PRILOZI ZA NEZABORAV - KRV I KOSTI U TEMELJU SLOBODE: Putevima slave i stradanja legendarnog bataljona 1.300 Kaplara 6.

UVEK sam se ponosio našim bataljonom. I kada su vremena nametala neke druge vrednosti, govorio sam: "Mladost koja je na poziv otadžbine u jesen 1914. stala uz junake izmorene u balkanskim ratovima, na Ceru, vratili im je nadu. I snagu.

Na bojište je krenuo na Đurđic, svoju krsnu slavu, a dugo se posle povrede oporavljao na Krfu, Foto Privatna arhiva

Mi smo bili njihovi sinovi, oni naši očevi. Tako smo se držali. U rovovima i u jurišima. Posle i u stradanjima. Pa, kada su nas svi otpisali, kada su mislili da je Srbija i konačno umorena, ona je oslobođena. A, u temeljima te slobode su krv i kosti.

Ove redove potpisao je Miladin Pećinar, jedan od 1.300 kaplara legendarnog bataljona srpske vojske. Bio je student druge godine Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Dvadesetogodišnjak u prvim redovima na slavnoj Kolubari.

Na bojište krenuo na svoju krsnu slavu, na Đurđic, 16. novembra. Nadjačao je golgotu Albanije. Iscrpljen stigao na Krf, oporavi se i krenuo na Solunski front.

Prve borbe zaustavile su mladog ratnika u Skočiviru, na padinama Kajmakčalana. Teške povrede. Pokidane vene i mišići noge. Sudbina mu, ipak, nije namenila kraj. Drugovi su ga izvukli, oporavljao se u engleskoj bolnici "Vertekari" u Solunu. Posle je još dugo služio otadžbini i narodu sve dok mu, u 81. smrt nije potpisala život.

A on, mladi srpski kaplar, pod rednim brojem 300 (koliko li sudbine ima u ovoj okrugloj stotki) nikada nije prežalio "zašto se i njemu nije prosrećilo da otvori kapiju slobode porobljene i oklevetane Srbije".

- Dovoljno si ti dao borbi: treba da nastaviš studije. Srbiji su potrebni i školovani ljudi - kazao mu je Božo Terzić, ministar i general, ispraćajući ga, nevoljnog, na studije u Rim.

Takvu odluku donela je Vlada. Da preživeli studenti koji su prekinuli školovanje, nastave studije. Stotinu trideset studenata tada započinje novu borbu za Srbiju. Srbiju intelektualaca, graditelja. Kaplar Pećinar čiji će rad, posle sedam decenija, biti krunisan visokom akademskom titulom, ispisuje nove stranice za otadžbinu u slobodi.

Tako, putevima slave stradanja mladih srpskih kaplara dolazimo do dragocene dokumentarne građe. Nebrojene stranice dokumenata, fotografija, zapisa, kao svedočanstava Miladinovih neostvarenih planova koje je još kao student zacrtao u životnu i profesionalnu agendu.

Unuke rado čuvaju sve što je ostalo od slavnog dede, Foto Privatna arhiva

Deo te agende velikog Miladina Pećinara, projektanta više hidroelektrana u Srbiji, osnivača Instituta "Jaroslav Černi", predavača na prestižnim svetskim univerzitetima, čuvaju njegove unuke u Beogradu u Ulici Pop Lukinoj, u kući koju je sam projektovao. Svaki kutak doma njihovog dede, koji je sada njihov, obeležen je trajanjem slavnog pretka. Njihov život je između ratnih fotografija, ordenja...

Miladin Pećinar odlikovan je Albanskom spomenicom, Ordenom belog orla, Ordenom Svetog Save i Jugoslovenske krune. Posle Drugog rata, nova država ga je odlikovala Ordenom zasluga za narod. Dobio je i dve Oktobarske nagrade Beograda, Sedmojulsku i Nagradu Avnoja. Dokazao se u struci, kakva je bila nasušno potrebna novoj državi. Struka hidraulike i hidrauličke konstrukcije. Tu je i vojnički sanduk iz 1914. pa uspomene sa porodičnih okupljanja za Božić, Vaskrs, Đurđic... Posebno mesto pripada pejzažima zavičajnog zlatiborskog Ljubiša, odakle je Miladin, kao dečak pošao na put stradanja i slave...

KAPLAR Miladin Pećinar, Foto Privatna arhiva

Venčanje sa Milicom, ćerkom uglednog beogradskog profesora Svetolika Stevanovića, direktora Prve muške beogradske gimnazije... Njegovi projekti oživotvoreni u bivšoj velikoj Jugoslaviji... Posvete studenata... I ko bi, sve to, vredno čitavog romana, udenuo u jedan novinski tekst. I ko bi, svaku od priča živih u sećanju njegovih unuka Zorane, Ivane, Ljiljane, Ružice i Milice, sažeo na šest stubaca.

- On nas je sve okupljao oko sebe - pričaju nam - Okupljao nas, kao i decu svoju. U prazničnim danima, uglavnom, on bi poveo razgovor o svom ratnom putu. I u tome je imao meru. Nije nas, što bi danas deca rekla, smarao. Svaka njegova reč pala bi tamo gde treba.

Zvonila u tišini. Poruka je bila: "Manje je važno šta ko govori, važnije je šta ume da uradi". Tako je čitav život živeo.

Sećaju se unuke da je u jednom intervjuu državnoj televiziji, 1973. pred smrt kazao: "U ovom društvu dopada mi se što se zemlja gradi, ali mi se ne dopada kako se omladina vaspitava". Na pitanje: "Kako vi mislite da se to promeni?", odgovorio je: "Revolucijom!"

Nepokolebljivo je ostajao pri svom: "Srbija je, posle Velikog rata, proigrala šansu da omeđi sebe onako kako su je omeđili oslobodioci". Kasnije je zborio:

- Ukalupljeni smo u ovo bratstvo i jedinstvo, uz poštovanje svih i svim narodima, ali to će nas debelo koštati.

Unukama se, čini se, ipak najdublje urezala poruka dedinog ratnog druga, kaplara Nikole Vranića iz Višegrada. - Stalno je ponavljao tu poruku: "I, kako reče moj Nikola, Austrijanci će nam se za pobedu i mrtvima svetiti".

Spomenik podignut na Zlatiboru, svoju krsnu slavu, a dugo se posle povrede oporavljao na Krfu, Foto Privatna arhiva

Paketi vode stizali iz banje

IZA Miladina Pećinara, kaplara iz 1914. godine i jugoslovenskog naučnika, ostalo je njegovo delo. Posle lekcije 1.300 kaplara, ispisao je 49 radova i udžbenika. Konstruisao je hidrocentrale na Tresci kod Skoplja, više vodovoda u Srbiji. Pionir je moderne jugoslovenske hidrotehnike. Obnovio izvorišta mnogih banja u Srbiji: odužili su mu se banjski radnici tako što su mu jednom mesečno, a ponekad i nedeljno, slali paket mineralne vode.

Knjiga sećanja na ratni put

NA tridesetogodišnjicu smrti kaplara i akademika Miladina Pećinara, 2003. godine, kada mu je podignut spomenik na Zlatiboru, štampana je i knjiga njegovih sećanja na ratni put, ali i put srpske nauke, u novoj Jugoslaviji. U posveti knjizi "Od Srbije do Jugoslavije", Miladina iz Ljubiša, Ljubivoje Ršumović je zapisao: "Kao što je stručno i s ljubavlju pomogao svom zavičaju, predano i neumorno, celog života Miladin je radio na polzu svog naroda srpskog."

Logo

Preporučujemo

Društvo

0 2

PRILOZI ZA NEZABORAV - KAD SU RATNICI ZAĆUTALI U SLOBODI: Putevima slave i stradanja legendarnog bataljona 1.300 kaplara 5.

18. 10. 2024. u 14:59

Društvo

0 0

PRILOZI ZA NEZABORAV - NUŠIĆEVA KNjIGA ZA SINOVLjEV GROB: Putevima slave i stradanja legendarnog bataljona 1.300 Kaplara 4.

17. 10. 2024. u 14:28

Društvo

0 0

PRILOZI ZA NEZABORAV - ODOŠE DECA DA BRANE KOLEVKU, OGNjIŠTE, SVOJU ŠLjIVU: Putevima slave i stradanja legendarnog bataljona 1.300 Kaplar 3.

13. 10. 2024. u 07:45

Društvo

0 9

PRILOZI ZA NEZABORAV - OD KAPLARA PISMA NEĆE STIĆI: Putevima slave i stradanja legendarnog đačkog bataljona u Velikom ratu 2.

11. 10. 2024. u 07:44

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije