DO SREDINE VEKA OSTARIĆEMO JOŠ TRI GODINE: Starenje nacije se ubrzava, do 2050. procenat starijih od 65 porašće sa 21,9 na 28,5

DO sredine veka ostarićemo za 2,6 godina. U proseku, imaćemo, 46,4 godine, a u četvrtini opština u Srbiji prosečna starost stanovništva biće preko 50 godina!

N. Skenderija

To pokazuje koliko se točak starenja nacije ubrzava, jer je prema popisu iz 2022. samo u šest lokalnih samouprava prosečna starost bila iznad pola stoleća.

Očekivano trajanje života u Srbiji za tri decenije biće produženo za šest godina, procene su Republičkog zavoda za statistiku. Duže će živeti svi, pa i najstarije generacije, tako da će Srbija biti još starija nego danas.

Razloga za povećan broj starijih u odnosu na ostatak populacije je mnogo. Osim pada nataliteta ili dužeg života zbog razvoja medicine, tu je i često zaboravljena činjenica da je najmnogoljudnija, posleratna, bebi-bum generacija došla do trećeg doba i naglo uvećala broj penzionera. Demografi takve trendove očekuju i ubuduće.

U periodu između dva popisa, 2002. i 2011. godine, prosečna starost već se povećala za dve godine, a do 2022. godine za još 1,6. Očekivano trajanje života ženske populacije kod nas u toj 2022, kažu u RZS, iznosilo je 78 godina, a muškaraca 73. Očekuje se da će u 2052. godini dužina životnog veka žena i muškaraca biti približno 84, odnosno 79 godina.

- Indeks starenja je odnos starih šezdeset i više naspram mladih do 19 godina - objašnjavaju za "Novosti" u RSZ. - U 2003. on je iznosio 99,6, što znači da je naspram 100 dece i mladih do 19 zastupljenost starijih bila 99,6. Već sledeće godine ona prelazi 100, a prošle godine je 150,5. Projekcije su da će 2052. godine biti 192,4.

To, opet, znači da će, prema njihovim procenama, odnos izdržavanog prema radno sposobnom stanovništvu biti 3:4, pa će kontingent radne snage biti opterećeniji za četvrtinu više nego u vreme poslednjeg popisa.

Zastupljenost populacije starijih od 65 u ukupnom stanovništvu porašće sa 21,9 na 28,5, a onih sa 80 i više godina, sa 4,5 na 7,3 odsto. Kao i većina zemalja sveta, i Srbija će biti sve više zemlja starih, pa će svoju socijalnu i zdravstvenu politiku morati da prilagodi ovoj populaciji.

- Starenje jeste i biće jedan od najdominantnijih procesa kad je u pitanju stanovništvo - kaže prof. dr Jelena Stojilković Gnjatović, sa Odseka za demografiju beogradskog Geografskog fakulteta. - Taj proces je dugoročan, tih, ne primećujemo ga jer je zamaskiran. On sumira sve ostale demografske procese: i nizak natalitet, i mortalitet, i nasleđe. Posle rata fertilitet je bio izuzetno visok i tako dobijamo čuvenu bebi-bum generaciju. U SAD je ona trajala do 1964, a kod nas se završila već 1956. na 1957.

Foto Shutterstock

Takav bum rađanja se, pruimećuje naša sagovornica, nije ponovio, mada je i eho generacija, rođena između 1972. i 1984. nešto veća. U malo veće spada i generacija između 2001. i 2004.

- To su unuci bebi-bumera. Za razliku od njih, pre rata smo imali tzv. krnje generacije. Zato u popisu 2011. i 2022. mi vidimo toliki rast broja ljudi u trećem dobu. To je, između ostalog, posledica onoga što demografi zovu "cunamijem bebi-bumera" - objašnjava dr Jelena Stojilković Gnjatović.

Ova generacija razlikovala se od svih prethodnih, karakterisao ju je optimistički duh posleratne obnove, prva su generacija koja nije živela u siromaštvu, jer je životni standard rastao brzo posle rata. Sa posleratnom generacijom srušen je i obrazac po kom je muškarac bio hranitelj porodice, a žena isključivo domaćica. Imamo i migracije selo-grad, uvođenje obaveznog školovanja, otvaranje novih radnih mesta za žensku radnu snagu, produženje očekivanog trajanja života... Pošto se pokazalo da žene žive duže od muškaraca, prvi put su među starijim penzionerima počele da dominiraju žene. Za ovu generaciju bio je karakterističan i veći broj razvoda, što se odražava i na povećanje penzionera - samaca.

Naša sagovornica primećuje da bi broj ljudi u trećem dobu u Srbiji bio danas još veći da nije bilo korone i smrtnosti upravo ove najmnogoljudnije generacije, kao najstarije u to doba.

Postoje tri teorije koje predviđaju koliko će trajati očekivani životni vek za tri decenije. Jelena Stojilković Gnjatović kaže da futuristi misle kako ćemo živeti duže od 100 godina, realisti "tipuju" na 85, a empiristi da će se čovekov vek na zemlji smanjivati zbog klimatskih promena i načina života.

U RZS, pak, kažu da se prema rezultatima tablica smrtnosti očekuje da će žene koje su 2022. napunile 65 godina živeti još 17, a muškarci još 14 godina.

Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije slaže se da danas generalno živimo u boljem zdravlju, između ostalog zbog napretka medicine i naročito smanjenja smrtnosti odojčadi. Ipak, koliko god da smo nacija starih, građani Srbije, objašnjava, u proseku žive kraće od stanovnika evropskih zemalja zbog načina života i nedovoljnog upražnjavanja zdravih stilova (ishrana, fizička aktivnost, socijalna uključenost), kao i nepostojanja obaveznih sistematskih preventivnih pregleda koji bi omogućili pravovremeno otkrivanje bolesti.

- Prema rezultatima istraživanja zdravlja u Srbiji, 31,9 odsto stanovnika koristi neki duvanski proizvod, najviše među populacijom 45-54 godine. S druge strane, tokom 2022. od bolesti srca i krvnih sudova umrle su 51.624 osobe, pa je to, sa učešćem od 47,3 odsto u svim uzrocima smrti, vodeći razlog umiranja kod nas, naročito kod žena - kaže Nataša Todorović.

Isto istraživanje, dodaje, pokazalo je da nešto više od četvrtine stanovništva starijeg od 65 godina ocenjuje svoje zdravlje kao loše i vrlo loše, što ukazuje na razmere potrebe za podrškom. Skoro devet od deset osoba starijih od 65 izjavilo je da ima neku hroničnu bolest.

- Stariji sa najnižom školskom spremom i najviše izloženi riziku od siromaštva češće ocenjuju svoje zdravlje kao loše i vrlo loše. Na dužinu života utiče i ekonomska situacija. Prema statistici EU za 2021, među populacijom 65+ stopa materijalne deprivacije (osećaja uskraćenosti) je 18,6 odsto, dok je u EU 5,3. Ona je izraženija kod starijih žena. Prvi izazov sa kojim se suočavaju sva društva jeste zdravstvena zaštita: od vitalnog je značaja obezbediti pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti. Sa starenjem se smanjuju prihodi, a povećavaju troškovi, lekovi, pelene za odrasle, rehabilitacija. Sve ovo ukazuje na to da zdravstveni sistemi širom sveta moraju da se prilagode postojećim demografskim promenama. Potrebno je obezbediti veći broj gerijatara, gerontosestara i lekara opšte prakse koji su prošli dodatnu edukaciju, kao i jačati kapacitete porodica koje brinu o ostarelim članovima - zaključuje naša sagovornica.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije