SEĆANJE NA VIŠE OD 1.000 POKLANIH: Selo Prebilovci postaće memorijalni centar, a prvi korak je stalna izložba

ORGANIZOVANjE stalne izložbene postavke "Prebilovci 1941" u istoimenom hercegovačkom selu, u znak sećanja na oko 1.000 ljudi koje su ustaše na najsvirepije načine ubile tokom avgusta prve ratne godine, biće samo prvi korak ka stvaranju memorijala. Kako je najavio novi direktor beogradskog Muzeja žrtava genocida Bojan Arbutina, radi se na tome da celo selo postane svojevrsni memorijalni centar.

Muzej žrtava genocida

Stalna postavka biće svečano otvorena 5. avgusta uveče, povodom obeležavanja 83. godišnjice jednog od najsvirepijih zločina počinjenih nad srpskim narodom u Drugom svetskom ratu, u nekadašnjoj seoskoj školi, danas Domu kulture "Sveti kralj Milutin". U istoj školi bilo je zatočeno 1941. više od 100 dece do 12 godina sa učiteljicom. Gotovo niko nije preživeo.

- Kad pomislimo na velika stradanja našeg naroda prva asocijacija su nam Kragujevac, Kraljevo, Draginac, logori u Beogradu, a u NDH Jasenovac, Jadovno i Gospić. Ali, ne smemo zaboraviti ni strašne zločine nad Srbima u Prebilovcima, između 4. i 6. avgusta 1941, koji su od ovog sela načinili simbol stradanja, ne samo u Hercegovini. Prebilovci danas imaju 45 stanovnika, a pre Drugog rata bilo ih je više od 1.000. Ustaške pokolje preživelo je oko 170, a od onih koji su rođeni između 1925. i 1941. jedva nekoliko dece. Kada meštane pitate koja sećanja kod njih bude ti događaji, kažu da im je najteže bilo kada su ih roditelji zvali po imenu, a oni su znali da očevi dozivaju svoju prvorođenu stradalu decu. Jer, njima su davali imena ubijenih - kazao je Bojan Arbutina, najavljujući izložbu.

V.C.S.

Naime, deo muškaraca iz Prebilovaca uspeo je da probije obruč i skloni se, dok su neki bili i u partizanskim ili četničkim jedinicama. Mislili su da žene i decu ustaše neće dirati, međutim prevarili su se. Preživeli su se posle rata nanovo ženili i stvarali nove porodice, a deci davali imena svojih poklanih mališana. Toliko malo dece je preživelo da je prvi regrut otišao u tadašnju JNA tek 1962.

Muzej žrtava genocida

Na izložbi će poseban segment biti posvećen ovom stradanju dece, a biće izložena i stolica učiteljice Stane Arnaut, koju su ustaše zaključale sa đacima. Pre nego što je ubijena, mučena je i silovana, a među mučiteljima bili su njeni bivši đaci, kaže Arbutina. Na 22 panoa, kroz fotografije i dokumenta biće prikazan sam zločin, ali i kontekst u kom se desio. Posetici će moći da čitaju delove potresnih svedočenja preživelih, ali i da ih vide na tabletima. Biće izložena i srpska zastava kojom su tokom 1990. i 1991. prekrivani posmrtni ostaci ekshumiranih iz kraških jama, pre nego što će zajedno biti sahranjeni. Naime, šezdesetih godina sve jame sa žrtvama zabetonirane su, da bi početkom devedesetih tela bila ekshumirana i pohranjena u lokalnu crkvu. Snage HOS i HV, u operaciji "Čagalj", minirali su 1992. crkvu, raznevši i posmrtne ostatke. Kasnije su pronađene mošti iz sedam od 176 sanduka i sahranjene u novoj Crkvi Vaskrsenja Hristovog.

- Cilj stalne postavke jeste da gajimo sećanje na stradale pretke, ali i da omogućimo deci koja obilaze selo i crkvu da saznaju šta se desilo, da se zapitaju kako je moguće da postoje ljudi sposobni na ovakve zločine, da prepoznaju političke ideje koje dovode do totalitarizma, a posledično i do masovnog uništavanja pripadnika drugih naroda ili veroispovesti. Cilj je da se suočimo sa prošlošću i pružimo ruku pomirenja svim narodima na ovim prostorima - kaže Arbutina.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije