IZ "JUGE" DO RANGA MEJO KLINIKE: Fenomen Dr Milovan Bojić, iskreno o "Dedinju", viziji, inatu, mladima, počecima, preprekama, uspesima...

TADA mlad docent u Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" dr Milovan Bojić poslat je 1992. kao "egzekutor" - da uguši nezadovoljstvo zaposlenih, i lekara, i sestara, koji su u belim mantilima tih dana protestovali pred Saveznom skupštinom, protiv tadašnje uprave bolnice.

Ime Milovana Bojića i Institut su gotovo sinonimi, Foto D. Milovanović

Očekivalo se da kazni neposlušne, zavede red i stvori ambijent da prethodni direktor može mirno da se vrati na posao. Ali, i tadašnji ministar zdravlja Nikola Mitrović i svi ostali, vrlo brzo su shvatili ono što će kasnije možda najjezgrovitije izreći mitropolit Amfilohije - "da u Bojiću ima baruta za mnogo više nego što je prinudni upravnik".

I, bili su u pravu. Vizijom, crnogorskim inatom kojim je zadojen u rodnom Kolašinu, stalnim podizanjem letvice očekivanja, pre svega od sebe, pa onda i od drugih, Bojić je podigao "Dedinje" u sam vrh svetske kardiohirurgije.

Maštao je kao dečak, i kasnije kao momčić da će biti pisac, ali posle decenija u medicini, nije ostao žal što se za sve ove godine na policama knjižara nisu ređale njegove knjige.

- "Dedinje" je u neku ruku moja biografija i ja sam je ispisao u knjizi "Nije bilo uzaludno", koja je u prodaji, a promovisaću je na Sajmu knjiga - kaže profesor Bojić.

I sa ove vremenske distance jasno se seća koraka, kojima su dan po dan, pokušavali da sačuvaju "Dedinje". Ono je tad bilo na vetrometini. Trebalo je izboriti status da ostane u mreži zdravstvenih ustanova, jer svi su govorili da sa Kliničkim centrom Srbije, Vojnomedicinskom akademijom i Institutom u Sremskoj Kamenici, imamo dovoljno kardio-centara.

Stalno uvode nove metode u praksu, Foto Institut "Dedinje"

- Te ustanove su bile veliki autoriteti, gde "mali Bojić" nije imao šta da traži - priča nam direktor "Dedinja". - Brzo smo okupili malu ekipu za velike rezultate. Nismo imali ni dovoljno prostora. Država se oglušila na naš zahtev da gradimo zgradu Instituta. To me nije zaustavilo. Otvorili smo bolnicu na prvim spratovima hotela "Jugoslavija". Bio je to dotad neviđen sistem u zdravstvu. U drugim bolnicama lekari su u to vreme radili za 50 maraka, u "Dedinju" su imali po 2.000 -3.000. Bio sam dovoljno lud da napravim zgradu Instituta bez dozvole, i ta moja ludost spasla je hiljade života.

Tim putem sa mnogo trnja i brojnim preprekama mogu samo izuzetno uporni, spremni na iznenađenja, uglavnom neprijatna, iza svakog ćoška.

- Kada je 1997. trebalo da otvorimo zgradu "Dedinja" pokupila su me dvojica iz državne bezbednosti iako sam bio već dovoljno afirmisan i poznat. Na moju začuđenost samo su pitali: "Kako mislite da predsednik Milošević otvori zgradu sazidanu bespravno?" Kada smo otvorili "Dedinje 1" iskopao sam teren, koji su svi zvali "Bojićeva rupa" i da nije bilo "oktobarske revolucije" 2000. godine, sigurno bismo izgradili i "Dedinje 2", mnogo ranije nego što smo ga, zahvaljujući državi, dobili 2022. I u toj oktobarskoj, kao i u svakoj revoluciji, postoje oni koji je dižu i oni koji je koriste. Ja ih nisam razvrstavao ni te 2017. kada sam ponovo imenovan za direktora. Nastavio sam da radim za "Dedinje", da se ono razvija i postiže svetske rezultate. I kada na stručnom skupu u Ohaju čujem da je naš Institut u rangu Mejo klinike, naravno da sam ponosan.

Kada ga upitate šta ga to stalno vuče dalje, što se malo kao mnogi drugi udobno ne zavali u direktorsku fotelju i - miruje, Bojić kaže:

- Ako stremite rezultatu koji je human i uzvišen, onda ćete svoju inventivnost i energiju usmeriti ka tome. Na tom putu, da se napravi rezultat vredan poštovanja, davao sam sebi više zadataka nego drugima. Nikada se posebni ljudi ne žale ne nedostatak mogućnosti. Bolja vremena se ne čekaju, nego se stvaraju.

Kada svakog jutra tačno u 3.45 uđe u "Dedinje" ode do svakog pacijenta da pita kako je, da li je zadovoljan negom, pažnjom... Popriča sa mladim kolegama, da vidi kako napreduju, kakvi su im planovi, "snimi" njihovu logiku, uči ih da se okanu sujete, ljubomore, mržnje, da ne padnu, a ako su pali kako da se podignu...

- Iskustvo se ne uči, to je ono što se doživi. Posle 5. oktobra prošao sam pakao optužbi, ali se nikad nisam revanšistički ponašao. Da bi uspeo moraš da imaš prijatelje, da bi veoma uspeo moraš da imaš neprijatelje. Ja svoje neprijatelje negujem, jer su oni najprilježniji hroničari mojih uspeha. Tome učim i mlade kolege. Mladost ume da zanese, kada postignu uspeh - polete. Kada bih svu njihovu pamet rasuo po travi, svaki bi potrčao za svojom. Ja sam tu da sakupim najbolje od svih, odluke donosimo zajedno, i tako i idemo ka postavljenom cilju.

Tako su obarali i sopstvene rekorde, pa sada evropski drže sa 21 TAVI procedurom u danu. Bojić kaže da još nije sve ideje sproveo u praksu. Sad, kao najvažnije, Institut čeka rekonstrukciju "Dedinja 1", koju je obećao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

- Pred nama su još veliki naučni iskoraci, darivaćemo Evropu i svet velikim kardiohirurškim poduhvatima koje ćemo prvi izvesti na kontinentu - kaže prof. Bojić.

U dvorištu istraživanja

PLAN je da se "Dedinje" proširi na zgradu Instituta za rehabilitaciju koji bi dobio drugi prostor.

- Prinuđeni smo da naučna istraživanja obavljamo u dvorištu zgrade - u kontejnerima, kaže Bojić. - Koronarna jedinica treba da izgleda potpuno drugačije. Svaki bolesnik mora da ima svoj boks, ventilator, respirator, stub sa infuzivnim pumpama, prostor za uređaj koji se koristi za poboljšanje cirkulacije...

Godišnje 3.000 operacija

U "DEDINjU" stara zgrada u kojoj se nalaze koronarna jedinica i vaskularno odeljenje nije obnavljana decenijama, iako broj pacijenata i složenih intervencija stalno raste. Srbija je u samom vrhu po broju pacijenata sa bolestima srca koje godišnje odnesu 57.000 stanovnika. U novoj zgradi "Dedinje 2" su tri operacione sale, u onoj staroj 30 godina - pet.

- Radimo pod ogromnim pritiskom, obavljamo više operacija na otvorenom srcu nego što se to radi u ostalim bolnicama u Srbiji zajedno. Svake godine imamo 3.000 tzv. velikih operacija i 2.000 vaskularnih intervencija - kaže prof. Milovan Bojić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije