KRALJEVO PAMTI I NE OPRAŠTA: Srbija ne sme da zaboravi zverske zločine vojnika nemačkog Vermahta počinjene krvavog oktobra 1941.

Горан Ћировић

15. 10. 2024. u 12:05

OSAM decenija izrastamo iz vas. Koliko bi nas još i kakvih bilo da vas nisu sasekli? Gde bi nam granica bila da nam vas nisu otrgli? A, nisu krvnici milosti imali. Decu su nam uzeli. Starce nisu poštedeli. Očeve. Majke. Rođake. Komšije...

КРАЉЕВО ПАМТИ И НЕ ОПРАШТА: Србија не сме да заборави зверске злочине војника немачког Вермахта почињене крвавог октобра 1941.

Foto: Istorijska zbirka Narodnog muzeja Kraljevo / G. Šljivić

Previše je oktobarske tuge utkano u istoriju kraljevskog grada. Ne zaboravljamo. Na to nas naši preci, krvavi oktobar, večna učionica života, obavezuju.

U ovih nekoliko, potresnih rečenica izgovorenih na jednoj od minulih komemoracija na Groblju streljanih, nad humkama nevino streljanih civila oktobra 1941. u najkraćem su sažeta osećanja Kraljevčana koji duže od osam decenija sa bolom i tugom pamte najtragičniji događaj u istoriji svog grada i žrtava posečenih rafalima mitraljeza pod zverskim geslom "sto za jednoga".

Upravo je tako glasila zločinačka kaznena naredba broj 888 general-feldmaršala Vilhelma Kajtela, šefa vojne komande Vermahta, da se za jednog ubijenog nemačkog vojnika iz odmazde likvidira 100 talaca, a za ranjenog 50. Zločini fašističkog okupatora počinjeni u Kraljevu, Kragujevcu i Mačvi oktobra 1941. inicirani su direktnom naredbom Adolfa Hitlera upućene Štabu generala Franca Bemea, glavnokomandujućeg u Srbiji, sa ovlašćenjem da se "za celu Srbiju ima stvoriti zastrašujući primer, koji mora najteže pogoditi celokupno stanovništvo".

Tako su za samo nekoliko oktobarskih dana vojnici Vermahta u Kraljevu streljali više od dve hiljada nevinih civila. Osim tadašnjih žitelja, likvidirane su i brojne izbeglice iz svih krajeva Jugoslavije, a najviše iz Slovenije.

- Na osnovu opsežnih istraživanja istoričara Silvije Krejaković, utvrđeno je da je do 20. oktobra u Kraljevu streljano najmanje 2.190 osoba različitog porekla, uzrasta i zanimanja.

Među njima je najmanje 102 osobe imalo manje od 18 godina, dok je najveći broj streljanih bio u najplodotvornijem životnom i radnom dobu, između 25 i 45 godina starosti - priča Nemanja Trifunović, istoričar kustos Narodnog muzeja u Kraljevu.

Darko Gučanin, Foto: Istorijska zbirka Narodnog muzeja Kraljevo / G. Šljivić

Aktivnosti ustanika izazvale su reakciju nemačke komande, najpre hapšenjem i vešanjem rođaka članova pokreta otpora, rekvizicijom imovine bogatih domaćina i stvaranjem civilnih logora. Nakon opsade grada, združene snage ustanika pokušale su da krajem septembra i početkom oktobra unište nemački garnizon stacionaran u Kraljevu. Ti oružani napadi partizansko-četničkih jedinica na 717. diviziju Vermahta u kojima je poginulo 14, a ranjeno 10 nemačkih vojnika, međutim, neposredno su poslužili okupatorima za doslovno sprovođenje odmazde, masovna hapšenja i streljanja.

- U saglasju sa surovim naredbama komande, Nemci u Kraljevu zatvaraju taoce u veliku lokomotivsku halu u krugu Železničke radionice. Već 4. oktobra zatvoreni su radnici iz Fabrike aviona, a od 10. oktobra i radnici Železničke radionice i ložionice. Zatim deo profesora i đaka ovdašnje Gimnazije i Ratarske škole. Nisu pošteđeni ni radnici poštanske i opštinske službe, sudije, pravnici, trgovci, zanatlije. Racije su sprovođene svuda, na ulicama, u kućama, u vozovima, na njivama, voćnjacima, hapšeni su i zatvarani starci, maloletnici i žene - dodaje Trufunović.

Nemanja Trifunović, Foto: Istorijska zbirka Narodnog muzeja Kraljevo / G. Šljivić

Vanredno stanje sa prekim sudom Nemci su uveli 15. oktobra kada su u zoru i započela streljanja. Ispred mitraljeza vojnika 749. pešadijskog puka 717. divizije Vermahta, izvedeni su prvo železničari, potom i svi ostali taoci. Poručnik Alfons Maciovič, poreklom Poljak, dao je znak za početak zverske egzekucije. Po završetku mitraljeskih rafala, nemački oficiri su hicima iz revolvera u smrt slali sve one koji su pokazivali znake života.

- Streljanje se nastavilo i narednih dana. Iz hale su izvođene nove i nove grupe od po sto zatvorenika i tako sve do 20. oktobra kada su iz gradske bolnice pred nemački streljački stroj dovedeni svi iole pokretni bolesnici - ističe istoričar arhivista Darko Gučanin, direktor Narodnog muzeja u Kraljevu.

- Čitav prostor na kojem je počinjen ovaj stravični zločin potom je zasut krečom. Mnoge familije su streljanjem ugašene, mnoge su ostale bez muških članova, majke su ostale bez sinova, deca bez očeva. Po kazivanju trgovaca, u gradu se nije moglo naći dovoljno crnog platna za izradu odeće ožalošćenih, neutešnih porodica i meštana.

Posle troipogodišnje okupacije tokom koje su nemački fašisti počinili brojne zločine nad nevinim stanovništvom, Kraljevčani su prvi dan slobode dočekali 29. novembra 1944. godine. Odmah narednog dana, oslobodilačka vojska je sa narodom odala poštu streljanima 1941. i svim rodoljubima koji su živote dali za slobodu.

Streljanje Pogubljeni stanovnici i izbeglice u Kraljevu oktobra 1941. godine, Foto: Istorijska zbirka Narodnog muzeja Kraljevo / G. Šljivić

Strateški značaj mesta

U KRATKOM predahu između dva rata Kraljevo je osnivanjem Železničke i Aeroplanske radionice postalo industrijski centar i saobraćajno čvorište.

- Za Nemce je Kraljevo imalo važan strateški značaj. Tu su, uz Komandu mesta, smešteni 717. pešadijska divizija, delovi 737. i 749. puka i atiljerijskog diviziona, Vazduhoplovno-tehnički štab, ekspozitura Gestapoa, tri oklopna voza, skladište ratnog plena i mobilne jedinice - naglašava Gučanin.

- A, sa pojavom otpora okupacionoj vlasti, nemačka posada u Kraljevu dodatno je ojačavana.

Spomen-park u Kraljevu, Foto: Istorijska zbirka Narodnog muzeja Kraljevo / G. Šljivić

Komemoracija

PRAVOSLAVNIM parastosom i polaganjem venaca na Groblju streljanih, kao i komemorativnom sednicom Skupštine grada, Kraljevčani će 14. oktobra, prigodno obeležiti Dan sećanja, 83. godišnjicu fašističkog zločina. Kao i lane, vence na humke streljanih, osim njihovih potomaka, položiće gradski čelnici, predstavnici Vojske Srbije i MUP, kao i delegacije političkih stranaka, boračkih i drugih udruženja, susednih i bratskih gradova i opština.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
EVROPA RAZMATRA SLANJE 100.000 VOJNIKA U UKRAJINU: Tramp odbio predlog - poznato iz kojih zemalja bi ih bilo najviše

EVROPA RAZMATRA SLANjE 100.000 VOJNIKA U UKRAJINU: Tramp odbio predlog - poznato iz kojih zemalja bi ih bilo najviše

EVROPSKE nacije razmatraju slanje vojnih snaga u Ukrajinu u slučaju prekida vatre ili postizanja mirovnog sporazuma, potvrdili su Rojtersu zvaničnici i diplomate. Razlog je jednostavan - novoizabrani američki predsednik Donald Tramp jasno je stavio do znanja da neće slati američke vojnike u tu zemlju kako bi garantovali bezbednost, potvrdili su Rojtersu zvaničnici i diplomate.

18. 12. 2024. u 17:42

Komentari (0)

NADAL OTKRIO ŠOKANTNU VEST: Španac boluje od neizlečive bolesti, a njegove reči rasplakaće vas