NEPOKRETNE KUPAJU TEK NA DVE NEDELJE: Dom za invalide na Bežaniji umesto potrebnih 17 ima sedam negovatelja

ZBOG manjka kadra Dom za odrasla invalidna lica na Bežanijskoj kosi, u Beogradu, obznanio je da će korisnike do daljeg morati da kupa jednom u dve nedelje! Nezavidna situacija beleži se u ustanovama širom zemlje, a razlog je svuda isti - nema dovoljno negovatelja, medicinskih sestara, pa čak ni čistačica i servirki.

НЕПОКРЕТНЕ КУПАЈУ ТЕК НА ДВЕ НЕДЕЉЕ: Дом за инвалиде на Бежанији уместо потребних 17 има седам неговатеља

Foto: Printscreen

Na oglasnoj tabli bežanijskog Doma osvanulo je obaveštenje: "Od 20. 9. korisnici će se podizati jednom dnevno, a od 21. 9. biće promenjen raspored kupanja. Jutarnja i večernja nega biće pružana i dalje svakodnevno, a kupanje će biti svake druge nedelje. Nove mere su uvedene usled trenutnog nedostatka osoblja (zbog bolovanja) i trajaće do povratka osoblja sa bolovanja."

Obaveštenje je izazvalo salvu reakcija, a direktor Mikica Budimirović, inače i sam invalid, za "Novosti" priznaje da korisnici i njihove porodice zaslužuju iskrenost.

- Nijednog trenutka ni zdravlje, ni lična higijena korisnika nisu dovedeni u pitanje, jer im se redovno menjaju pelene i održava higijena u sobama. Drugačije ne možemo, jer nemamo dovoljno radne snage. Konkurs je stalno otvoren, ali niko se ne odaziva. Čak i kad se desi da se neko javi, posle kraćeg vremena odlaze jer im je, kažu, težak posao - otkriva Budimirović.

On kaže da bi Dom formalno trebalo da ima 17 negovatelja i 10 sestara, a radi sedam negovatelja i pet sestara. U takvoj situaciji, svaki godišnji odmor ili bolovanje naprave problem.

Foto: Printscreen

Mikica Budimirović

- Svi su "jaki" na mrežama, kada treba kritikovati, ali nikog nema da se javi, da nam pomogne. U ovom domu spavao sam tri godine, u vreme korone i neposredno posle. Nijedan korisnik nije preminuo od kovida. I sada se desi da prespavam kad je potrebna pomoć, ali ne možemo da nadoknadimo radnu snagu koje nema - kaže Budimirović.

Većina formalnih negovatelja odlazi, kako kaže Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije, u Nemačku i Austriju, jer su im zarade po dva ili tri puta veće.

- Velika je fluktuacija radne snage sa celog Zapadnog Balkana u zapadnu Evropu - dodaje Todorovićeva. - Niko nema podatke koliko nam zapravo nedostaje formalnih negovatelja. Osim što su nezadovoljni primanjima, fali im i psiho-socijalna podrška, jer je njihov posao veoma zahtevan. U interesu nam je da budu zadovoljni, jer brinu o našim roditeljima. U suprotnom, sav teret pada na porodice.

Istraživanje Crvenog krsta pokazalo je da u Srbiji, među osobama starijim od 65 godina, čak 40,7 odsto zahteva dugotrajnu negu zbog teškoća u funkcionisanju, a među osobama s invaliditetom od 18 do 64 godine procenti su veći - 64 odsto.

Foto: Medija centar

Nadežda Satarić

- Od srodnika, koji svoje drage smeštaju u ustanove, imamo saznanja da su usluge i uslovi smeštaja u domovima šaroliki. Kažu da ima onih koji korektno brinu o korisnicima, kao i onih, i državnih i privatnih, u kojima je evidentan nedostatak negovateljskog kadra i medicinskih sestara, što se oseća već na ulasku po mirisu koji preovlađuje, i po nezadovoljstvu korisnika i posetilaca. Navode da medicinske sestre daju otkaze, uzimaju bolovanja ili plaćena odsustva, i idu u inostranstvo sa turističkim vizama, gde ostaju do šest meseci da neguju stare za znatno veće zarade - objašnjava za naš list Nadežda Satarić, predsednica UO Udruženja "Snaga prijateljstva Amitu".

FALE I GERONTODOMAĆICE

SANDRA Perić, direktorka Komore socijalne zaštite, ukazuje na veliki manjak i gerontodomaćica, iako su tačne brojke nepoznate:

- U većim mestima ne možete ni privatno da nađete nekoga ko bi brinuo o vašim roditeljima. Umesto formalnih, dobijamo mnoštvo neformalnih negovatelja, članova porodice, čiji rad nije ni prepoznat, ni priznat, ni plaćen, i koji nemaju podršku. Budući da smo sve starije društvo, ovo će biti sve veći izazov.

Ovo udruženje je pre 11 godina obilazilo domove u okviru realizacije projekta "Za dostojanstveniji život starijih". Tada su konstatovali da su garancije prava korisnika u registrovanim domovima nedovoljne, a u neregistrovanim čak i ne postoje.

- Tada je u registrovanim domovima bilo dovoljno osoblja, ali je bilo vidno da se starijima kontinuirano uskraćuju ljudska prava i to već u porodici, a nastavlja se u ustanovi, usled nedovoljne upoznatosti i osoblja i starijih sa pravima i nedovoljno obezbeđenih mehanizama zaštite. Uslovi smeštaja bili su polarizovani: u registrovanim domovima od veoma dobrih do tek prihvatljivih, a u "ilegalnim" nedostojni života - kaže Satarićeva.

Nakon preporuka resornom Ministarstvu, zatvoreni su mnogi neregistrovani privatni domovi, a neki su se u međuvremenu akreditovali.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

REČI KOJE TERAJU SUZE NA OČI! Trener Voriorsa: Svakog dana mislim na Dejana Milojevića