Društvo

"BOŠNJAČKI" UVODE NA MALA VRATA: Lingvisti traže od Saveta za srpski jezik da se odredi prema "fenomenu" koji su masovno osudili

Lj. Begenišić

25. 09. 2024. u 17:45

SAVET za srpski jezik koji je osnovala Vlada Srbije raspravljaće početkom oktobra o statusu tzv. bošnjačkog jezika u Srbiji, a naročito na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru.

БОШЊАЧКИ УВОДЕ НА МАЛА ВРАТА: Лингвисти траже од Савета за српски језик да се одреди према феномену који су масовно осудили

arhiva

Povod za ovu raspravu je namera bošnjačkih lingvista i članova Bošnjačkog nacionalnog veća da na Katedru za srpsku književnost i jezik uvedu bosansku književnost i jezik, o čemu su "Novosti" pisale.

Profesor dr Aleksandar Milanović, predsednik Saveta za srpski jezik, kaže nam da je pokušaj da se na mala vrata "bošnjački jezik" uvede na Državni univerzitet u Novom Pazaru mesto srpskog jezika, naišao na osudu mnogih srpskih lingvista.

- Oni apeluju da se povodom ovog lošeg naučnog presedana oglasi i Savet za srpski jezik, i naša je dužnost da reagujemo - kaže prof. Milanović. - Prisvajanje srpske kulturne i jezičke tradicije i njihovo proglašavanje "bošnjačkom" baštinom već je osudio i Odbor za standardizaciju srpskog jezika, ali to nije naišlo na snažniji odgovor naše države. Nadamo se da će stav Saveta snažnije odjeknuti i u javnosti i u Vladi Srbije.

Foto P. Mitić

Osim o ovoj temi, Savet će raspravljati i o zaštiti ćirilice, a nedavne najave ministra kulture Nikole Selakovića da će država preduzeti konkretne mere da zaštiti naše nacionalno pismo, u Savetu ocenjuju kao veoma dobre.

Profesor Milanović tako ističe da je prvi deo te inicijative, vezan za nabavku ćiriličkih tastatura za kompjutere, naišao na opšte odobravanje javnosti.

 

Muzej ćirilice u Rači

NA sednici Saveta za srpski kao gosti prisustvovaće i predstavnici Udruženja za zaštitu ćirilice "Dobrica Erić".

- Oni na najbolji način doprinose da se ustavna i zakonska određenja koja se odnose na ćirilicu sprovedu u praksu - kaže nam prof. Aleksandar Milanović. - Želimo čuti njihova iskustva i zapažanja i zahvaliti im na ogromnoj energiji koju ulažu u očuvanje ćirilice. Informisaćemo javnost i o stvaranju Muzeja ćirilice u Rači, projektu koji će na najbolji način promovisati vrednost i lepotu ćirilice ne samo najmlađim generacijama.

- Svojevremeno smo na različite manifestacije nosili ćiriličku tastaturu i pokazivali je kao nekakav redak i dragocen eksponat, želeći da ukažemo da je potiskivanju ćirilice pre više decenija doprinosila i nestašica ćiriličkih pisaćih mašina u prodaji - podseća naš sagovornik. - Ta nestašica, naravno, u SFRJ nije bila slučajna. Očuvanje ćirilice mora dobiti i tehnološku podršku, mislim tu i na mobilne telefone, laptope i dr. Smatram da knjige objavljene na ćirilici moraju dobiti barem prednost pri otkupu knjiga od strane Ministarstva kulture budući da knjige objavljene na latinici imaju šire tržište u regionu. Pokazuje se tako da autorov i izdavačev izbor ćirilice predstavlja žrtvu, što je paradoksalno.

Ali, država bi trebalo još dosta toga da učini, a ovaj profesor kao glavni prioritet ističe povećanje broja časova maternjeg jezika u školama.

- Nedopustivo je da budemo država sa praktično najmanjim brojem časova tako važnog predmeta - upozorava ovaj profesor. - Bilo bi jako dobro kada bi srpski jezik i književnost dobio natpredmetni status, kao što je to slučaj u Rusiji. Izuzetno važnim smatram i pitanje očuvanja srpskog jezika i pisma u, nažalost, sve brojnijoj dijaspori. Država za to mora razviti pouzdane mehanizme: obučiti i slati najbolje nastavnike, izraditi posebne štampane i elektronske udžbenike. Konačno, mora se urediti i kultivisati srpski jezik u našim medijima i izdavaštvu, što je jedino moguće kroz uvođenje obaveznih licenciranih lektora. Nestručni lektori, a neretko i izmišljeni tj. fantomski, doprinose urušavanju naše jezičke kulture.

Nezaobilazna tema o kojoj ovo stručno telo raspravlja je status rodno osetljivog jezika i nove strategije da se on nasilno uvede mimo volje građana i srbističke struke.

- Iako je Ustavni sud doneo odluku da se Zakon o rodnoj ravnopravnosti kojim se uvodi rodno osetljiv jezik stavi van snage, neprirodni jezički inžinjering nastavlja da se sprovodi drugim sredstvima, i mi želimo i Vladu Srbije i javnost o tome da informišemo - navodi prof. Milanović.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
DOKLE VIŠE? Siner ponovo kopira Đokovića! Još jedan Novakov bivši trener radio sa Italijanom!

DOKLE VIŠE? Siner ponovo "kopira" Đokovića! Još jedan Novakov bivši trener radio sa Italijanom!