GROBOVI NESTALI KAD SE GRADIO NASIP? U Memorijalu "Staro sajmište" nisu sigurni da postoje masovne grobnice na levoj obali Save

OBALA Save je krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka prekopana, kada se gradio nasip.

Arhiva Novosti

 Pre toga je i taj prostor, baš kao i prostor oko nekadašnjeg logora Jasenovac, plavio, pa su krečane, u koje su bacana tela, potopljene i tragovi odneti. Zato ne verujem da će grobnice kod Starog sajmišta, ako ih je nekada tu i bilo, biti pronađene posle uklanjanja gradilišta.

Ovako je predsednik Jevrejske opštine Beograd Aron Fuks odgovorio na neke insinuacije u javnosti, a u vezi sa eventualnim skrnavljenjem masovnih grobnica na mestu nekadašnjeg logora zbog demontaže Starog mosta.

- Plato oko spomenika ne pripada Memorijalu "Staro sajmište", ali smo hteli da ga obeležimo memorijalnim zidom pošto je tu bio ulaz u logor, kroz koji je prolazio kamion-dušegupka, vozeći Jevreje u smrt. Gledali smo od koga bismo tražili dozvole, kada smo obavešteni da će biti organizovano gradilište. Na to nemamo uticaja, ali rečeno nam je da će po prestanku radova sve biti vraćeno u prvobitno, čak i bolje stanje - kazala je dr Krinka Vidaković Petrov, direktor Memorijala na okruglom stolu "Kultura sećanja i memorijalizacija: Ciljevi i izazovi".

V.C.S.

Na pitanje ima li zaista na području aktuelnog gradilišta grobnica osvrnuo se i dr Milan Koljanin, rukovodilac Odeljenja za istraživanje Memorijala. On je naveo svedočenje jednog preživelog Roma:

- Romi su bili smešteni u paviljonu dva, a prema njegovim tvrdnjama, neki od njih su sahranjeni izvan logorske žice, bliže Savi. To bi moglo da bude na području gde je gradilište, ali mi ne znamo da li je njegovo sećanje verodostojno, jer nije bio očevidac. Radimo na planu istraživanja celog područja logora, kao što je to rađeno u Jajincima, pa ćemo aparatima proveriti i to mesto kada bude uklonjeno gradilište. Ima indicija i da su između trećeg i četvrtog paviljona streljane Jevrejke, što ćemo takođe proveriti - kazao je Koljanin.

Istraživanja su već rađena oko nemačkog paviljona, ali bez rezultata. Inače, Jevreji su sačuvali 56 romskih umrlica, od kojih danas postoje 53, mada se veruje da je broj umrlih veći.

V.C.S.

Na skupu je, osim o Sajmištu, bilo reči i o jugoslovenskom paviljonu u Aušvicu, kao i o memorijalu posvećenom žrtvama Racije u Novom Sadu. Ladislav Trajer iz Jevrejske opštine Novog Sada kazao je da je ceo projekat "daleko od prvog ašova", ali je konačno usaglašeno vizuelno rešenje.

- Insistirali smo da na memorijalu bude srpsko i jevrejsko obeležje, jer se zna koji narodi su najviše stradali u tri akcije: nakon ulaska mađarskih trupa 1941, tokom Racije 1942. i prilikom deportacije Jevreja, u aprilu 1944. Osobenost našeg memorijala biće "hladna soba", u kojoj temperatura neće prelaziti -20, da bi posetioci mogli da shvate koliko je zima 1942. bila ledena. Postojaće i deo za molitve: jevrejski, gde će Jevreji moći da ostave kamenčiće i upale memorijalne sveće, i pravoslavni, gde će vernici paliti sveće - ispričao je Trajer.

Koljanin je dodao i da je pri kraju projekat nove izložbe u Bloku 17, u nekadašnjem jugoslovenskom paviljonu, u logoru Aušvic-Birkenau. Ovu zgradu od crvene cigle delimo sa Austrijom, koja je u prizemlju. Jugoslovenski deo je, posle raspada zajedničke države, godinama propadao, dok uprava Muzeja i Unesko nisu izvršili pritisak. Iako su Hrvati i Slovenci insistirali da imaju svoj memorijal, Muzej Aušvic je to odbio. U logoru je život izgubilo oko 23.000 žitelja Jugoslavije, od čega najviše, oko 12.000, bačkih Jevreja. Očekuje se da postavka bude gotova do obeležavanja godišnjice oslobođenja logora, 27. januara 2026.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije