PROSVETARIMA OD JANUARA BOLJE PLATE I ZAŠTITA: Intervju - Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete
ŠKOLSKA godina za 508.000 osnovaca i 240.000 srednjoškolaca počeće uobičajeno, škole neće dobiti nikakvu zvaničnu preporuku kako da počnu školsku godinu, kako što je to ranije bio slučaj, zbog vanrednih okolnosti, kao što su kovid ili majske tragedije.
Moja preporuka nastavnicima je da prve dane iskoriste za prijateljski razgovor sa decom, tako će se stvoriti toplija atmosfera. Predavanja i ocenjivanje ranije stečenog znanja neka odlože na nekoliko dana.
Ovo u razgovoru za "Novosti" uoči početka nove školske godine, kaže ministarka prosvete prof. dr Slavica Đukić Dejanović koja je đacima poželela da im školske obaveze budu samo jedan segment, a da u školi steknu i najbolje prijatelje, dragocena drugarstva i nauče se pravim životnim vrednostima.
Početak svake školske godine obeleže zahtevi prosvetnih radnika koji se tiču zarada, ali i bezbednosti u učionicama. O tome ste razgovarali sa sindikatima, kakav dogovor je postignut?
- Predlog Vlade sa kojim smo izašli pred sindikate je da prosvetni radnici od 1. januara 2025. godine imaju procentualno dvocifreno povećanje plata, koje će biti za 50 odsto veće od uvećanja zarada ostalih zaposlenih u javnom sektoru. Proteklih godina prosvetni radnici jesu bili u zaostatku sa visinom plata i država smatra da oni moraju biti apsolutni prioritet kod januarskog povećanja. Dogovor je da nastavimo razgovore za dve nedelje. Osim toga, konstatovali smo da je većina zahteva iz ranije potpisanog protokola sa sindikatima ispunjena, pa su plate prošle godine povećane za 30 odsto, zarada na razredno starešinstvo povećana je sa četiri na sedam procenata, povećan je broj zaposlenih na neodređeno vreme kroz takozvanu sedmu fazu zapošljavanja.
Neki sindikati najavljuju "beli štrajk", odnosno kažu da neće upisivati ocene. Da li se od toga odustalo?
- To niko zvanično nije najavio, ali Nezavisni sindikat koji, doduše, nije reprezentativan, najavljuje "beli štrajk". Za nas je i to tema, međutim, nismo imali prilike da razgovaramo sa kreatorima te ideje.
Svi prosvetni sindikati i zaposleni u školama traže garancije za veću bezbednost. U tom cilju najavljene su izmene Krivičnog zakonika koje će napad na nastavnika tretirati kao krivično delo. Da li nastavnici mogu očekivati da će tokom jeseni taj propis biti usvojen i da će drugo polugodište početi sa novim merama?
- Kao što je ministarka pravde najavila, tokom oktobra počeće javna rasprava, a gotovo sasvim je izvesno da će do kraja godine izmene biti usvojene u Skupštini Srbije, nakon čega će početi i primena tih izmena Krivičnog zakonika. Ako advokat ima takav status, isti zaslužuju i prosvetni i zdravstveni radnici.
Da li će to u značajnoj meri uticati na smanjenje nasilja ili je potrebno preduzeti i neke druge korake?
- Svaka normativna mera koja pooštrava sankcije deluje preventivno, ali konkretne efekte znaćemo nakon primene propisa i evaluacije.
Kao psihijatar, šta biste preporučili kao preventivu za sprečavanje nasilja u školama?
- Nasilja je uvek bilo, agresija je svojstvo ljudskog bića, samo je pitanje na koji se način ono kanališe. Važno je da se ono prepozna u najranijem detinjstvu i zato mere u vrtićima mogu da daju najbolji rezultat u smislu prevencije agresije. Kada se psihološka, fizička i verbalna agresija rano identifikuje, ona se može usmeriti na društveno prihvatljive aktivnosti. Danas je agresija vidljivija, o nasilju sa više govori, što je dobro, ali samo podizanje vidljivosti, posebno kada je plasirano na način da povećava tenzije, može da potencira novo nasilje.
Osim ovih problema prosveta se suočava i sa manjkom nastavnika, za pojedine predmete, kao što su matematika, fizika, informatika, jezici... gotovo je nemoguće naći predavače.
Šta država namerava da preduzme da se to reši?
- To jeste realan problem. Razmatramo različite mere poput dvopredmetnog angažovanje nastavnika. Što znači da nastavnici srodnih predmeta, fizike i matematike, na primer mogu predavati dva predmeta. O tome moramo razgovarati i sa nastavničkim fakultetima koji inicijalno obrazuju ove kadrove. Još ranije smo počeli da stipendiramo studente koji se školuju za prosvetne radnike, sada te stipendije iznose oko 20.000 dinara, a od 1. oktobra počinje prijavljivanje za te stipendije. U više navrata razgovarala sam i sa dekanima fakulteta koji školuju nastavni kadar, oni imaju svoje predloge i ideje i mi ćemo morati ove godine zajednički vrlo ozbiljno na tome da radimo. Problem je što je slična situacija i u regionu, tako da nema univerzalnog modela koji bi se mogao primeniti.
Kao dugogodišnji univerzitetski profesor, upoznati ste sa problemima visokog školstva, a među njima su i finansije. Neki dekani tvrde da fakultetima preti zatvaranje, jer im država ne uplaćuje novac za troškove.
- To pitanje će biti rešeno do početka akademske godine. Naći ćemo način i troškove ćemo pokriti. Ali, ovo pitanje biće trajno rešeno kroz donošenje novog zakona o finansiranju visokog obrazovanja ili kroz izmene Zakona o visokom obrazovanju, još ne znamo koja od ove dve opcije će biti. Ovim izmenama biće urađena i racionalizacija i optimizacija troškova fakulteta, jer, na primer, nije racionalno i ekonomično grejati ogroman amfiteatar za nekoliko studenata na predavanju.
Jedna od tema koja mesecima potresa javnost jeste i rudarenje litijuma i projekat "Jadar".
Stiče se utisak da se SPS nekako drži po strani. Jeste li smišljeno u zavetrini pošto ta tema nije popularna?
- Mi na stranačkim organima nismo raspravljali o projektu "Jadar". A u Vladi na mestima na kojima se nalaze socijalisti postoji određena pozicija i smer koji država ima i mi to poštujemo. Kad je reč o rudarenju litujuma - mi smatramo da struka mora imati poslednju reč. Kada se urade studije, one će pokazati koje finansijske efekte daje kopanje litiujuma, ali mora se znati i kakve to efekte ima po zdravlje ljudi i zaštitu životne sredine. Veoma je važno da ne bude ugroženo zdravlje nijednog čoveka. Ja sam kao lekar, kada dajem lek pacijentu, uvek vagala da li će imati neželjene efekte i da li je veća korist ili šteta od primenjenog leka. Niko se neće opredeliti za eksploataciju litijuma ako studije ukažu na štetnost i nemogućnost prevencije oštećenja zdravlja i životne sredine. Ono što je činjenica je da opozicioni lideri zloupotrebljavaju pitanje litijuma u nedostatku kvalitetnih, sopstvenih ideja.
Funkcioner SPS Igor Braunović smenjen je sa čelne pozicije u "Srbija šumama" jer je označen kao jatak opozicije. Jesu li tačne spekulacije da se u stranci otvorio sukob posle njegove smene?
- Ja sam u SPS počasni predsednik i ne znam ni za kakve sukobe tim povodom. Pitanja vezana za pojedince ne zavređuju toliku pažnju da bi se stranka zbog toga delila. Naš odnos prema državi i zajedništvo sa Srpskom naprednom strankom su putokaz koji negujemo radi bolje budućnosti Srbije. Svi kojima se to ne dopada mogu da reaguju na svoj način. Nisam testirala da li ima takvih pojedinaca, ali ja nisam među njima.
Ovih dana aktuelna je tema rekonstrukcije Vlade. Da li Socijalistička partija Srbije očekuje da će ostati u ovom sastavu i posle eventualne "obnove" kabineta?
- Rekonstrukcija Vlade je uvek dobra prilika da se osveži sastav kabineta premijera i da oni koji imaju nove ideje i energiju pokažu svoj potencijal. Smatram korisnim naše dalje angažovanje u Vladi. Naravno, o tome odlučuje SNS, zbog najvećeg poverenja koje su im građani dali i zbog vizija državne i političke budućnosti Srbije, koju socijalisti podržavaju.
"Ribnikar" normalno radi
Da li se radi na izgradnji Memorijalnog centra u "Ribnikaru", kakvo je stanje u toj školi pred povratak u klupe?
- Kultura sećanja i sam memorijalni centar uvek će biti tema za nas. Formirana je radna grupa, koja redovno održava sastanke. Još uvek se prikupljaju ideje, kako treba da izgleda memorijalni centar, kako majski događaj ne bi pao u zaborav. Predstavnici roditelja u svemu predano učestvuju. Škola, inače, normalno radi i nastaviće da radi. Ipak, i pored duge tradicije koju ima, interesovanje za upis nije kao ranije, upisana su dva odeljenja prvog razreda.
JEZIVA PRETNjA MEDVEDEVA: Urednici britanskog lista "Tajms" su legitimna vojna meta
BIVŠI ruski predsednik Dmitrij Medvedev danas je označio urednike britanskog lista "Tajms" kao "legitimnu vojnu metu", reagujući na njihovo pisanje o ubistvu ruskog generala Igora Kirilova, preneli su britanski mediji.
19. 12. 2024. u 09:50
UTICAJ OREŠNIKA NA LONDON: Ruski ambasador – Naterani su da zauzmu uravnoteženiji stav
LANSIRANjE ruske balističke rakete srednjeg dometa „orešnik“ na teritoriju Ukrajine nateralo je London da zauzme uravnoteženiji stav po pitanju izvođenja napada oružjem dugog dometa u dubinu ruske teritorije, izjavio je ambasador Rusije u Velikoj Britaniji Andrej Kelin.
18. 12. 2024. u 17:25
TRAMPOVA NOVA FRIZURA: Mreže se usijale od komentara - rasprave zbog zalizane kose (VIDEO)
AMERIČKI predsednik Donald Tramp zbog jednog snimka postao je tema brojnih rasprava. Na X-u (bivšri Tviter) se, naime, pojavio snimak koja ga prikazuje sa novom frizurom.
19. 12. 2024. u 08:37
Komentari (0)