku postiji rodni identitet za one koji dele kvalitete ili estetiku iz svemira, pa oni sebe mogu da identifikuje kao kelendžera (caelgender). Na listi je i amaredžender (amaregender), a to je osoba čiji se rodni identitet menja u zavisnosti od osobe za koju je emocionalno vezana. Zatim, embidžender (ambigender) je neko ko ima istovremeno dva specifična rodna identiteta bez ikakve fluidnosti ili fluktuacija. Embonek (ambonec) je osoba koja se identifikuje i kao muškarac i kao žena, a ipak ne pripada ni jednom ni drugom.

Da i prijatelji mogu uticati na to kome rodu neko pripada, pokazuje i naziv amikadžender (amicagender), a to je rodno-fluidni identitet gde osoba menja svoj rod u zavisnosti od prijatelja koje ima. I depresija može uticati na to da se neko oseća ponekad ženom, ponekad muškarcem, a on će sebe nazvati kevasdžender (cavusgender).

Hildžender (healgender) je rodni identitet koji osobi daje mir, spokojstvo i pozitivnost, mirordžender (mirrorgender) je promena nečijeg rodnog tipa na osnovu ljudi u okruženju, a onaj ko oseća sve moguće rodove je omnidžender (omnigender).

Na listi džendera je i naziv koji je nama donekle poznat, a to je androgina (androgyne), osoba koja oseća kombinaciju ženskih i muških rodova.

Profesor Reljić slikovito tumači ovaj spisak pa kaže:

- Ostaje vam samo da stanete pred džak od 72 dženderizma, gurnete ruku i izvučete... Na listiću piše apagender. Običan ste čovek i pitate NVO-eksperta: Šta sam? A on kaže: apadžender, ništico. Šta: "Osoba koja ima apatiju ili nedostatak osećanja prema svom rodnom identitetu." Drago vam što ste se plasirali, ali hoćete više. I, evo: Femfluid! Šta sam? Femfluid je, ništico, "osoba fluidna ili varira u pogledu ženskih rodova". E, ovo ide na dobro. Možete već i da se identifikujete sa nekom visokom funkcijom. Ponovo gurate ruku u džak: Boyflux! Šta je to: "Bojflaks se identifikuje kao muškarac, ali doživljava različite stepene muškog identiteta. Ovo može varirati od osećaja ejdžendera do potpuno muškog. Ovo je već sam vrh.

Zamislite, kaže dalje sociolog Reljić, implementiraju vam maligni tumor - ovo je vreme inženjeringa, znate da se to može - i onda traže da ga gajite kao najzdravije tkivo:

- Ako niste baš srećni zbog te tumorčine, onda se filantropi sa Zapada namršte i jave vašoj, srpskoj državi da uvede kazne za nezahvalnike. Vi se malo koprcate, onda dobri ljudi iz daleke Amerike i bližeg Brisela pozovu radnike na terenu - NVO čete da se rastrče po ministarstvima, nadleštvima, partijama, medijima. Tumor se proglasi za zdravlje - tumači naš sagovornik.

Profesor Reljić se osvrnuo i na uvođenje rodno osetljivog jezika, jer "dobri ljudi" koji uvode džender ideologiju odmah traže da se promeni i jezik:

- Jezik mora biti "rodno senzitivan", što bi se reklo: naučićemo vas kako se govori, jer to kako govorite hiljadu godina se više ne može trpeti.

Ovaj sociolog analizira i tvrdnje da upotreba rodno senzitivnog jezika podstiče ravnopravnost žena, jer je to u Srbiji - nepodnošljivo. Kao ilustraciju, navodi podatke o ravnopravnosti žena u Srbiji, Americi i Evropskoj uniji.

- U SAD žene zarađuju za petinu (20 odsto) manje nego muškarci na istom poslu; u EU 12,7 odsto manje, a u Srbiji - 6,3 odsto - navodi ovaj sociolog.

- Po shvatanjima Batlerove, naš identitet je plutajući i fleksibilan - pojašnjava naš sagovornik. - Nema muškog i ženskog bića, nego postoje samo izvesni "performativi", to jest čovekovo ponašanje se može promeniti u bilo kom trenutku. Batlerova svodi ljudski identitet - koji se oblikuje na osnovu bezbroj uticaja, a ne samo pola, uključujući u te uticaje i porodicu, kulturu i religiju - na slobodno izabranu, promenljivu seksualnu orijentaciju. Po mišljenju Batlerove, porodicu ne uobličavaju veze između roditelja i dece, nego samovoljni činovi trenutnog pripadništva. U paralelnom univerzumu Batlerove, deca ne bivaju začeta, nego "dizajnirana" i proizvođena putem veštačkih tehničkih načina reprodukcije, kao što su doniranje sperme i jajnih ćelija, surogatno materinstvo, veštačke materice i manipulacija genima...

Ovaj profesor dalje razjašnjava "učenje" Džudit Batler, pa keže da je prema njenoj teoriji, muški i ženski pol pojedinca nebitan za njegov identitet, i predstavlja "diktaturu prirode" protiv čovekovog samoodređenja, od koje se treba osloboditi.

"Oznake" društvene heteroseksualnosti moraju biti odstranjene iz svake oblasti. Muškarac i žena, brak i porodica, otac i majka, polnost i plodnost nisu nešto prirodno; reč je o nečemu što je proglašeno, i pomoću čega se uspostavlja hegemonija muškarca nad ženom, kao i heteroseksualnosti nad svim oblicama seksualnog ponašanja. To treba da bude razoreno do temelja.

I ovaj profesor se osvrnuo na uvođenje rodno osetljivog jezika napominjući da radikalne feministkinje smatraju da će kroz odgovarajuću, čvrsto formalizovanu jezičku praksu proizvesti željeni oblik društvene jednakosti polova.

Takođe, kaže Dimitrijević, kao što šamani misle da onaj član plemena koji ne poštuje njihove stroge jezičko-ritualne forme proizvodi zlo za celo pleme, tako i pojedine radikalne feministkinje preteruju u verovanju da svako ko se ne drži njihovog formalizovanog jezika time ojačava sistem tlačenja žena i nanosi svim ženama direktnu štetu.

- Odatle dolazi udar na gramatiku, ne sme se reći, u gramatičkom muškom rodu, "on i ona su došli", nego "on i ona su došli/e" - kaže prof. Dimitrijević.

Takođe, uvođenjem rodnog identiteta ne samo da se krše norme koje je postavila priroda, nego i brojni zakoni, povelje i konvencije.

Tako nam advokat Milenko Radić kaže da se uvođenjem rodne idologije kod nas krši Ustav koji ne prepoznaje kategoriju roda, ali i mnogi međunarodni dokumenti. To su: Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, Evropska konvencija o ljudskim pravima, ali i Povelja Evropske unije o osnovnim pravima.

Sva ta dokumenta, kaže Radić, pisana su pre nego što je džender ideologija stupila na scenu, a ovaj advokat naročito upućuje na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima koja je "dobar tekst" i koju naša zemlja treba da poštuje bez obzira na to što nismo u EU.

Međutim, kako kaže Radić, Svetska zdravstvena organizacija je 2022. godine donela odluku da u svojim zvaničnim dokumentima osim muškog i ženskog pola uvede i međupol.

- To je budućnost - kaže Radić.

A profesor Slobodan Reljić smatra da one koji na bilo kom nivou stoje iza rodne ravnopravnosti ne vredi podsećati na mišljenje srpskog naroda, na Ustav i na to da su takvi zakoni teror nad građanima...

- Ništa ne vredi. Nikakve činjenice njih ne interesuju. Njih jednostavno morate da stavite na mesto u društvu koje im pripada. Iza svih važnih problema - ističe ovaj sociolog.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije