PROKRČILI NAM PUT DO SKUPIH SUPERRAČUNARA: Naučnici iz Srbije ušli u prestižno EUROHPC udruženje, u kojem su najrazvijenije zemlje sveta
NAUČNICI iz Srbije ušli su u ekskluzivni klub - Evropsku inicijativu za računarstvo visokih performansi, EuroHPC. To im omogućava da obezbede nove izvore finansiranja za nabavku opreme za računare visokih performansi (HPC), ali i da podstaknu domaću privredu koja time postaje konkurentnija na svetskom tržištu digitalnih tehnologija.
Naučnici širom sveta tako se udružuju u veće organizacije iz praktičnih razloga. Prijem u članstvo se ocenjuje po kvalitetu, ali i po srodnosti - kao što je Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) članica udruženja akademija nauka IAP, a grupe koje istražuju elementarne čestice članice ATLAS-a i CMS-a, tako su se i istraživači koji koriste superkompjutere udružili u ovo prestižno EuroHPC udruženje. Kako je reč o skupoj i naprednoj tehnologiji, EuroHPC je elitni klub u čije članstvo mahom ulaze grupe iz najrazvijenijih zemalja.
Naš naučnik, dr Antun Balaž iz Instituta za fiziku u Beogradu smatrao je da je i Srbiji tu mesto, pa je pokrenuo inicijativu da se uključimo u EuroHPC. Uz podršku nadležnih u državi, ali i pojedinaca iz drugih naših institucija poput SANU i Elektrotehničkog fakulteta, uspeo je u tome.
- Značaj ovog projekta se ogleda ne samo u tome što nas povezuje sa najkompetentnijim evropskim centrima za nabavku opreme za računare visokih performansi (NRC), nego i što je okrenut pružanju podrške za primenu HPC kako akademskim institucijama, tako i javnom sektoru i zainteresovanim malim i srednjim preduzećima - kaže Balaž za "Novosti". - Ovo je ključno za povećanje njihove kompetitivnosti i stvaranje novih proizvoda i usluga za društvo zasnovanu na znanju, što je strateški cilj naše države. To što se Srbija prošle godine pridružila EuroHPC našim istraživačima otvorilo je mogućnost da učestvuju u projektima koji se finansiraju u okviru ovog programa.
Inače, prvi projekat u kome učestvuju Institut za fiziku u Beogradu i Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu je evropska mreža centara kompetencije za HPC (EuroCC2/EuroCC4SEE) kojim u Srbiji rukovodi upravo naš sagovornik Antun Balaž.
- Cilj projekta je da nauci, od fakulteta do SANU, ali i industriji i javnoj upravi, učine dostupnim superračunare i pomognu u usvajanju tih tehnologija - ističe on.
A za naš "običaj" da domaći kvalitet umanjujemo u poređenju sa tuđim, dr Balaž kaže da je nepravedan jer superračunarska infrastruktura u Srbiji nije zanemarljiva i obilato se koristi.
Moćni "paradoks" na Fizičkom
NA Institutu za fiziku u Beogradu u Centru za izučavanje kompleksnih sistema, nalazi se superkompjuter "paradoks", jedan od moćnijih superkomjuterskih centara u ovom delu Evrope. Njega prevashodno koristi naučna zajednica za najrazličitija istraživanja. Mašinu mogu da koriste naučnici iz svih domaćih ustanova, od najmanjih instituta preko svih naših fakulteta do SANU i instituta od nacionalnog značaja. U Srbiji uspešno radi i Data centar u Kragujevcu, ali i niz drugih superračunarskih postrojenja i digitalnih centara.
- Naši istraživači su izuzetno kompetentni u primenama HPC i ostvaruju značajne rezultate čak i sa izuzetno skromnim sredstvima koje naša država ulaže u nauku - kaže dr Balaž. - Međutim, imajući u vidu porast interesovanja i zajednice koja će koristiti HPC u svom istraživačkom radu, neophodno je značajno ulaganje u računarske resurse i infrastrukturu kojima Srbija raspolaže. On dodaje da su HPC tradicionalno koristile mnoge oblasti fizike i matematike, kvantna hemija, astrofizika i različite inženjerske discipline, dok im se danas priključuju biogenetika, biomedicina i ekonomija. Kroz primene veštačke inteligencije sada u trku ulazi i mnoštvo drugih naučnih oblasti koje se zasnivaju na proučavanju velikog broja podataka.
ŽESTOK ODGOVOR SLOVAČKE NA POTEZ ZELENSKOG: Hitno se oglasio Fico, sprema drastičnu meru za Ukrajince (VIDEO)
PREMIJER Slovačke Robert Fico zapretio je večeras da je njegova stranka Smer-SD ("Smer — socijaldemokratija“) spremna da podrži smanjenje pomoći Ukrajincima koji se nalaze na teritoriji Slovačke kao odgovor na obustavu tranzita gasa od strane Kijeva.
02. 01. 2025. u 18:26
PUTIN SPREMAN ZA NOVI RAT? Tajni dokumenti otkrivaju detaljan spisak meta
RUSKA vojska pripremila je detaljan spisak ciljeva za potencijalni rat s Japanom i Južnom Korejom koji uključuje nuklearne elektrane i drugu civilnu infrastrukturu, prema tajnim dosijeima iz 2013. i 2014. godine, u koje je imao uvid "Financial Times".
02. 01. 2025. u 19:42
KAKO DANAS IZGLEDA TITOV SIN: U penziju otišao kao hrvatski diplomata, živi van očiju javnosti, a ćerka je njegovo najveće bogatstvo (FOTO)
ALEKSANDAR Mišo Broz, sin Josipa Broza Tita, nakon završetka svoje uspešne diplomatske karijere proveo je poslednjih deset godina uglavnom daleko od očiju javnosti.
02. 01. 2025. u 17:07
Komentari (0)