SRBI RUSKOM KONZULU DUGUJU BAR SPOMENIK: Inicijativa za podizanje monumenta Ščerbini u Beogradu čeka realizaciju
RUSKOG konzula Grigorija Stepanoviča Ščerbinu, zaštitnika Srba, ubio je u martu 1903. kukavički, s leđa, arbanaški zločinac u Kosovskoj Mitrovici.
Njegovi saplemenici su od tada do danas uništavali spomenike koji su podsećali na čoveka od koga se general Sava Grujić 1903. oprostio rečima: "Ščerbina će u spomenu srpskog naroda stati u red ostalih njegovih kosovskih junaka".
Zato je grupa srpskih akademika, univerzitetskih profesora i intelektualaca pokrenula inicijativu da ruski i srpski junak dobije spomenik u Beogradu, gde u opštini Čukarica jedna ulica od 1940. nosi njegovo ime. Maketa monumenta, predstavljena 2023. u Ruskom domu u Beogradu, prikazuje zamišljenog muškarca u ruskom diplomatskom mundiru, pogleda uprtog u daljinu.
- Kada sam video maketu, rekoh, gle naš prijatelj konzul Ščerbina razmišlja o sudbini Kosova, kako se ništa za 121 godinu nije promenilo. Setio sam se pisma drugog ruskog diplomate, Ivana Jastrebova, kojim ministra inostranih poslova izveštava da Prizrenska liga nije nikakav autentični arbanaški pokret, već da su je organizovale Turska, Britanija i Austrougarska. Arbanasi su uvek instrument neke od velikih sila - kaže akademik, istoričar i diplomata Slavenko Terzić, jedan od vodećih inicijatora za podizanje spomenika Ščerbini.
Predlog su potpisali i predsednik Matice srpske Dragan Stanić, potpredsednik SANU za društvene nauke, akademik Miodrag Marković, akademik Matija Bećković, prof. dr Miloš Ković, direktorka Ruskog naučnog instituta u Beogradu Irina Antanasijević...
- Srpska vlada je sredinom septembra 1902. obavestila ministra spoljnih poslova Rusije da polaže posebne nade u dolazak ruskog konzula Ščerbine i njegovu ulogu u zaštiti lokalnih Srba u Staroj Srbiji, dok je srpski poslanik u Carigradu general Sava Grujić molio ruskog ambasadora Zinovjeva da Ščerbina što pre krene za Mitrovicu jer ga "narod srpski očekuje kao ozebao sunce" - kaže akademik Terzić.
Ščerbin se iščekivao s nadom i nestrpljenjem, jer se dokazao kao zaštitnik Srba od 1897. na dužnosti u Skadru, što potvrđuje njihova izjava zahvalnosti koju je preneo list "Glas srpstva":"Od kada je za ruskog konzula u Skadru postavljen gospodin Ščerbina, isključivo zahvaljujući njegovoj moćnoj zaštiti, mi, skadranski Srbi, nemamo razloga da se žalimo na ovdašnje tursko pravosuđe... Budući da svoje blagostanje dugujemo ruskom konzulu, od srca mu zahvaljujemo kao velikom dobrotvoru i slovenskom rodoljubu".
Na vest o otvaranju ruskog konzulata u Kosovskoj Mitrovici odgovor su bile pretnje tamošnjih Arbanasa koje je provodio Isa Boljetinac, "poznati glavar i razbojnik", kako su ga ocenile ruske diplomate. Akademik Terzić podsćea na Boljetinčeve pretnje da "dok je živ ruskog konzula neće biti u Mitrovici" i na predstavu osmanskih vlasti koje su pokušale da ubede Rusiju da je da ne mogu da ga uhapse jer nemaju dovoljno vojske.
Boljetinac je čak proglasio džihad i pozvao "prave muslimane da sa njim umru za veru", posle čega je više od 200 arbanaških i muslimanskih glavešina obznanilo da će "pre umreti nego što će dozvoliti dolazak ruskog konzula". Ruska i srpska diplomatija su otkrile da te nemire podstiče Austrougarska. Rusija nije popuštala u zahtevu da Boljetinac bude kažnjen i on je krajem 1902. otišao u Carigrad. Njegova "kazna" bila je smeštanje u dvor sultana, kao gosta sa svim počastima.
- Ovakav gest je bio jasan dokaz da plan organizovanog proterivanja Srba iz Stare Srbije ima podršku sa vrha države u duhu panislamističke ideologije sultana Abdula Hamida - objašnjava akademik Terzić.
Ščerbina je u januaru 1903. stigao u Mitrovicu i odmah započeo žaktivnost na sprovođenju reformi tražeći od turskih vlasti da se u žandarmeriju primi i desetak lokalnih Srba.
- Smelo je svakog dana u pratnji gavaza u kozačkoj nošnji šetao Mitrovicom i išao u lov po okolini. Njegova hrabrost ostavila je silan utisak i na Arbanase i na Turke". Nedugo po njegovom dolasku više stotina dobro naoružanih Arbanasa krenulo je u pohod prema Mitrovici, zauzevši prethodno Vučitrn, ne skrivajući mržnju prema ruskom konzulu koga "nikako neće" - navodi akademik Terzić.
Oko 4.000 Arbanasa je 30. marta 1903. opkolilo Mitrovicu a Ščerbina se na konju lično uputio da izvidi situaciju i položaje turske vojske. Sledećeg dana, posle sličnog izviđanja, turski kaplar Ibrahim Halit, poreklom Arbanas, pucao mu je u leđa. Teško ranjeni konzul borio se za život do 10. aprila.
- I srpski i ruski diplomatski predstavnici u Osmanskom carstvu su bili mišljenja da su austrougarski agenti podstakli Arbanase da napadnu Mitrovicu. Smrt Ščerbine izazvala je veliki odjek među Srbima, ali i u Rusiji i širom Balkana. Srbi su je doživeli kao nacionalnu nesreću - kaže akademik Terzić.
RAT PROTIV SEĆANjA
ZAHVALNI Srbi su dobrovoljnim prilozima 1928. u južnom delu Kosovske Mitrovice, na mestu gde je smrtno ranjen, podigli spoemenik ruskom konzulu Ščerbini. Albanski zločinci su u Drugom svetskom ratu oštetili njegov spomenik, a 1999. su ga potpuno uništili. To im nije bilo dosta, pa su 2001. digli u vazduh i zdanje Ščerbinovog konzulata. Srbi su 2007. u severnom delu Mitrovice podigli novi spomenik Ščerbini.
MERKELOVA PROGOVORILA O PUTINU: Jednu stvar posebno istakla - "Imao je osećaj za to"
BIVŠA nemačka kancelarka Angela Merkel opisala je u svojim memoarima prvi susret sa Donaldom Trampom, a takođe je govorila o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i Ukrajini. Odlomke iz knjige objavili su nemački mediji.
21. 11. 2024. u 11:45
RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine
RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.
21. 11. 2024. u 11:32
SUSRET MERKELOVE I TRAMPA Pitao je za Putina, a papa joj rekao: "Savijaj, savijaj, savijaj - ali osiguraj da ne pukne"
DOBAR deo odlomaka se odnosi na sastanak koji je imala sa Trampom u Beloj kući u martu 2017.
21. 11. 2024. u 17:17
Komentari (0)