ZAJEDNO PROTIV SAJBER NASILJA: Kako država planira da se obračuna sa zloupotrebom interneta, zbog koje naročito stradaju žene i deca

INFORMACIJA da je čak 98,5 odsto teritorije Srbije pokriveno internetom, istovremeno i raduje i brine. S jedne strane se privodi kraju projekat uvođenja širokopojasnog interneta u seoska područja, a s druge imamo svakodnevno i sveprisutno digitalno nasilje: pretnje, ucene, osvetničku pornografiju, krađu profila na društvenim mrežama...

Foto Shutterstock

Ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić pomenuo je u razgovoru za "Novosti" projekat "Povezane škole", u okviru kog se uvezuje više od 3.800 osnovnih i srednjih škola. Oko 700.000 dece i više od 100.000 nastavnika dobilo je najkvalitetniji internet, bez obzira na to gde žive. Međutim, da ne bi postali meta prevaranata i zlostavljača, neophodne su obuke kako da bezbedno koriste mreže, ali i propisi kojima će kriminal u digitalnoj sferi biti kažnjavan.

U poslednje vreme opet je u fokusu zlostavljanje žena i dece na različitim grupama u okviru platforme "Telegram", koje se obično podvodi pod termin "osvetnička pornografija". Međutim, ovde više nije reč samo o objavljivanju intimnih slika koje dele razočarani partneri, već i o fotografijama majki ili sestara, koje dele muški srodnici, a šalju ih čak i pedofilskim sajtovima.

Privatna arhiva

- Situacija u Srbiji u pogledu digitalnog nasilja ne razlikuje se od situacije u bilo kojoj drugoj državi - kaže za "Novosti" Tatjana Macura, ministarka bez portfelja zadužena za rodnu ravnopravnost, borbu protiv nasilja nad ženama i njihovo ekonomsko i političko osnaživanje. - I kod nas je najzastupljenije širenje neistina, plasiranje fotografija ili video-zapisa po društvenim mrežama bez znanja i saglasnosti, kao i pretnje i plasiranje neprikladnih i lažnih informacija u raznim formatima, a najčešće uz lažno predstavljanje. Problem se dodatno usložnjava ukoliko ste osim digitalnog izloženi i drugim oblicima nasilja od iste osobe ili grupe osoba.

Ona navodi da se građani obraćaju Ministarstvu, tražeći pomoć, a izdvaja dva slučaja koja, kako kaže, sumiraju razmere onoga čemu smo svi izloženi - bilo neposredno, kao učesnici, odnosno žrtve, bilo kao uznemireni svedoci.

- Prvu grupu čine mlade žene čije se fotografije i video-zapisi dele putem društvenih mreža bez njihove saglasnosti i znanja. Takve sadržaje iz osvete dele njima poznate i bliske osobe, najčešće partneri i bivši partneri. Međutim, nedavno otkrivene zatvorene telegram-grupe pokazuju da se to ne dešava samo odraslim ženama i ne iz samo takvih relacija, već i maloletnim devojkama i izuzetno mladim devojčicama, i da to rade čak i njihovi očevi, braća, sinovi i drugi srodnici. Drugu grupu čine osobe koje se žale na proganjanje putem društvenih mreža. Mislim da često nismo svesni moći koju ima internet, kao nejneuređeniji prostor na svetu, i koliko u tom prostoru koji je bez kontrole pružamo informacija o sebi putem raznih kanala komunikacija i društvenih mreža, pa to nas ili nama bliske osobe može dovesti u neposrednu opasnost - kaže ministarka.

Dodaje da je internet najmanje uređen prostor globalno, dok istovremeno vlasnici aplikacija štite podatke korisnika koji te aplikacije mogu i da zloupotrebljavaju. Zato je tužilaštvima širom sveta, pa i kod nas, teško da uđu u trag zlostavljačima. Odgovori se predugo čekaju, IP adrese se lako maskiraju i veštiji mogu pod lažnim imenima da pišu o vama i sa adresa koje su hiljadama kilometara daleko, a da možda baš tad zajedno pijete kafu u vašoj dnevnoj sobi...

Na pitanje planira li država da donese propise koji bi zaštitili građane, ona otkriva da je već razgovarala sa ministrima telekomunikacija i policije, a nada se uskoro i sa ministarkama pravde i prosvete. Kaže da postoje inicijative započete u mandatu prethodne vlade, koje bi mogle da budu zaokružene u mandatu ove.

- Ono što vidim kao izazov jeste kako svi mi zajedno, ne samo Vlada, nego i društvo u celosti, možemo da delujemo preventivno s obzirom na brzinu kojom se pitanja sigurnosti i bezbednosti na internetu otvaraju. Pred takvim izazovima je ceo svet, ne samo Srbija. Ne postoji propis na koji se možemo sa lakoćom ugledati ili primeniti ga kod nas, osim sporadičnih reakcija kojima se zabranjuje rad ove ili one mreže. Međutim, takve zabrane dugoročno nisu rešenje. Jednu mrežu ugasite, a pojavi se nova, koja pruža iste ili možda još veće mogućnosti za zloupotrebe. Važno je probuditi svest kod ljudi koliko je digitalno nasilje rasprostranjeno, koje potencijalne opasnosti vrebaju iza gotovo svake aktivnosti na internetu i koliko je važno da zaštitimo decu - kaže Macura.

Zato je predložila ministru Ristiću da se formira Savet za sprečavanje digitalnog nasilja, koji bi, osim nadležnih ministarstava, okupio i najveće stručnjake u državi.

- Ideja je da budemo možda pioniri u svetu kada je u pitanju potraga za pravnim rešenjima koja se odnose na bezbednost na internetu, ali i da Savet deluje maksimalno preventivno, sa fokusom na najmlađe. Ministar i ja smo se saglasili da bi bilo više nego korisno da tim već od jeseni krene na "teren", od škole do škole, i bavi se edukacijom - kako da zaštite sebe i druge, i kako da iskoriste sve dobre strane interneta o kojima se najmanje govori, a tiču se edukacije i unapređenja znanja i veština - zaključuje ministarka, i dodaje da je važno da sa radom nastavi i Savet za sprečavanje vršnjačkog nasilja, posebno plaforma "Čuvam te".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije