POVEĆAVA SE BROJ SUDIJA I TUŽILACA: "Novosti" saznaju - u toku su pripreme za novu reformu pravosuđa

SRBIJA se nalazi pred još jednom reformom pravosuđa, ali ovoga puta, za razliku od one kobne 2009. godine, ova podrazumeva povećanje broja sudija i tužilaca, a ne smanjenje.

Foto Shutterstock

Na julskoj sednici skupštinskog Odbora za evropske integracije, predstavnici strukovnih udruženja imali su prilike da se upoznaju sa sadržinom Predloga Reformske agende Republike Srbije i iznesu zapažanja. U okviru dela u kom se govori o pravosuđu, navodi se neophodnost reforme pravosudnog sistema i povećanje broja izabranih sudija i javnih tužilaca za 10 odsto do decembra 2025.

Kako za "Novosti" objašnjava Dragana Boljević, sudija Vrhovnog suda i počasni predsednik Društva sudija Srbije, iz obrazloženja se ne vidi kako se došlo baš do ovog procenta i da li je reč o povećanju u odnosu na broj sudijskih mesta koji je predviđen sistematizacijom (3.102) ili u odnosu na onaj koji je sada popunjen (2.636).

- Već duže od decenije Srbiji nedostaje 15 odsto sudija - kaže Boljević. - Pošto u ovom dokumentu nedostaju i podaci i analiza, može se samo zaključiti da se mera preduzima zbog opterećenosti. Jer, sudije u Srbiji su među najopterećenijima u Evropi. Po broju predmeta na 100 stanovnika na četvrtom mestu su u parničnim i privrednim predmetima i na prvom mestu u krivičnim. O tome govori izveštaj Evropske komisije za efikasnost pravosuđa za 2020, kojim je konstatovano i to da su: "osim za administrativne predmete, stope rešavanja prvostepenih predmeta u Srbiji u 2018. premašile stope rešavanja u sudovima zemalja EU." O tome se, nažalost, ne govori.

Društvo sudija je uradilo analizu opterećenosti sudija za period 2002-2022, bez prekršajnih sudova. Ona pokazuje da je broj sudija smanjen za 17 odsto (sa 2.425 u 2002, na 2.008 u 2022), a da su znatno povećani i broj predmeta i ukupna opterećenost sudija. Broj predmeta veći je za 23 odsto (sa 1.551.789 na kraju 2002. na 2.015.656 na kraju 2022), a opterećenost za 57 odsto (sa 640 predmeta po sudiji na kraju 2002. na 1.004 na kraju 2022).

Zato je ideja da se broj sudija poveća više nego dobrodošla i oni je pozdravljaju, ali se postavlja pitanje iz koje baze će se sudije birati, budući da postoji manjak sudijskih pomoćnika i pripravnika.

- To je sistemski problem čije je rešavanje trebalo započeti pre najmanje 10 godina, a na koji je uticao slab materijalni položaj sudija i ostalih zaposlenih i neatraktivno i "staro" sudstvo - primećuje Boljević. - U penziju će otići 770 sudija (31 odsto) u narednih pet godina, odnosno oko 1.540, dakle 62 odsto, za 10 godina. Sudije se u najvećoj meri biraju iz reda sudijskih pomoćnika, kojih trenutno nedostaje najmanje trećina (oko 830). Žalosna je istina da nema zainteresovanih za rad u sudstvu. Uslovi ne omogućavaju rešenje osnovnih egzistencijalnih potreba (naročito stambenih), a perspektiva neizvesna. Trećina zaposlenih prima platu približnu minimalnoj (oko 460 evra), a znatan broj radi besplatno - volonterski (čak i pravnici, pa i oni sa položenim pravosudnim ispitom) i/ili na određeno vreme. Pritom, plata sudija u Srbiji je najniža u regionu i jedna od četiri najniže u Evropi. Samo sudije u Severnoj Makedoniji, Moldaviji i Gruziji imaju neznatno manju, a penzija je manja i za 40-50 odsto od takve plate.

FOTO: Arhiva novosti

Zato Društvo sudija ima konkretne predloge kako bi situacija mogla da se reši i dostavio ih je kao dopunu Predlogu reformske agende. Dakle, oni tvrde da sudijska funkcija mora da se učini poželjnom, kako bi se privukli kvalitetni mladi pravnici i od njih za sudije birali najbolji. Nezavisnost sudstva, formalno učvršćena nedavnim ustavnim i zakonskim promenama, podrazumeva i materijalne garancije.

- Društvo sudija je uvereno da bi mladi, umesto kod privatnika i stranih poslodavaca, ponovo pohrlili u sudstvo ukoliko bi njihov radno-pravni status bio uređen zasebnim zakonom, njihov broj povećan (ili bar popunjen tako da ih ima koliko i sudija, kako je i propisano), kao i njihove plate, i ukoliko bi im, kad postanu sudije, bila obezbeđena materijalna sigurnost. Zbog toga se već godinama zalažemo, između ostalog i za to da osnovica sudijske zarade ne bude manja od prosečne neto zarade, a da penzija sudije (koji se u trenutku penzionisanja nalazi na sudijskoj funkciji neprekidno 20 godina) bude jednaka njegovoj poslednjoj osnovnoj plati - kaže Boljević.

Ona na kraju dodaje da sudije i tužioci (po sistematizaciji oko 3.100 sudija i nešto više od 800 tužilaca), zajedno sa svim ostalim zaposlenima u sudstvu (10.697) i javnom tužilaštvu (manje od 2.000) ne čine ni 2,7 odsto zaposlenih u javnom sektoru. Stoga primanja zaposlenih u pravosuđu, veruje, imaju tek neznatan uticaj na državni budžet.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije