LUKU I MARKA SIMONOVIĆI ČEKALI ČETIRI GODINE: Kako izgleda i koliko traje usvajanje dece u Srbiji?

PRE tri godine i osam meseci Ana i Radoje Simonović iz Kragujevca usvojili su dva dečaka - braću Luku i Marka, koji su u to vreme imali 10 i 12 godina.

Foto: Zoran Jovanovic

Oni su postali deo porodice Simonović kada je Ana imala 43, a Radoje 55, i posle više bezuspešnih pokušaja biomedicinski potpomognute oplodnje. Od upisa u Registar do dana kada su deca ušla u njihov dom, prošlo je između tri i četiri godine.

- Veću sreću nismo mogli da doživimo. I dalje zaplačem kada se setim prve temperature mlađeg sina i rečenice: "Mama, hvala ti što nikad nećeš da nas ostaviš" - kaže nam Ana.

Seća se, naravno, i prvog susreta i njihovog pogleda koji je govorio: "Vratite se po nas, čekamo vas!"

- Kada su došli u naš dom, noću smo se šunjali u dečju sobu da ih gledamo kako spavaju - priča Ana.

Pošto su ušli u proceduru za usvajanje, nisu imali sa kim da podele iskustva, jer su drugi roditelji koji su prošli kroz proceduru mahom ćutali. Zato oni danas rado pričaju i žele da pomognu savetom. Između ostalog, sa budućim potencijalnim usvojiteljima razgovaraju u okviru Savetovališta za usvajanje, koje je osnovano pre godinu dana.

Da Simonovići danas kreću iz početka, kako kaže Ana, ne bi čekali bebu, devojčicu, već bi se ranije odlučili za usvajanje veće dece.

- Najbitnije je da oba roditelja budu složna, da budu istrajna i uporna, i da ne odustaju - poručuje Ana Simonović.

Privatna arhiva

Od početka ove godine do 11. decembra usvojeno je 42 mališana, a tokom prošle 62, potvrđeno je za "Novosti" u Ministarstvu za brigu o porodici. A, u Jedinstvenom ličnom registru usvojenja je 302 dece opštepodobnih za usvojenje i 742 zainteresovanih supružnika, vanbračnih partnera i pojedinaca.

Za godinu dana postojanja Savetovališta za usvajanje, kako kaže glavna koordinatorka Dragana Krstić, javilo se oko 5.000 ljudi, kako onih koji razmišljaju o usvajanju, pa žele da se informišu, tako i onih koji su već u proceduri, i žele da čuju tuđa iskustva, ali i onih koji su spremni da dele ono kroz šta su već prošli pri usvojenju, poput Simonovića.

- Mnogi dođu samo da se raspitaju, pa nam se posle jave da su spremili papire i da ulaze u proceduru. Nekima pomažemo oko popunjavanja dokumentacije. Ima dosta parova kod kojih je dete već došlo, pa su im potrebni saveti i konsultacije: kako da uvedu pravila ponašanja, a da to ne izgleda grubo, kada i kako da upoznaju dete sa familijom i prijateljima, kada i kako da mu kažu da je usvojeno. Zanima ih i kako da se postave kada je u pitanju škola, da li da kažu da nisu biološki roditelji, šta da rade ako dete bude izloženo vređanju vršnjaka - kaže Dragana Krstić.

Oni mogu da porazgovaraju i sa psihologom i sa roditeljima koji su ranije usvojili mališane. Česta pitanja vezana su i za to koliko je potrebno usvojenom detetu da se opusti i pokaže emocije. Praksa pokazuje da ono ponekad plače za hraniteljem, ali se posle dve do četiri nedelje opusti, pa većina ubrzo ima osećaj da su oduvek zajedno.

Posebno izazovne su one situacije kada usvojena deca žele da upoznaju biološke roditelje. Mnogi usvojitelji se ovoga plaše. Dragana Krstić objašnjava da je to sastavni deo odrastanja i traganja za identitetom, i da bi usvojitelji trebalo detetu da pruže svu moguću podršku i što više o tome razgovaraju.

Privatna arhiva

Inače, Dragana i njen suprug, pored biološkog deteta, žele i jedno da usvoje, pa su već duže vreme u proceduri. Prvi deo procedure, u kom stručnjaci centra za socijalni rad procenjuju podobnosti usvojitelja, traje najčešće od pola godine do godinu, posle čega sledi obuka za usvajanje i oni koji su prošli ulaze u Jedinstven registar. Nakon toga čeka se da se osobine i zahtevi porodice poklope sa potrebama konkretnog deteta, što može da potraje godinama, pa savetovalište nudi psihološku pomoć.

- Dešava se da kod nas dođu parovi koji hoće isključivo bebu, a onda kroz razgovor shvate da oni zapravo žele dete i da im ni godine, ni pol nisu važni. Neki, koji su i po sedam godina čekali, kasnije su se kajali zato što ranije nisu promenili želje. Za ovih godinu dana uočili smo dva problema sa kojima se sreću potencijalni usvojitelji i o kojima smo razgovarali sa nadležnima u Ministarstvu za brigu o porodici. Prvi je vezan za to da kad usvojimo dete starije od pet godina, nemamo pravo odsustva sa posla. Primorani smo da se dovijamo bolovanjima, odmorima, neplaćenim danima, kako bismo proveli potrebno vreme sa mališanima na samom početku zajedničkog života i adaptacije. Sa druge strane je opcija da dete, koje je tek došlo u novu porodicu i kome je sve nepoznato, smestimo u vrtić, gde je takođe nepoznata sredina - kaže Krstićeva.

Drugi problem vezan je za važenje i obnavljanje dokumentacije, koju roditelji predaju u inicijalnom delu postupka. U Savetovalištu primećuju da bi bilo lakše i jednostavnije da imaju obavezu ponovne dostave dokumentacije samo ako se dogodila promena u odnosu na prvobitno predate papire (recimo, ako promene posao ili adresu), a ne na šest meseci kao sada.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije