"OBEZBEDITE ZALIHE HRANE I LEKOVA" Batut izdao novo upozorenje: Vreme će biti opasno u ovim gradovima - detaljna uputstva za prvu pomoć (FOTO)

PREDSTOJEĆI hladan talas koji najavljuje Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) biće potencijalno opasan i na zdravlje, upozorava Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", po čijoj jutrošnjoj biometeorološkoj prognozi je vreme danas opasno u jednom okrugu, dok ažurirana pokazuje da vremenske prilike mogu da budu opasne i 26. i 27. decembra i u drugim krajevima Srbije.

Foto: Tanjug/AP

"Batut" navodi i da će 31. decembra i 1. januara vreme biti potencijalno opasno i u Beogradu.

RHMZ je izdao upozorenje na jake snežne padavine do 25. decembra. Kako se navodi, u narednih 48 sati najintenzivnije snežne padavine očekuju se u:

- Mačvanskom okrugu
- Kolubarskom okrugu
- Zlatiborskom okrugu
- Raškom okrugu
- Moravičkom okrugu

U nižim predelim u ovim okruzima do srede, 25. decembra, očekuje se od 20 do 40 cm, a na planinama preko 50 cm novog snega. Sneg će padati i u ostalim krajevima Srbije.

- Na području Beograda od danas po podne do sutra uveče u nižim delovima grada stvaranje snežnog pokrivača visine od 15 do 20 cm, a u višim delovima Beograda i oko 30 cm novog snega.

Definicija talasa hladnoće

Sa aspekta zdravlja ljudi, po preporukama Svetske zdravstvene organizacije, talas hladnoće je pojava od najmanje tri uzastopna dana kada je minimalna dnevna temperatura vazduha ispod definisane kritične vrednosti.

Potencijalno opasno vreme po zdravlje u Pirotu

Prognozirane vrednosti minimalne dnevne temperature vazduha biće u kategoriji potencijalno opasne pojave 23. i 28. decembra u Pirotskom okrugu.

Foto: Batut

"Batut" je svoju tabelu podelio u četiri nivoa:

Nulti - označeno je zelenom bojom i predstavlja vreme bez opasnosti po zdravlje.
Prvi nivo opasnosti - označen je žutom bojom, a znači da vreme može da bude opasno po zdravlje.
Drugi nivo opasnosti - označen je narandžastom bojom, a znali da je vreme opasno po zdravlje.
Treći nivo opasnosti - označen je crvenom bojom, i znači da je vreme vrlo opasno.

Novi podaci i proširena lista opasnih dana

Ažurirana biometeorološka prognoza "Batuta" za period od 23. decembra do 1. januara 2025. godine pokazuje da će prognozirane vrednosti minimalne dnevne temperature vazduha biti u kategoriji opasne pojave na području Zlatiborskog okruga od 28. do 31. decembra, kao i u raškom i moravičkom okrugu 29. i 30. decembra.

- U domen potencijalno opasne pojave spadaće minimalne dnevne temperature vazduha od 28. do 30. decembra na većini teritorije Srbije, osim na severu zemlje, kao i 31. decembra i 1. januara na teritoriji grada Beograda i delovima severne, centralne i zapadne Srbije - navodi Institut "Batut".

Foto Tanjug/AP

Po najnovijem upozorenju "Batuta" u četvrtak, 26. decembra, vreme može da bude opasno u:

- Sremskoj Mitrovici - prognozirana minimalna temperatura je 6 stepeni ispod nule
Dimitrovgradu - prognozirana minimalna temperatura je 7 stepeni ispod nule

Vreme može da bude opasno po zdravlje u petak, 27. decembra, u:

- Surčinu - prognozirana minimalna temperatura je 6 stepeni ispod nule
- Sremska Mitrovica - prognozirana minimalna temperatura je 6 stepeni ispod nule
- Loznica - prognozirana minimalna temperatura je 8 stepeni ispod nule
- Dimitrovgrad - prognozirana minimalna temperatura je 8 stepeni ispod nule
- Peć - prognozirana minimalna temperatura je 7 stepeni ispod nule

Šta znači prvi, odnosno žuti nivo

Danas i u subotu, 28. decembra, prema sadašnjim proračunima, prvi je nivo opasnosti, i on znači da vreme može da bude potencijalno opasno po zdravlje, i potrebni su alert i pripravnost.

Žuti nivo znači da vremenske pojave koje su prognozirane nisu neuobičajene, ali je potreban oprez ako se planiraju aktivnosti koje su izložene meteorološkom riziku.

Kako navodi Institut "Batut", treba:

- Treba nastaviti sa informisanjem o očekivanim meteorološkim uslovima

Foto: Tanjug/AP

Kako hladno vreme utiče na zdravlje

Ekstremno hladno vreme predstavlja ozbiljnu situaciju koja kod osoba koje se izlažu ovim vremenskim uslovima za posledicu može imati teške komplikacije zdravstvenog stanja. Prolongirano izlaganje veoma niskim temperaturama vazduha (temperature smrzavanja) može za posledicu imati ozbiljne kliničke manifestacije poput rovovskog stopala, promrzlina i hipotermije.

U upozoravajuće znake spadaju:

- nekontrolisano drhtanje
- nejasan i nerazgovetan govor
- nespretni pokreti
- osećaj zamora
- konfuzno ponašanje

Ukoliko se neki od pomenutih znakova primete kod izložene osobe neophodno je hitno zatražiti stručnu lekarsku pomoć.

Posebno osetljive grupe ljudi u situacijama izloženosti ekstremnoj hladnoći su osobe sa:

- dijagnozom dijabetesa, hipertenzije i kardiovaskularnih poremećaja zdravlja
- osobe sa ordiniranom specifičnom terapijom,
- starije osobe, deca predškolskog uzrasta, trudnice.

U uslovima ekstremne hladnoće zaštita organizma postiže se korišćenjem odgovarajuće garderobe, kao i adekvatnom ishranom.

Upaljeni meteoalarmi od danas do srede

Mehanizmi koji se aktiviraju u organizmu uticajem niske spoljne temperature

Pri boravku na temperaturi ispod nule, dolazi do:

- hlađenja čitavog tela uz nemogućnost organizma da sačuva čak ni minimalnu telesnu temperaturu
- oštećenja centralnog nervnog sistema
- naglog pada reakcije na bol
- pospanosti
- stanja sličnog narkotisanom i vrlo brzog smrtnog ishoda.

Smrzavanje - opšta hipotermija

Smrzavanje je stanje snižene opšte telesne temperature. Nastaje kada organizam gubi više toplote nego što je može stvoriti. Alkoholisana stanja, iscrpljenost i niska temperatura okoline, ubrzavaju nastanak smrzavanja.

Novorođenčad i mala deca su vrlo sklona smrzavanju zbog male telesne mase i nerazvijenih zaštitnih termoregulacionih mehanizama.

Novosti

Znakovi smrzavanja

U početku osoba sa hipotermijom ima osećaj hladnoće i drhti (ovaj stadijum može i izostati). Kasnije osećaj hladnoće prestaje, a javljaju se umor, tromost i velika želja za snom.

Sve telesne i psihičke funkcije se usporavaju. Ponekad se javljaju priviđenja. Sa daljim snižavanjem telesne temperature osoba gubi svest. Disanje i rad srca se jako usporavaju. Ako se ne pruži pomoć, smrt nastupa zbog prestanka disanja i srčanog rada.

Prva pomoć kod smrzavanja

Ako je osoba pri svesti:

- Treba je uneti u toplu prostoriju.
- Vlažnu i mokru odeću zameniti suvom.
- Dati joj topla, zaslađena, bezalkoholna pića.

Može se upotrebiti termofor i slični izvori toplote za zagrevanje bolesnika (topla cigla, kamen), ali ne prislanjati ih direktno na telo, nego preko slojeva odeće.

Ako na raspolaganju nema tople prostorije, pokušati sa izolovanjem osobe sa svih strana odećom/tekstilom/prostirkama, novinskim papirom ili drugim materijalom.

Ako smrznuta osoba nije pri svesti:

- Proveriti disanje i srčani rad i po potrebi započeti mere oživljavanja.
- U stanju hipotermije disanje i srčani rad mogu biti toliko oslabljeni i usporeni da se ne primećuju.
- Postojanje i minimalnog disanja od samo 2 do 3 udisaja u minuti isključuje potrebu oživljavanja.
- Pri oživljavanju smrznute osobe treba biti uporniji nego inače jer vredi pravilo da bolesnik nije mrtav dok nije topao i mrtav.
- Zagrevanje smrznute osobe bez svesti treba sprovoditi postepeno i to tako da se prvo greje trup bolesnika, tj. predeo srca.
- Ravnomerno zagrevanje celog tela moglo bi biti kobno jer širenje krvnih sudova pri zagrevanju dovodi do pada krvnog pritiska, i istovremenog priliva hladne krvi s periferije organizma u srce što može izazvati srčani zastoj.

Foto Tanjug/AP

Smrzotine (promrzline)

Smrzotine su lokalne povrede nastale izlaganjem delova tela niskim temperaturama. Javljaju se najčešće na isturenim delovima tela - stopalima, prstima ruku, ušima i nosu, usled kompromitovane cirkulacije krvi, što se pospešuje tesnom i vlažnom obućom i stanjima opšte iscrpljenosti.

Često se javljaju zajedno s opštom hipotermijom tela.

Kako prepoznati smrzotinu?

U početku postoji osećaj hladnoće u zahvaćenom delu koji prelazi u bol. Nagli prestanak osećaja hladnoće i boli znak su početka smrzavanja. Koža je modra, bleda ili crvena. Kasnije nastaje otok, a ponekad i plikovi.

Prva pomoć

- Osobu treba uvesti u toplu prostoriju i skinuti joj odeću, obuću i prstenje.
- Komadi tkanine koji su zalepljeni za kožu ne smeju se nasilno skidati već ih treba obrezati makazama.
- Smrzotine pokriti gazom, ali ne omotavati zavojem.
- Ruku ili nogu sa smrzotinom treba imobilisati i staviti u povišen položaj.
- Ne trljati promrzle delove tela.
- Ne bušiti plikove.
- Ne stavljati prašak, mast... na smrzotinu/promrzlinu.
- Ne navlačiti rukavice ili čarape na smrznute delove.
- Ne zagrejavati promrzle delove tela termoforom i sličnim izvorima toplote
- Ne dozvoliti osobi za smrznutim stopalom da hoda.

Rovovsko stopalo

Rovovsko stopalo je vid oštećenja tkiva stopala koje nastaje pri dugotrajnom izlaganju temperaturama nižim od 4 stepena, u uslovima pojačane vlage, tesne obuće, odsustva kretanja. Najčešće nastaje kod vojnika koji dugo borave u rovovima, kao posledica smanjenja cirkulacije krvi u nogama.

Promene su u početku tipične, kao kod smrzotina I i II stepena, a kasnije dolazi ireverzibilnih oštećenja usled staze, edema, razvoja gangrene.

(Blic)

Preporučujemo

Društvo

0 1

PROMENA JE TU I NEĆE VAM SE SVIDETI: Vremenska prognoza za ponedeljak, 23. decembar

23. 12. 2024. u 01:00

Beograd

0 3

PADA SNEG U BEOGRADU: Evo koliko dugo će trajati - Očekuje se do čak 30 cm snega

23. 12. 2024. u 13:23

Društvo

0 1

OVAJ SMS STIGAO GRAĐANIMA ŠIROM SRBIJE: Zbog nevremena RHMZ aktivirao novi sistem

23. 12. 2024. u 12:47

Društvo

0 1

NAJNOVIJE UPOZORENjE RHMZ-A: Evo u kojim delovima Srbije će pasti najviše snega

23. 12. 2024. u 11:09

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije