ODLAŽE SE UVOĐENJE PLATNIH RAZREDA: Vlada uputila Skupštini predloge nekoliko zakona koji regulišu zarade državnih službenika

V. Crnjanski Spasojević

04. 12. 2024. u 07:00

UVOĐENjE platnih razreda za državne službenike, o kom se priča ravno deceniju i koje je nekoliko puta do sada pomerano, između ostalog i zbog pandemije kovida, konačno je trebalo da počne sa primenom 1. januara, ali se ponovo - odlaže. Do kada, nije precizirano.

ОДЛАЖЕ СЕ УВОЂЕЊЕ ПЛАТНИХ РАЗРЕДА: Влада упутила Скупштини предлоге неколико закона који регулишу зараде државних службеника

Arhiva Novosti

Vlada je poslala Skupštini Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, Zakona o zaposlenima u javnim službama i Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.

Kako se u objašnjenju navodi, odlaganje je uslovljeno potrebom da se na drugačijim osnovama reformiše sistem plata u javnom sektoru s obzirom na brojne promene u sistemu. Podsećaju da su primanja, od usvajanja zakona o platama u javnom sektoru i posle uspešnog procesa fiskalne konsolidacije, prvo postepeno "odmrznuta". Usledio je nejednak rast, između ostalog u oblasti zdravstva, prosvete i socijalne zaštite, da bi se zatim došlo do znatnog uvećanja minimalne cene rada.

- Promene su uticale na potrebu ponovnog razmatranja ključnih postavki u sistemskom zakonu - navodi se u obrazloženju Predloga, i još se kaže da su one imale uticaj i na promene u koeficijentima u odnosu na period propisivanja jedinstvene matrice koeficijenata.

RAST MINIMALCA

PROCENTUALNO uvećanje minimalne cene rada po času rada počev od 2021. godine iznosilo je 6,6 odsto, stoji u obrazloženju Predloga zakona. U 2022. godini bilo je 9,4 odsto, u 2023. godini 14,3, u ovoj 17,83, dok se za narednu predviđa uvećanje od 13,65 odsto.

Sve to utiče na odlaganje uvođenja platnih razreda za one kojima je država, uslovno rečeno, poslodavac, a uz podršku MMF ući će se u novi proces uređenja sistema zarada u javnom sektoru.

- Predlagač zakona nas nije informisao o ovim odlukama, niti da se primena platnih razreda odlaže - kaže za "Novosti" predsednik Sindikata uprave Srbije Slađan Bobić. - Već imamo zakazane razgovore sa Ministarstvom državne uprave da se donese nova uredba o platama za zaposlene u lokalnim samoupravama, jer su njihova primanja izuzetno mala, ispod prosečne zarade u Srbiji. Čak za 23 odsto država mora da dotira da bi dostigli zagarantovani minimalac.

Kako objašnjava Bobić, njihov sindikat se zalaže za novi, jedinstveni koeficijent (umesto osnovni plus dodatni) i uz uvažavanje da je maksimalan zakonom propisan 12,05. To znači da plata za najniže zvanje državnog službenika ne bi bila ispod minimalca, a po opštinama bi se uvećala za 15 do 26 odsto.

- Viši referent sada ima 46.000, a od Nove godine bi trebalo da ima 53.592. Naš predlog bi mu doneo 61.000. Ili uredba, ili da donesemo novi zakon o platama. U suprotnom, ostaćemo bez stručnih kadrova. Nijedan građevinski inženjer neće da radi u opštinskoj građevinskoj inspekciji, kada u privatnoj firmi može da zaradi više. Tačno je da mladi dolaze, ali oni su neiskusni, neće imati od koga da uče, a i brzo odu kad dobiju bolju ponudu.

U ovom trenutku na lokalu radi oko 25.000 državnih službenika, a na ostalim nivoima još 125.000.

ISTA OSNOVICA PLUS KOEFICIJENT

PLATNI razredi su kategorije u koje bi zanimanja u javnom sektoru bila razvrstana, što bi određivalo visinu plate, pa se ne bi drastično razlikovala primanja za iste poslove od jednog resora do drugog. Ideja je da za sve zaposlene "kod države" postoji ista osnovica i sistem koeficijenata za obračunavanje plate, što bi dovelo do blagog rasta.

Vlada je predložila Skupštini i Zakon o izmeni Zakona o državnim službenicima. Njime je predviđeno da se odloži stupanje na snagu člana koji propisuje raspisivanje obaveznog konkursa i za zaposlene na određeno vreme zbog povećanog obima posla, a ne samo na neodređeno. Primena se odlaže sa 1. januara 2025. na 1. januar 2026. Razlog je manjak neophodnih kadrova, zbog kontrolisanog zapošljavanja koje nalaže Zakon o budžetskom sistemu. Procene su da nedostaje oko 20 odsto potrebnih službenika, a sprovođenje konkursne procedure usporilo bi prijem "ispomoći", što može dovesti do smanjenja efikasnosti rada. Prošle godine trajanje konkursa od trenutka dobijanja saglasnosti za zapošljavanje do stupanja na rad iznosilo je od 50 do 230 dana.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

DA, JA BAŠ VOLIM ŠTO NE IGRA KEVIN DE BRUJNE: Pep Gvardiola sve teže podnosi kritike