PATILA SAM ŠTO NISAM MOGLA DA BUDEM U SRBIJI: Princeza Jelisaveta o porodici, progonstvu, kućnom zatvoru u Keniji, brakovima...

PRINCEZA Jelisaveta Karađorđević, kćerka kneza Pavla i kneginje Olge, počela je da vodi dnevnik osamdesetih godina prošlog veka. Većinu zapisa je uništila, ipak, neka sećanja su ostala. U to vreme nije razmišljala da bi od toga ikada mogla da nastane knjiga. Ipak, na nagovor sina i izdavača, nastala je autobiografska proza "Tamo daleko".

Z. Jovanović

U njoj sumira detinjstvo, progonstvo iz zemlje, odrastanje u Keniji, pa Južnoafričkoj Republici, tinejdžerske godine u Parizu i Londonu, i svoj zreo život, tri braka (sa Hauardom Oksenbergom, Nilom Balfurom i Manuelom Ulouom Elijasom), zatim rođenje dece (Katarine i Kristine Oksenberg i Nikolasa Balfura), društveno-angažovani i humanitarni rad, putovanja po egzotičnim destinacijama, uključujući jedno penjanje na Himalaje, gde je preživela pravu snežnu oluju.

- Deset dana smo se penjali, svakog dana po osam sati pešačenja. Poslednje noći došli smo toliko visoko da mi je bilo loše zbog razređenog vazduha. Rekla sam im da ću se malo spustiti i naći kolibu da prespavam. Odjednom, iza mene je počela oluja. Trčala sam u mraku, jedva sam se spasla - priča za "Novosti" srpska princeza.

Takođe se seća putovanja u Laos, gde je, između ostalog, htela da radi intervju sa komandantom vazdušnih snaga generalom Panjom, ali do njega nije stigla jer se uspavala zbog efekta opijuma. Zanimljiva je i anegdota kada je sa dve kćerke živela u kući na Kings Roudu, u Londonu, pa je u goste sa knezom Pavlom došla i kraljica-majka Elizabeta na večeru.

- Tek što su stigli, nestala je struja - seća se princeza Jelisaveta. - Pokušala sam da spremim nešto nad svećom, bezuspešno. Poslužila sam na kraju hladnu večeru. Ona i moj otac bili su veoma bliski još iz doba kada se on školovao u Oksfordu. Bila je mnogo slatka. Stalno je ponavljala: Delicious, darling.

Z. Jovanović

Veliki deo knjige, ipak, posvećen je upravo onome zbog čega se njen i život njene porodice promenio iz korena - 27. martu 1941. Najviše saznanja o tim događajima dobiće naknadno, kao odrasla. Mnoštvo dokumenata, uključujući majčina i očeva, ali i pisma kraljice Marije, našla je u Arhivu Jugoslavije, a građu iz očeve lične arhive na Univerzitetu u Kolumbiji, gde je on poslao papire, uz zaveštanje da se ne otvaraju pre pada komunizma.

- U departmanu slavistike radi Ruskinja Tanja Čebotarev, koju sam zamolila da donese mikrofilmovanu kopiju građe u Beograd i poklonili smo je Arhivu Jugoslavije - kaže princeza.

Materijal je dobrim delom preuzela i iz razgovora oca sa njenim drugim mužem Nilom Balfurom. Balfur je sa Sali Makej objavio knjigu kod nas prevedenu kao "Knez Pavle K: Jedna zakasnela biografija". Tu je obelodanio ulogu britanske obaveštajne službe u martovskom puču 1941. Kasnije je princeza iz dokumenata SOE (obaveštajna služba) saznala da su demonstracije i vojni udar pripremani punih 18 meseci, ali i da su pučisti dobili 100.000 tadašnjih funti. Saznaće, kako kaže, i da je u savezničkom štabu u Kairu, tokom Drugog svetskog rata, ogroman uticaj imao Džejms Klugman, šef SOE za Jugoslaviju, koji je bio komunista i prilagođavao je pristigle informacije u korist Tita i partizana. O tome je knjigu objavila i britanska novinarka Nora Belof. Ove informacije, kaže kneginja, bile su presudne za savezničku pomoć Titu i okretanje leđa Draži Mihailoviću.

Kako navodi, knez Pavle je na početku Drugog svetskog rata bio razapet između dve mogućnosti: da li da učini ono što su Britanci tražili i da se Jugoslavija, iako slabo naoružana, suoči sa Nemcima, ili da uradi ono što je on smatrao najboljim - da kupi vreme, sačuva otadžbinu i živote i postara se da zemlja ostane neutralna koliko god je moguće. Potpisivanje Trojnog pakta podrazumevalo je da nacisti ne koriste jugoslovenske kopnene puteve i poštuju teritorijalni integritet zemlje. Pošto Hitleru nije verovao, knez Pavle je naredio da se mostovi i putevi miniraju za slučaj invazije. Nadao se da će u međuvremenu Englezi ipak poslati oružje. Inače, knez-namesnik je još 1939. poslao majora doktora Davida Albalu u SAD, u tajnu misiju da traži pomoć u naoružanju, ali ovaj nije uspeo.

Knez Pavle svojoj kćerki nikada nije pominjao da je na njega pokušan atentat 1938. (Stjepan Medak iz okoline Metkovića, u jednoj hrvatskoj kafani, u Vašingtonu, priznao je da je za ubistvo bilo angažovano dvadesetak ljudi), kao ni da je 1940. predložen za Nobelovu nagradu za mir. Ali ni da ga je odmah posle puča, u noći 26-27. marta 1941, u vozu ka Brdu kod Kranja, presreo hrvatski političar dr Vlatko Maček i ponudio pomoć Četvrte armije u "kojoj su lojalni Hrvati", spremni da svrgnu pučiste. Pošto nije prihvatio, vratio se u Beograd, potpisao abdikaciju i tražio da mu se dopusti da sa porodicom napusti zemlju i ode u Englesku. Čerčil i Idn imali su, međutim, druge planove. Zato su vozom sa Topčiderske stanice otišli do Atine, pa avionom u Keniju.

Kneginja Jelisaveta sećala se samo svog doma, Belog dvora u Beogradu, ovce koju je volela i električnog automobila svoje braće ("mali auto")... U Keniji je porodica bila u kućnom zatvoru. Tu je prvi put videla pobesnelog nilskog konja, krokodile okupljene oko njihovog broda zaglavljenog u mulju, depresivnog oca.

- Toliko je patio da nikada nije hteo da priča o prošlosti u Beogradu. Povređivalo ga je jer se žrtvovao za našu zemlju, a ljudi to nisu razumeli. Osetio se kao da su ga izdali i Britanci i njegov narod. Nikada nije pričao čak ni o lepim stvarima. Samo mi je rekao: "Pošto nikada ne možeš da se vratiš, treba da zaboraviš Srbiju, nemoj ni da se družiš sa Srbima, i nije potrebno da pričaš srpski. Idi dalje i uči druge jezike." Posle svoje pete godine više nisam progovorila srpski dok se nisam definitivno vratila - priča princeza Jelisaveta.

Мала принцеза са престолонаследником Петром, оцем и браћомFoto: приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Imala je devet godina kada je njen otac u Jugoslaviji 1945. optužen kao državni neprijatelj. Ukazom od 1947. svim članovima porodice Karađorđević oduzeti su državljanstvo i imovina. Iako je znala da im je zabranjeno da se vrate kući, dugo nije razumela zašto je etiketirana kao kriminalac. Bila je neprilagođena, osećala se kao da nigde ne pripada. Usamljeno dete, bez prijatelja u divljini Afrike. U Johanesburgu, gde im je bilo dozvoljeno da se presele, deca su je zlostavljala jer joj je otac "nacista". U školu nije išla do devete godine, podučavala ju je dadilja, Engleskinja, za koju je bila jako vezana. Lepote ovog kontinenta otkriće tek kada kasnije, kao zrela žena, bude došla ponovo, rasterećena bremena prošlosti.

Danas, kad pomisli na taj period svog detinjstva, kaže, u glavi joj je "kombinacija avantura u šumi i strah zbog izuzetno jakih oluja". Naša sagovornica se još seća i traumatičnog trodnevnog leta avionom za Istočnu Afriku, jer pritisak u kabini nije bio regulisan, pa joj je bilo jako loše:

- Na pamet mi padne i tuga koju sam osećala jer nisam kod kuće i ne mogu da se vratim. Niko mi nije objasnio zašto smo tu i šta se dešava. Najveći apsurd je to što smo bili u kućnom zatvoru, daleko od grada, u kući u jako lošem stanju, a Englezi su insistirali da za nju plaćamo kiriju! U početku je porodica dobijala neku apanažu, ali onda su je stopirali. Pomogla nam je tatina tetka, iz Firence, i na kraju ga je usvojila. Bez nje ne bismo preživeli. Osim toga, tata je prodao izuzetno vrednu, ogromnu El Grekovu sliku "Laokon", koja se sada nalazi u Nacionalnom muzeju u Vašingtonu.

Iz Afrike je otišla na školovanje u Evropu. Mrzela je školu "Tjudor Hol" i imala otpor prema autoritetu. Potom se školuje u Francuskoj i ide u razred sa Žan-Mari, sestrom Brižit Bardo. Kaže da je ova bila pravi snob. Omiljena rođaka bila joj je majčina sestra Marina, vojvotkinja od Kenta, i njena kćerka Aleksandra, sa kojom se intenzivno družila. Bliska je i sa tadašnjim princom Čarlsom, kog je prvi put videla kada je bio desetomesečna beba.

Njen život u to vreme obeležiće još jedna tragedija - pogibija 25-godišnjeg brata Nikija, posle koje će se u kuću uvući večna tuga i crnina. Od tog tereta pobegla je udajom za američkog biznismena Hauarda Oksenberga 1960, sa kojim dobija Katarinu i Kristinu. Dugo će je mnogi znati kao majku Amande Karington, junakinje "Dinastije", u kojoj je Katarina glumila kćerku Blejka Karingtona i fatalne Aleksis (Džoan Kolins).Bratovo telo videće posle pola veka još jednom, kada bude prebačeno u Srbiju. Šokiraće je koliko je očuvano, sa kosom i odelom bez ijedne rupice.

Z. Jovanović

Princeza Jelisaveta je upoznala mnoge poznate i uticajne ljude svog doba: političare, biznismene, glumce, muzičare - od Riharda Štrausa i Stravinskog do Mika Džegera, Dajane Ros i Majkla Džeksona... Za Džona Kenedija kaže da je, za razliku od brata Roberta, bio šarmantan i spontan:

- Fascinirao me je jer je znao sve o nama, iako u Americi obično malo toga znaju o Evropi. Jako lepo je pričao o mom ocu. Bio je otvoren i komunikativan.

Na venčanju princa Čarlsa i ledi Dajane upoznala je i Grejs Keli, odnosno princezu od Monaka. Dok je ona sedela u elegantnoj haljini, kreaciji prijateljice Karoline Herera, Grejs Keli je bila sva u dragom kamenju:

- Majka nije htela da mi pozajmi porodični nakit, ne znam zbog čega, pa sam odlučila da idem bez njega. Grejs Keli je bila jako elegantna i ljubazna.

U Parizu je šezdesetih godina upoznala i glumački par Liz Tejlor i Ričarda Bartona. Barton je već tada dosta pio. Liz Tejlor je bila njen idol iz tinejdžerskih dana, a dopala joj se i uživo. Kaže, jednom joj je pozajmila haljinu. Kasnije, kad se par razišao, princeza je jedno vreme bila u emotinoj vezi sa Bartonom, zbog čega je slavna glumica bila ljuta, pa se smirila.

Sa Bartonom se srpska kneginja čak okušala u glumi, u filmu "Džekpot", koji su snimali u Nici. Film nikada nije stigao na bioskopska platna jer su producenti tim novcem zakrpili neke stare dugove. Ipak, veruje da je Bartonov uticaj bio presudan da njena kćerka Katarina izabere glumu. Ujedno, Barton, koji je bio vanredno obrazovan, profesorsko dete, zaljubljenik u istoriju i Šekspira, kada je čuo šta se desilo 27. marta 1941, besan, napisao je otvoreno pismo Bi-Bi-Siju protiv Čerčila: "Igrati Čerčila znači mrzeti ga". Bi-Bi-Si mu je nakon toga zabranio da glumi nekadašnjeg britanskog premijera.

Na kraju se par razišao zbog Bartonovog alkohola.

- Kad nije bio pijan, bio je jako interesantan. Imao je lep, dubok glas i bio izuzetno duhovit. Uživo ga je bilo sjajno slušati. Mislim da je bio nesiguran jer nije pripadao visokoj klasi, a englesko društvo je veoma podeljeno. Isti problem je imao i Majkl Kejn.

Upoznala je i Dalaj-lamu. Bilo je leto, u hramu se odvijala ceremonija, kad su se odjednom nadvili oblaci. Na princezin komentar da je to jako čudno jer nije sezona kiša, Dalaj-lama je odgovorio sa zagonetnim osmehom: "To je veoma jednostavno," kao da je on namerno prizvao oblake.

Sa kraljem Čarlsom i danas održava kontakte. Pozvao ju je nedavno telefonom, kada je bila u bolnici.

- On je jako šarmantan, duhovit, obrazovan. Ima veliko srce. Osećam se vrlo komotno u razgovoru sa njim. Svaki put kad putujem u London pitam ima li vremena da se sretnemo. Sedimo, pijemo čaj i ćaskamo. Pokojna princeza Dajana bila je, kada sam je srela, ljubazna, ali malo distancirana - seća se.

Upoznala je i najpoznatijeg jugoslovenskog disidenta Milovana Đilasa.

- Njegova supruga Štefica bila je veoma tužna žena. Poklonila mi je jedan ručni rad, dugo sam ga čuvala. Imala sam i jednu fotografiju Đilasa koju sam sama napravila, ali je voda ušla u album, pa se oštetila.

Na pitanje koji joj je bio najlepši, a koji najteži period života, kaže:

- Najteži je bio kad smo napustili Beograd. Najlepši - sada. U svojoj zemlji sam sa Draganom Babićem, rehabilitovan je moj otac, objavljene su knjige o njemu, vratila sam posmrtne ostatke članova porodice.

A zašto se knjiga zove "Tamo daleko"?

- Zato što ću zauvek pamtiti taj osećaj kada u inostranstvu čujem srpski i pomislim kako sam ja Srpkinja, a ne smem da budem sa Srbima, u rodnom gradu!

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije