U AUSTRIJU IH ŠVERCUJU ZA 2.500, PREKO DRINE ZA 350 EVRA: Hoće li se pooštravanje kazni u EU za krijumčarenje ljudi odraziti na Srbiju?

EU ušla je u novi rat sa krijumčarima migranata, a njen Savet zahteva od država da povećaju kazne i, ako nemaju, da uvedu krivično delo namerno pomaganje državljaninu treće zemlje da uđe, pređe ili ostane na teritoriji bilo koje od članica u zamenu za materijalnu korist.

FOTO: Arhiva novosti

Poznavaoci prilika kažu da se ovo neće odraziti na tok migracija preko naše zemlje, jer se krijumčarenje ovde odvija daleko od očiju javnosti, migranti brzo prelaze preko Srbije, a sankcije, iako veće nego u EU, nisu nikoga odvratile.

Zemlje EU ubuduće će imati raspon kazni: od tri godine, preko osam - kada krijumčari deluju kao deo kriminalne organizacije ili koriste nasilje, do najmanje 10, ako je rezultat krivičnog dela smrt. U Srbiji je kazna za onog ko nedozvoljeno pređe granicu naoružan ili uz upotrebu nasilja godinu dana, za omogućavanje drugome nelegalnog prelaska granice do pet godina, a ako je u pitanju grupa krijumčara ili krijumčarenje uz ugrožavanje života ili zdravlja ljudi, do 10. Ukoliko su krijumčari povezani u kriminalnu grupu, kazne su do 12 godina.

- Krijumčarenju je teško stati na put jer su zarade ogromne, a jedna osoba praktično bezbroj puta može biti prokrijumčarena - kaže Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. - Prosečna cena za dolazak od Srbije do Austrije je 2.500 evra, za prelazak preko Drine u BiH 350, a od BiH do Trsta 2.000... Migranti se brzo kreću i brzina nosi velike rizike, pa smo svedoci saobraćajnih nesreća i utapanja u Drini. Većina kampova je zatvorena, zato migrante ne viđamo, krijumčari im obezbeđuju tajne štekove.

Mnogi ljudi su, kaže Đurović, taoci, jer kriminalci njima ucenjuju rođake da plate još. Neki su žrtve međusobnog rata krijumčarskih grupa. Kroz Srbiju je ove godine, prema podacima Centra, prošlo između 50.000 i 60.000 ljudi, što je ipak manje nego lane. Razlog je činjenica da je Turska bolje zaštitila granice.

- Kada su u pitanju suđenja krijumčarima, do dokaza je teško doći, a žrtve često u strahu ne svedoče. S obzirom na to da su kampovi mahom zatvoreni, teško ih je zadržati u zemlji i garantovati im bezbednost - dodaje Đurović, i ističe da i kod nas, kao i u EU zakonodavstvu, postoji humanitarna klauzula. Po njoj, nije kažnjivo pružanje humanitarne pomoći migrantima kojima je potrebna.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom 2023. u Srbiji su podnete 332 krivične prijave za nedozvoljen prelazak granice i krijumčarenje ljudi, od čega najviše u Južnoj i Istočnoj Srbiji - 145. Zabeleženo je i 178 osuda, od čega 131 zatvorska, 41 kućni zatvor, četiri uslovne i dve vaspitne mere.

Analiza presuda ukazuje na ograničenu primenu pooštrene kaznene politike u praksi, kaže Gordana Grujičić iz Grupe 484:

- Iako su kazne za krijumčarenje migranata formalno povećane, sudovi retko izriču maksimalne. Dominiraju uslovne i minimalne zatvorske. Poseban problem je nepridavanje pažnje položaju migranata i povredi njihovih prava. To se vidi u nedostatku detaljnog opisa izvršenja dela, npr. uslova u kojima su migranti pronađeni (u kom su položaju bili u vozilima, kapacitet vozila, prisustvo žena ili dece, vidljive povrede), kao i u neadekvatnoj kvalifikaciji oblika izvršenja. Nedostatak pažnje se primećuje i kod razmatranja postojanja otežavajućih okolnosti. Ovo dovodi do neadekvatne kvalifikacije dela i primene blažih odredbi zakona, pa samim tim i odmeravanja blažih kazni - kaže Grujičićeva.

U prihvatnim centrima trenutno borave 493 osobe, uglavnom iz Sirije, Avganistana, Turske, Burundija i Pakistana. Zoran Dimić iz Komesarijata za izbeglice i migracije kaže da centar u Bujanovcu ima kapacitet od 230 ležajeva, sa mogućnošću proširenja na 300:

- Trenutno je tu oko 50 korisnika, jer je centar otvorenog tipa. Na dnevnom nivou korisnici dolaze i odlaze.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije