Društvo

BROJ SAMOUBISTAVA PAO NA 668: Nastavlja se trend smanjenja slučajeva suicida u našoj zemlji, lane 102 manje nego 2022. godine

BROJ samoubistava u Srbiji prošle godine u odnosu na pretprošlu vidno je opao: lane je sebi život oduzelo 668 ljudi, što je za 102 manje nego godinu pre toga.

БРОЈ САМОУБИСТАВА ПАО НА 668: Наставља се тренд смањења случајева суицида у нашој земљи, лане 102 мање него 2022. године

Foto Shutterstock

Ovo pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, a u centru "Srce", koje se bavi prevencijom suicida, kažu da se pad broja samoubistava smanjuje iz godine u godinu. Od 1991. kada je osnovano ovo društvo, stopa se spustila za više od 45 odsto.

Srbija se po broju suicida u odnosu na broj stanovnika poslednjih godina nalazi na 13. mestu u Evropi.

U "Srcu" kažu da je na smanjenje uticalo razvijanje službi koje se bave razgovorom sa osobama u krizi, kao i razvoj velikog broja preventivnih programa koji se sprovode u sklopu odluke u okviru UN i SZO da se stopa suicida na globalnom nivou smanji za trećinu do 2030.

Foto Preentscreen

Tanja Bokun

- Svako samoubistvo zavisi od niza okolnosti, a jedan od ciljeva svih nas koji se bavimo prevencijom suicida jeste da utičemo na promociju protektivnih faktora i smanjenje uticaja faktora rizika - kaže za "Novosti" Tanja Bokun iz centra "Srce". - Nepovoljne životne okolnosti svakako negativno utiču na mentalno zdravlje i u takvim situacijama se mnogo češće javljaju poremećaji poput depresije, anksioznosti i sl. Na globalnom nivou, tome smo svedočili tokom svetske ekonomske krize 2008-2009. ili tokom pandemije korone 2020-2021. i sl. U takvim situacijama rizik od suicida je veći. Naravno, postoji i niz drugih faktora, kao što su nestabilne društvene okolnosti, slaba socijalna interakcija, zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci i sl.

Godišnje se u svetu ubije oko 700.000 ljudi, a kod nas je taj broj u poslednjih nekoliko godina bio oko 800, a pre tridesetak godina oko 1.500. Razlozi koji stoje iza odluke osobe da ugrozi sopstveni život mahom su kombinacija velikog broja okolnosti, među kojima je, kažu u "Srcu", najznačajnije mentalno zdravlje, zatim usamljenost, fizičko zdravlje, zloupotreba alkohola, veliki gubici (bliskih osoba, posla, ugleda, materijalnih dobara...), pripadnost manjinskim i marginalizovanim grupama...

DEVEDESETIH BILO NAJTEŽE

STOPE samoubistava, kako pokazuju demografski podaci, svoje maksimalne vrednosti dostigle su 1992, 1993. i 1997. godine, kada su se približile granici od blizu 21 samoubistva na 100.000 stanovnika. Poređenja radi, pedesetih godina prošlog veka bile su gotovo dvostruko niže (oko 12 samoubistava na 100.000 stanovnika), dok se sada opet približavamo tom broju.

Među onima koji se ubiju kod nas prednjače muškarci - oko tri četvrtine ukupnog broja. Takođe, na ovaj korak najčešće se odlučuju osobe starije od 65 godina - više od polovine. Nažalost, raste procenat suicida među mladima, pa je samoubistvo jedan od tri vodeća uzroka smrti u ovoj populaciji.

- "Srcu" se javljaju ljudi svih životnih dobi, sa najrazličitijim problemima. U najvećem broju slučajeva žale se na usamljenost i nemogućnost da to što misle i osećaju sa nekim podele. Često zovu zbog porodičnih i partnerskih problema, poteškoća na poslu i sa socijalnim okruženjem, zbog fizičkih ili mentalnih bolesti, zlostavljanja, bolesti zavisnosti... Ono na čemu najviše radimo, a na čemu može da radi i cela zajednica, jeste podizanje svesti o ovom problemu, jer fenomen suicida nije problem pojedinca, već celog društva - kaže Tanja Bokun.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
EVO KAKO DO KARATA ZA VEČITI DERBI: Crvena zvezda poslala obeveštenje pred meč sa Partizanom

EVO KAKO DO KARATA ZA "VEČITI DERBI": Crvena zvezda poslala obeveštenje pred meč sa Partizanom