DOM NA MESTU STRADANJA: U Glini na Baniji otvoren Srpski kulturni centar "Josif Runjanin"

Boris Subašić

05. 10. 2024. u 21:39

SRPSKI kulturni centar "Josif Runjanin" svečano je otvoren danas u Glini, banijskom gradiću-mučeniku, čiji su srpski žitelji sistematski istrebljivani u vreme NDH.

ДОМ НА МЕСТУ СТРАДАЊА: У Глини на Банији отворен Српски културни центар Јосиф Руњанин

Foto: Srpsko narodno vijeće

 U višenamenskom prostoru Centra će se odvijati obrazovni, kulturni, društveni i sportski programi Srba sa Banije i iz cele Hrvatske.

SKC je urađen po projektu arhitekte Miloša Ušljebrke na više od 1.000 kvadratnih metara korisnog prostora, a inicijativu za njegovo uređenje dalo je Srpsko nacionalno vijeće (SNV) koje je i finansiralo projekat. U Centru se nalazi stalna izložba posvećena istoriji Srpskog kulturnog društva (SKD) "Prosvjeta" koje je osnovano 1944. u Glini, kao i znamenitim Srbima ovog kraja.

Foto: A. Kožul

Epsikop dalmatinski Nikodim osveštao je Srpski kultirni centar

Opština Glina je po popisu iz 1991. imala je 23.040 stanovnika, od toga 60,6 odsto Srba i 34,9 odsto Hrvata. Grad Glina, na istom prostoru, po popisu iz 2011. imao je 9.283 stanovnika, od kojih su 69,7 odsto Hrvati, a 27, 5 odsto Srbi.

Prostorije SKC je osveštao episkop dalmatinski Nikodim, u kulturno-umetničkom programu je nastupio Festivalski hor Virtouz, a na svečanoj akademiji su se velikom broju prisutnih obratili Milorad Pupovac, predsednik SNV, Mile Radović, predsednik SKD "Prosvjeta", i Veran Matić, specijalni izaslanik predsednika Srbije za pitanja nestalih sa Hrvatskom.

Foto: A. Kožul

Zvanice na svečanoj akademiji

- Poštovani učesnici svečanosti veoma smo zahvalni na Vašoj odluci da sa nama danas podelite radost otvaranja SKC "Josif Runjanin" u Glini, u renoviranoj kući Letića. Centru koji se otvara u gradu koliko tegobne, toliko i bogate, koliko slobodarske, toliko tragičarske istorije njegovih dominantnih stanovnika, Hrvata i Srba. Gradu koji je i po jednom i po drugom postao veći i znamenitiji nego što u stvarnosti jeste - rekao je Milorad Pupovac.

SKC se nalazi u obnovljenoj kući srpske porodice Letić čije su članovi stradali u maju 1941. u prvim ustaškim maskrima u Glini. Nalazi se naspram prostora gde se nekada nalazila srpska Crkva Rođenja Presvete Bogorodice. U njoj su u julu 1941. ustaše u dva navrata počinile monstruozne pokolje Srba, a zatim su je srušile. Posle rata je na tom mestu podignut Spomen-dom, koji su vlasti Hrvatske 1995. pretvorile u Hrvatski dom.

- Glina nije samo mesto gde je osnovana SKD "Prosvjeta". Glina je simbol velikog stradanja, ali i vere našeg naroda da možemo ostati i opstati na ovim prostorima. Zbog toga, nije slučajno da se u Glinu stalno vraćamo i obeležavamo naše godišnjice, na kojima obnavljamo naše sećanje na nevine žrtve u prethodnim ratovima, koje nikada neće nestati. Isto tako, iskazujemo i iskreno poštovanje svim ljudima i njihovom trudu, koji Glinu čine mestom koje želi i ima budućnost - rekao je Mile Radović.

Foto: A. Kožul

Izložbeni prostor

SKC nosi ime po Srbinu Josifu Runjaninu koji je 1846. u Glini komponovao melodiju za tekst pesme Antuna Mihanovića "Lijepa naša domovino".

- Osećam se slično uzbuđeno kao kada je pre nekoliko godina kada je na Petrovaradinu otvorena kuća bana Josipa Jelačića.Kada sam slušao danas himnu "Lijepa naša domovino" osećao sam neku vrstu specijalnog vraćanja u prošlost, razmišljajući kako je izgledalo 1846. ovde u Glini kada je Josip Runjanin komponovao ovu pesmu i kako je izgledalo kada ju je Srpsko dobrovoljno pevačko društvo izvodilo. Sigurno je bilo veselo i pozitivno i mislim da je izuzetno važno to što je ovaj dom dobio ime Josipa Runjanina, kompozitora hrvatske himne "Lijepa naša", jer se može reći da je on pravi zaštitnik, most i poveznica srpskog i hrvatskog naroda - poručio je Veran Matić.

ZNAMENITI BANIJCI

STALNA izložbena postavka SKC Josip Runjanin približava posetiocima znamenite Banijce, među kojima su osnivači srpskog avangardnog pokreta zenitizam, braća Branislav i Ljubomir Micić, vajar Simeon Roksandić, čije skulpture "Dečak sa razbijenim krčagom" na Čukur-česmi i "Ribar" krase Beograd, i akademik SANU dr Đuro Kurepa, matematičar.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

CRNOGORCI KIPTE OD BESA ZBOG SKANDALA NA CRNOGORSKOJ TELEVIZIJI: U sopstvenu državu ne možemo da čujemo himnu!